U Ministarstvu poljoprivrede potpisan je ugovor sa 10 mladih agroekonomista u okviru Projekata konkurentne poljoprivrede Srbije (Serbia competitive agriculture project- SCAP) koji je Projekat Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Svetske banke, a mladi stručnjaci će prolaziti obuku i usavršavati se naredne četiri godine.
Potpisivanju Ugovora sa mladim stručnjacima prisustvovali su Nenad Brkić ispred Svetske banke i Aleksandar Bogićević, pomoćnik Ministra poljoprivrede zadužen za ruralni razvoj.
Naime, mladi stručnjaci koji su dobili priliku za zaposlenje pri stručnim službama Ministarstv radiće po poljoprivrednim stanicama koje nisu imale stručnjake vezane za agroekonomiju kako bi pomogli poljoprivrednicima.
Nenad Brkić je naglasio da je 10 mladih kolega, agroekonomista, potpisalo ugovore vezano za aktivnosti na SCAP projektu, tj. Projektu konkurentne poljoprivrede.
– To su kolege koje će biti angažovane po poljoprivrednim stanicama gde nismo imali stručnjake vezane za agroekonomiju, da pomognu prilikom izrade dokumentacije, biznis planova – aplikantima, farmerima sa terena. Želimo da povećamo kvalitet materijala koji dolazi, kako bi poljoprivrednici mogli da budu spremni za konkurisanje na ovom našem projektu konkurentne poljoprivrede. To će biti velika pomoć. Takođe, te kolege će proći obuku kako na našem projektu tako će biti uključene i u aktivnosti poljoprivredne savetodavne službe. Imaće seminare, kurseve, i naša je velika želja da oni svoju profesionalnu aktivnost dalje nastave da rade kroz savetodavnu službu, poljoprivrednu službu u okviru Ministarstva poljoprivrede Sektor za ruralni razvoj. Želimo im uspešnu saradnju na budućim aktivnostima – rekao je Brkić i dodao:
– Kolege koje danas potpisuju ugovore će prolaziti obuku i usavršavaće se naredne četiri godine. Svaka faza će imati neki svoj deo. Koliko će biti na projektu konkurentne poljoprivrede, toliko će biti zahtevno i veoma bitno da prolaze obuku kroz savetodavnu službu, kroz njihove aktivnosti, kroz godišnje programe rada, edukacija, kao i svega onoga što Sektor za ruralni razvoj radi, planira. Naravno, tu su i mere, pošto Sektor za ruralni razvoj usko sarađuje sa IPARD merama i sve buduće aktivnosti koje će biti, tako da će oni imati konstantnu obuku, konstantno učenje i praksu u radu na terenu, i da svoje stečeno znanje aktivno koriste.
Brkić je istakao da su posle godinu dana rada na projektu videli da poljoprivrednicima zaista takva pomoć i saradnja nedostaje.
– Očekujemo dosta od ovakve, da kažem, aktivnosti koju smo započeli. Drago nam je da je Ministarstvo poljoprivrede iniciralo ovu aktivnost, što je Svetska banka podržala aktiviranje i zapošljavanje ovako mladih kolega. Nadamo se svemu najboljem – rekao je Brkić.
Na pitanje da li su postojali posebni zahtevi Svetske banke, Brkić kaže da postoje pravila po pitanju nabavke mehanizacije.
– Na neki način to su postupci nabavke i tendera, kako se to popularno zove. To su najniži oblici, al opet su zahtevni u popunjavanju papira, dokumentacije, transparentnosti i svega toga, koje nije baš, da kažemo, poljoprivrednici to ne rade svaki dan pa će im takva pomoć trebati – rekao je Brkić i dodao:
– Čim je Svetska banka ovde da ona ima poverenje i iskustva sa radom Ministarstva poljoprivrede sa kojim radi dvadesetak godina.
Brkić očekuje da će da se nastavi saradnja Svetske banke i Ministarstva poljoprivrede i na nekim drugim aktivnostima.
