Ispod teksta “Čuruvija dočekao bombe” – posle kojeg je Slavko ubijen – istina stoji potpis novinara Miroslava Markovića, ali očito se radi o
Vladan Dinić
Došao sam u posed nekih informacija koje danas bacaju novo svetlo na istinu o “slučaju Ćuruvija”, između ostalog i ORIGINALNOG TEKSTA novinara Miroslava Markovića, sa radnim naslovom – “Perfidnost i brutalnost izdaje”, predatog uredniku “Ekspresa” i TEKSTA KOJI JE OBJAVLJEN, istina sa potpisom novinara Markovića “]uruvija dočekao bombe”. Po hijerarhiji u novinama, moguće je da to “budženje” delo urednika-redaktora, ili – i samog glavnog urednika “Ekspresa” u to vreme!
Pošto je Đorđe Martić, glavni urednik u to vreme, u SUP-u “priznao” da je on dao naslov, ostaje nejasno ko je iz originalnog teksta novinara Markovića “prežvrljao” i izbacio imena „ambasadora dobre volje”, Đorđe Balaševića, „slobodoumnih“ komentatora i karikaturista, Cerovića, Žarkovića, Burzana, Koraksića, ili „slobodumnog” pisca i opisivača „srpskih zločina“ Vidosava Stevanovića…
Tekst je izašao 06. aprila 1999. u “Politici ekspres” sa izmenjenim naslovom i upola skraćen, a od u rukopisu navedenih imena ostao je primer i ime samo Slavka Ćuruvije. Zašto je naslov promenjen i zašto je tekst skraćen to je najbolje zna tadašnji glavni urednik Đorđe Martić…
Papir, istina, najčešće trpi sve, ali… Zato, ovom prilikom bih pokušao da bacim, novo svetlo na tekst anatemisanog kolege Miroslava Markovića iz “Ekspres politike” (tada visokotiražnog dnevnog lista koji danas ne izlazi) koga su mnogi, zbog objavljenog teksta u Ekspresu, “ĆURUVIJA DOČEKAO BOMBE” – nekoliko dana pre Slavkovog ubistva, razapeli na krst srama, kao čoveka koji je navodno – baš tim tekstom u novinama – prizvao ubice Slavka Ćuruvije – da ga monstruozno likvidiraju?
Pripremajući građu za knjige koje ću, nadam se, da uskoro objavim – “Ispovest mafije” i “Istina o 5. oktobru”, došao sam u posed nekih dokumenata i informacija koje su za mnoge tajna, a između ostalog i ORIGINALNOG TEKSTA novinara Miroslava Markovića, sa radnim naslovom – “Perfidnost i brutalnost izdaje”, predatog uredniku “Ekspresa” i TEKSTA KOJI JE OBJAVLJEN, istina sa potpisom novinara Markovića – “Ćuruvija dočekao bombe”.
Ne baš preterano pažljivim čitanjem, uverićete se da su tekstovi (original i original falsifikata slični, ali ne i identični, da je Marković mnogo toga napisao, ali “neko drugi još više dopisao” i da je jasno, da objavljeni tekst nije delo samo Miroslava Markovića, nego i još nekog, ali koga?
Pa, po hijerarhiji u novinama, moguće je da to “budženje” delo urednika-redaktora, ili, što da ne – zbog važnosti komentara – i samog glavnog urednika “Ekspresa” u to vreme!
Možda je tadašnja “Veran-Alek komisija” mogla I morala i to da utvrdi, jer, mislim, bilo bi važno da se zna istina i o tom anatemisanom teksu “Ćuruvija dočekao bombe”, a ne da se (ne)opravdane kritike svale samo na leđa novinara Miroslava Markovića.
Zarad, istine, iako će to produžiti ovaj tekst, objavljujemo i “originalan tekst” i “original falsifikata” tog teksta, pa ko shvati – shvatiće…
Objavljen tekst u Ekspresu: Ćuruvija dočekao bombe: Falsifikat Originala
Već trinaest dana nacistička NATO armada seje tovare smrti po Srbiji i Jugoslaviji. Trinaest dana pod vrhovnim zapovedništvom vašingtonskog „bolesnika rata Adolfa Klintona i njegovih, evropskih „gaulajtera” Blera, Širaka, Šredera…mučki, noću i iz sve manje bezbednih visina traje ubijanje nedužnih građana Srbije, progon i prava humanitarna katastrofa žitelja Kosova i Metohije, razaranje fabrika bolnica, mostova crkava, škola, dečjih obdaništa…Isto toliko dana traje i brutalno, cinično i drsko gaženje i „ubijanje“ svih međunarodnih konvencija i normi, prava i pravde. Rušenje Organizacije ujedinjenih nacija i svega na čemu je počivao svet.
