Sa velikim poverenjem u sistem javnog zdravlja, 95 odsto dece uzrasta od 2-18 godina je potpuno vakcinisano, a stopa infekcije omikronom na Kubi je niska, piše (1. 2. 2022) Gardijan
Šveđani su odbili, dr Fauči kaže da bi SAD uskoro mogle odobriti, Kinezi su počeli, dok su Kubanci već vakcinisali skoro svu decu protiv kovida.
Ovo ostrvo je jedina zemlja koja vakciniše malu decu od dve godine protiv ove bolesti, a više od 95 odsto dece uzrasta od dve do 18 godina sada je potpuno vakcinisano, govore podaci ministarstva javnog zdravlja.
„Iako kovid manje pogađa decu, oni su važan faktor u prenošenju“, rekao je dr Gerardo Gilen, vodeći stručnjak u proizvodnji Abdale, vakcine koje je napravljena na Kubi.
Vakcinacija dece, zatim jedna od najvećih svetskih stopa vakcinacije protiv kovida i visok imunitet stada nakon pika delta soja prošlog leta, kazao je, doprineli su znatno nižim stopama infekcije na Kubi nego u SAD i Evropi tokom omikronskog talasa.
Sa visokim poverenjem u zdravstvenou službu – i sa jednopartijskom državom koja sprečava da pokreti protiv vakcinisanja puste korene, kao što je to slučaj na drugim mestima u Latinskoj Americi – Kubanci uglavnom veruju vakcinama svoje zemlje. Vakcinacija male dece se naširoko posmatra kao zdravorazumska, navodi Gardijan.
„Deca se vakcinišu čim se rode“, rekla je Anja Ramirez (33) dok sačekuje svog potpuno vakcinisanog petogodišnjeg sina Fabija iz škole. „Ako već ima sve druge vakcine, zašto mu ne bih dala i ovu?“
Širom sveta, starosna granica za vakcinaciju protiv kovida je sve niža. Svetska zdravstvena organizacija je preporučila da, ako su već postignuti visoki nivoi pokrivenosti kod odrasle populacije, zemlje treba da razmotre vakcinaciju dece od pet godina sa Fajzer Biontek vakcinom. Čile i Ujedinjeni Arapski Emirati sada vakcinišu trogodišnjake.
Ali neke zemlje se protive ovom trendu: švedska zdravstvena agencija je prošle nedelje odlučila da ne preporučuje vakcine protiv kovida deci mlađoj od 11 godina, tvrdeći da nema „jasnih koristi“.
Stručnjaci kažu da ima koristi od vakcinacije male dece, ali zabrinutost ostaje.
Dr Jon K Andrus, bivši direktor regionalnog programa imunizacije u Panameričkoj zdravstvenoj organizaciji i profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Džordž Vašington, rekao je da bi on, iako kubanski naučnici „prave vakcine dobrog kvaliteta“, bio obazriv po pitanju vakcinisanja dece pre nego što dobije više informacija .
„Nijedan od rezultata nije objavljen u referentnim časopisima, tako da je teško raspravljati o tome“, rekao je on.
Kubanske vakcine, dodao je, zasnovane su na platformi „koja se decenijama koristi za tetanus. To je sjajna tehnologija, ali su vam potrebni podaci jer se mogu pojaviti neočekivani neželjeni efekti.“
Kubanski naučnici kažu da ispitivanja faze I i II vakcina Soberana 2 i Soberana Plus na 350-oro dece uzrasta između 3 i 18 godina nisu pokazala ozbiljne neželjene efekte. Podaci o ispitivanju, kažu, poslati su refererentnim naučnim časopisima i čekaju na objavljivanje. Zdravstveni zvaničnici kažu da će u narednim nedeljama svi podaci o ispitivanju biti poslati Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pošto dobiju odobrenja za izvoz.
Dr Piter Hotez, dekan Nacionalne škole za tropsku medicinu na Medicinskom koledžu Bejlor u Teksasu, rekao je da je vakcinacija male dece „od suštinskog značaja” s obzirom na rekordan broj dece u SAD koja su hospitalizovani zbog omikrona. On je naglasio važnost snažne komunikacije u javnom zdravlju.
„Ekosistem vakcine je krhak“, rekao je on. „Ako pogrešno shvatite, posebno sa nečijim detetom, to može imati efekte prelivanja i poremetiti druge programe vakcinacije.
On je ukazao na Filipine, gde je neuspešno uvođenje nove vakcine protiv denga groznice 2016. dovelo do široko rasprostranjenog ubeđenja da je vakcina štetna. Posledica toga je bio gubitak poverenja javnosti u druge vakcine za decu – što je rezultiralo epidemijom malih boginja koja je ubila na stotine.
Dr Džerom Kim, generalni direktor Međunarodnog instituta za vakcine, neprofitne organizacije sa sedištem u Seulu, rekao je da „ima smisla“ vakcinisati malu decu, prvenstveno da bi zaštitili članove porodice oko njih. „Ako mama i tata rade, često su baka i deda ti koji se brinu o detetu posle škole“, rekao je on.
Takođe je naglasio ulogu koju vakcinacija dece može da igra u smanjenju siromaštva: podaci pokazuju da se globalno, na svaki dolar potrošen na vakcinaciju, uštede 44 dolara indirektnih troškova.
„Nisu to samo direktni troškovi hospitalizacije koje tako štedite, nego štedite i troškove koji su vezani za to što roditelji moraju da ostanu kod kuće“, naveo je on, prenosi Gardijan.
Afera/J. J. M.