– Želimo da pokažemo što bolje rezultate da bi imali sa pozitivnim primerima i rezultatima da izađemo i da samo Ministarstvo poljoprivrede vidi da je došlo do nekog poboljšanja i koje su to nove mere i novi koraci koji bi mogli da se sprovedu. Znači, ono što je najbitnije da se shvati jeste da praktično Ministarstvo poljoprivrede sa Svetskom bankom predstavlja programe, način rada šta želi, i kako će to izgledati. Eto to sada očekujemo u narednim koracima da vidimo – zaključio je Brkić.
Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede zadužen za ruralni razvoj, rekao je da, kada je zapošljavanje mladih stručnjaka u pitanju, Ministarstvo poljoprivrede se trudi da svake godine uključi nekog novog savetodavca u sistem.
– Sa ovim projektom gde sarađujemo sa Svetskom bankom, dobijamo 10 novih mladih agroekonomista koji će imati mogućnost da nakon završetka projekta, ostanu u službama u kojima su sada, i da nastave svoj rad. Normalno, oni moraju proći, i dobiti licencu kao savetodavci, za šta je potrebno godinu i po dana. Moraće da slušaju predavanja, seminare, kurseve, da bi polagali za licencu i dobili je, i kada se to završi bili licencirani savetodavci i agroekonomisti. Vidite, agroekonomija je postala bitna zadnjih godinu dana, jer dešavanja na tržištu, u svetu, i pandemija koronavirusa, sve to dovodi do nekih pitanja, kada, zašto, i kako nešto treba raditi – naglasio je Bogićević i dodao:
– Oni neće služiti samo da popunjavaju formulare, već da savetuju poljoprivrednike i ukažu na to šta je aktuelno i da li je nešto ekonomski isplativo. Mislim da ovakav trend treba da se nastavi i da se što više mladih stručnjaka poljoprivrede uposli. Nažalost, imamo i tu starosnu granicu savetodavaca, oko 48 godina je prosek, a to treba podmlađivati, evo na na ovaj način. Zato je savetovano ovim službama da se svake godine ubace i licenciraju po jednog savetodavca iz bilo koje oblasti, da se tako širi i broj savetodavaca. Jedna stvar, moram da vam kažem, a to je da smo mi po savetodavstvu u regionu drugi, ali ne zato što su naši stručnjaci lošiji od stručnjaka iz Slovenije, nego zbog broja. Slovenija ima 800 savetodavaca na duplo manjoj teritoriji, a mi oko 300 savetodavaca.
Bogićević je istakao da su naši stručnjaci dobri, da se edukuju i da idu u korak sa poljoprivredom, digitalizacijom…
– Mislim da je to dobar osnov da gajimo te stručnjake i da stvaramo nove kroz ovakve vidove programa i projekata. Mislim da moramo sa ovakvim projektima nastaviti i u budućnosti da se povećava broj savetodavaca. Potrebno je raditi i na marketingu i moramo zainteresovati decu, ono što se kaže, od osnovne i srednje škole da upišu poljoprivrednu školu i nastave sa poljoprivrednim fakultetom, jer zadnju deceniju imamo trend opadanja upisivanja poljoprivrednog fakulteta ili poljoprivrednih škola, što je za našu zemlju, koja je između ostalog i poljoprivredna zemlja, poražavajuće. Mislim da na ovakve načine možemo da damo podstrek mladim ljudima, da nakon završene škole ili fakulteta imaju nadu za zaposlenje. Ovo je jedan vid pomoći i samo tako ćemo nastaviti da zadržavamo naše stručnjake i da animiramo decu da upišu ili poljoprivrednu srednju školu ili fakultet – rekao je Bogićević.
Bogićević je dodao da je za odabir mladih stručnjaka bila zadužena komisija koja je odabrala najbolje koji su konkurisali.
– Samo im je to podstrek da nastave da i dalje rade. Do njih je sada da li će zadovoljiti kriterijume, kako će pokazati u poljoprivrednoj stručnoj službi, kako će se pokazati u radu raditi sa poljoprivrednim proizvođačima, da li će biti uspešni… To sada od njih zavisi, kao i njihov dalji razvojni put – zaključio je Bogićević.