U ovoj situaciji mudro su zaćutali svi oni koji se još “od pre Kosova”, dok je ludilo Novog svetskog poretka u krvi rasturilo prethodnu Jugoslaiju “znali” da su “Srbi isključivi krivci” i kao takvi, “treba da budu, a ako je moguće i “bombardovani”, koji su “znali da su “Srbi krivi” i za Markale, i za Ulicu Vase Miskina i koji su, shodno tome, tražili još žešće” sankcije za Srbiju. Koji su od pošetka spolja inscenirane krize na Kosmetu “znali” da su šiptarski separatisti i teroristi “u pravu”…I koji su sve vreme, tražili i priželjkivali “bombe za Srbe”, ćute i “ambasadori dobre volje”.
Je li to ona “perfidnost izdaje” o kojoj je, prilikom osnivanja Komiteta univerzitetske levice Jugolsavije, u novembru prošle godine govorila dr Mirjana Marković, predsednik Direkcije JUL-a? Je li to bio trenutak kada je “izdaja dostigla najvišu tačku”, kako je rekla profesor Marković, objašnjavajući da “izdaja nije uvek i neizostavno bila direktna i brutalna”, pa nastavila:
“Kao što je, na primer, meni izgledalo pre neki dan kada mi je u JUL-u vlasnik jednog beogradskog dnevnog lista rekao da podržava Sjedinjene Američke Države u njihovoj želji da bombarduju Srbiju i da će bombardovanje Srbe naučiti pameti”.
Reč je, dabome, o Slavku Ćuruviji, koji je preko “svog” lista “Dnevni telegraf” učinio zaista sve što je “bilo potrebno” kako bi “demokratskom Zapadu”, a i “zabludelim Srbima”, objasnio kako treba da se “dozovu pameti” i okrenu se budućnosti koja je, jasno, “na zapadu”. Kada je potom taj isti “slobodar” Ćuruvija došao pod udar Zakona o informisanju, ali i pod udar drugih zakona zemlje u kojoj živi, skoro da je do samog Klintona stigao vapaj za pomoć protiv “diktature u Srbiji”.
Diktatura u kojoj narod, na bezbroj izbora, slobodno bira svoju vlast i “diktature informativnog mraka” u kojem je pored njegovog “Dnevnog telegrafa” izlazilo sijaset tobož slobodnih i nezavisnih novina u kojima se gore govorilo o Srbiji i srpskom narodu nego na Si-EN-Enu u najboljim danima!
Danas, kada te željno očekivane i prizivane bombe ubijaju Srbiju, izdajnici ćute.
Ako čekaju da Srbi i Srbija budu pokoreni, uzalud čekaju. A, ako su se nadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali.
Miroslav Marković
Originalan tekst novinara Miroslava Markovića, predat uredniku “Ekspresa”- Perfidnost i brutalnost izdaje:Original falsifikata
Već trinaest dana nacistička NATO armada seje tovare smrti po Srbiji i Jugoslaviji. Trinaest dana pod vrhovnim zapovedništvom vašingtonskog „bolesnika rata Adolfa Klintona i njegovih, evropskih „gaulajtera” Blera, Širaka, Šredera…mučki, noću i iz sve manje bezbednih visina traje ubijanje nedužnih gra|ana Srbije, progon i prava humanitarna katastrofa žitelja Kosova i Metohije, razaranje fabrika bolnica, mostova crkava, škola, dečjih obdaništa…Isto toliko dana traje i brutalno, cinično i drsko gaženje i „ubijanje“ svih međunarodnih konvencija i normi, prava i pravde. Rušenje Organizacije ujedinjenih nacija i svega na čemu je počivao svet.
A sve to, kako glasi „objašnjenje“ bolesnih i povampirenih nacističkih umova najmoćnije sile sveta, i njenih evropskih vazala da bi Jugoslavija, Srbija i Srbi bili „kažnjeni“ zato što ne žele da pristanu na bezočne i bestidne ultimatume i da se dobrovoljno odreknu dela svoje teritorije, ne žele da ustuknu pred teroristima i banditima i ne pristaju na okupaciju. Što ne žele da se odreknu svoje svete zemlje Kosova i Metohje ni po cenu tih zločinačkih i bezumnih bombi, koje, eto, već trinaest dana pokušavaju ono što nikom u istoriji nije uspelo, da ih pokore.
Bahati, suludi i svakodnevno izloženi sve ve}im gubicima, a suočeni sa, za njih neplaniranim i moglo bi se reći šokantnim jedinstvom Srba, ne samo u zemlji, nego i u dijaspori i otporom koji Srbi pružaju “na život i smrt”, čak i ti bolesni, patološki vašingtonsko-londonsko-pariski tvorci i podržavaoci šiptarskog terorizma i banditizma i ubice čitavog jednog naroda kao da počinju da shvataju da ih je, izgleda, po “srpskom pitanju” neko obmanuo.
Zbog toga, valjda, od kada traje zločinačka, nacistička agresija na srpski narod i srpsku zemlju, domaće “koperativne snage”, probrani “saveznici” i nekad tako grlati promoteri “demokratije” iz zemalja odakle danas po Srbiji šalju tovare smrti ili ćute kao zaliveni, ili iz bezbednih “demokratskih” osmatračnica u inostranstvu, grickaju “pošteno zarađenu” šargarepu i čekaju svoj trenutak. Pogibiju i okupaciju Srbije!
I navijaju, naravno, “za uspeh i pobedu” Adolf Klintonovog oružja.
Dok svakodnevno i ponosno i uzdignute glave građani Srbije i Srbi, i staro i mlado, na trgovima gradova, bez straha od NATO strvinara prkosno se zlu suprotstavljaju igrom i pesmom, i još prkosnije proglašavaju sebe za metu svetskim zločincima, dotle domaći „pobornici američke demokratije sile“ podmuklo ćute i čekaju da „savezničke bombe – Srbe nauče pameti”.
O izdaji i izdajnicima svoje zemlje i svoga naroda je, dakle, reč. Bez obzira koliko bili malobrojni i koliko će biti prezreni! O tobožnjim „humanitarnim“, „nevladinim“ organizacijama „helsinškim odborima“ „Beogradskim krugovima“, „fondovima za humanitarno pravo”, tobož nezavisnim i slobodnim medijima…
Valjda smatrajući da su “zadatak izvršili”, od početka zločinačke NATO agresije na Srbiju, „mudro su zaćutali“ svi oni koji se još „od pre Kosova“ dok je ludilo Novog svetskog poretka u krvi rasturalo prethodnu Jugoslaviju“ znali“ da su Srbi isključivi krivci”, i, kao takvi, „treba da budu kažnjeni“, a ako je ikako moguće i „bombardovani“. Koji su znali „da su Srbi krivi“, i za Markale i za Ulicu Vase Miskina i koji su, suhodno tome, tražili jož „žešće“ sankcije za Srbiju. Koji su, od početka spolja inscenirane krize na Kosmetu „znali” da su šiptarski separatisti i teroristi „u pravu”… I koji su, sve vreme, tražili i priželjkivali „bombe za Srbe”. Ćute i „ambasadori dobre volje”, kao Đorđe Balašević, koga je lično „ustoličila“ Sadako Ogata.
Ćuti pred „ubijenim“ novosadskim mostovima. Ćute „slobodoumni“ komentatori i karikaturisti, Cerovići, Žarkoviči, Burzani, Koraksi. Ćuti još „slobodumniji” pisac i opisivač „srpskih zločina“ Vidosav Stevanović, u čijem rodnom Kragujevcu zločinci ponovo ubijaju već jednom pobijenu decu u Šumaricama.
Je li to ona „perfidnost izdaje“ o kojoj je, prilikom osnivanja Komiteta univerzitetske levice Jugoslavije, u novembru prošle godine govorila dr Mirjana Marković, predsednik Direkcije JUL-a? Je li to bio trenutak kada je „izdaja dostigla najvišu tačku”, kako je rekla profesor Marković, objašnjavajući da „izdaja nije uvek i neizostavno bila direktna i brutalna, pa nastavila: „Kao što je, na primer, meni izgledala pre neki dan kada mi je u JUL-u vlasnik jednog beogradskog dnevnog lista rekao da podržava Sjedinjene Američke Države u njihovoj želji da bombarduju Srbiju i će to bombardovanje Srbe naučiti pameti.“
U izlaganju dr Mirjane Markovi}, naravno, reč je bila o još jednom od onih koji danas, kada su mu se ostvarile „želje“ da Srbija bude bombardovana, ćuti u svojoj mišjoj rupi. Reč je, dabome, o Slavku Ćuruviji koji je preko „svog“ lista „Dnevni telegraf“, učinio zaista sve što je „bilo potrebno“ kako bi “demokratskom zapadu”, a i “zabludelim Srbima” objasnio kako treba da se “dozovu pameti” i okrenu se budućnosti koja je, jasno “na zapadu”. Kada je, potom taj isti “slobodar” Ćuruvija došao pod udar Zakona o informisanju, ali i pod udar drugih zakona zemlje u kojoj živi, skoro da je do samog Klintona stigao vapaj za pomoć u “borbi protiv” “diktature u Srbiji”.
„Diktature“ u kojoj narod na bezbroj izbora, slobodno bira svoju vlast i „diktature i informativnog mraka“ u kojem je, pored “njegovog” “Dnevnog telegrafa” izlazila sijaset tobož slobodnih i nezavisnih novina u kojima gore govorilo o Srbiji i srpskom narodu, nego na Si-En-Enu u najboljim danima!
Danas kada te željno očekivane i prizivane bombe ubijaju Srbiju, izdajnici ćute.
Ako čekaju da Srbi i Srbija budu pokoreni, uzalud čekaju. A ako su se nadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali.
Miroslav Marković
(Sutra: Na sugestiju glavnog I odgovornog urednika dodato je ime Slavka Ćuruvije)
Foto: Slavko Ćuruvija Fondacija
