Piše:Milorad Кomrakov
Građani Srbije su na proteklim izborima masovno glasali. Masovnu podršku je dobio Aleksandar Vučić, ali znatno manjunjegova partija SNS, zbog „mangupa“ u njenim redovima. To se može zaključiti i na osnovu dobijenih glasova SNS na republičkim i beogradskim izborima.
Kako sada stvari stoje moguće je da će se kompletni lokalni izbori u Beogradu ponoviti, pošto ni jedna strana ne bude mogla da sastavi beogradsku Vladu.To je već najavio poslovično odlično informisani Željko Mitrović, a na jednoj drugoj televiziji otkrio Nebojša Krstić, nekada Tadićev savetnik a sada marketinški stručnjak blizak Vučiću.
Vučićeva stranka dobila je skoro 380.000 glasova manje nego na prethodnim izborima. Vučić je najavljivao da će smatrati porazom ako njegova stranka dobije manje od 40 odsto glasova. Iako je SNS pobedila u Beogradu, osvojila je 38.1 odsto glasova prema objavljenim podacima. Birači su, dakle, kaznili izbornu koaliciju SNS-a, ali ne i Aleksandra Vučića.
Vlast je uvek kriva za sve što nije dobro. Neko je hglasao protiv SNS zbog javnih izvršitelja koji otimaju kuće dužnicima zbog relativno malih dugova, drugi zbog Prekršajnog suda koji kažnjava ljude novčano, iste kazne im zamenjuje zatvorom I šalje ih u zatvor a da ih pre toga I ne obavesti o kaznama. Trećima je vlast kriva što nemaju posla, a poslodavci ne mogu da nađu radnika. Peti su glasali protiv zato što glasaju protiv svake vlasti, ali to je posebna tema…
Tako je u prestonici Srbije nastao izborni galimatijas. Da li je rezultat nerešen (55-55) ili SNS vodi sa 56 osvojenih mandata? Ta dilema naglo je osokolila, pre izbora razjedinjenu opoziciju, čije su kolovođe, jedni drugima, upućivali salve uvreda, tvrdeći „kako niko ni sa kim ne želi u koaliciju“! Razni analitičari, politikolozi, utrkivali su se u procenama da je „opozicija osvojila većinu u Beogradu ali nije znala da sačuva pobedu.
Politikolog Cvijetin Milivojević tako tvrdi „da je opozicija ćutala 35 sati nakon zatvaranja birališta, što se nikada nije desilo od početka višepartizma 1990. godine.“ Nedopustivo je, kaže on, “da čitava opozicija nije imala rezultate s biračkih mesta, čak ni rezultate izlaznosti u glavnom gradu. Opozicija je morala da, tokom cele izborne noći, saopštava rezultate, pre svega sa mesta gde je ostvarila dobre reziltate, kako bi širila optimizam kod građana i vršila pritisak na vlast“.
Međutim, dva dana posle završenih izbora, opozicija počinje, na sva zvona, sa novom kampanjom, „preuzeti vlast u Beogradu, po svaku cenu.“ Jedna drugu stizale su najave opozicionih lidera da su spremni da zajedno sruše vlast naprednjaka u Beogradu. Matematičari su zasukali rukave. Glavna fora je sada, kako na, eventualno ponovljenom gradskom glasanju, „namaknuti“ Borisu Tadiću nosioci liste „Ajmo ljudi,“( koja je doživela fijasko, ostavši ispod cenzusa) ta dva mandata, koji bi bili oduzeti SNS-u, što bi opoziciji donelo vlast u prestonici.
I to kojoj opoziciji? Onoj koja je biračima, pre izbora obećavala jedno, a danas, „hvatajući se za slamku“ u borbi ka foteljama, poslaničkim privilegijama, propagira nešto sasvim drugo!
Кao da kažu: „S biračima smo završili u nedelju veče, sada je važna jedino matematika. Opozicioni lideri koji do juče nisu mogli očima da se vide, te svaku priliku koristili ne bi li ocrnili jedni druge, sada bi i te kako da sarađuju kako bi došli na vlast u Beogradu.
– Za Mariniku Tepić je u Srebrenici počnjen genocid, a Zdravko Ponoš je za NATO i to kažu depeše Vikiliksa! I ja da idem sa njima? Vučić je uradio stvari koje su muzika za moje uši – govorio je Jovanović. Više mu ne smeta ni Marinika Tepić o kojoj je imao izrazito loše mišljenje.
I ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta nema problem da pogazi sve što je do nedavno govorio. – Od Jeremića slušam da sam Vučićeva hulja, ali ja se neću baviti ljudima koji unose mržnju – pričao je Ćuta o onima s kojima bi sada u koaliciju.
Ništa bolja nije ni Marinika Tepić koja sada vidi saradnju sa Zavetnicima, uprkos tome što je o njima govorila sve najgore.- Vučićeve sluge Zavetnici izvršavaju ono što SNS konvertiti još ne smeju zbog EU – pričala je, između ostalog Tepićeva. Na kraju, i Dobrica Veselinović iz pokreta ” Ne davimo Beograd” izgleda nema obraza, pa zaboravlja svoje reči. – Jurili su homoseksualace po ulicama u vreme njegove vlasti (govoreći o Đilasu) i stavljali Rome u kontejnere! Đilas je sad protiv spalionice u Vinči, a taj projekat je započet za vreme prošle vlasti – pričao je Veselinović.
Predsednik SNS Aleksandar Vučić poručio je još 23. marta ove godine da izbori nisu igra, i pozvao građane da glasaju po svojoj savesti, za svoju budućnost, dodajući da će svi iz opozicije biti spremni da se ujedine protiv aktuelne vlasti, u ostvarivanju svojih interesa. “Izbori nisu igra, država nije igračka i zato je važno da ljudi znaju da će svi oni da se ujedine, bez obzira na razlike, makar se zvali ‘Đilasova lista’, ‘Zelena lista’, bilo kako…”, rekao je Vučić za TV Pink.
Zašto je Beograd važan? Pravo glasa na izborima u Beogradu imalo je više od 1,6 miliona građana. To je oko četvrtine ukupnog broja birača u Srbiji. Značaj izbora u Beogradu objašnjava i to što se funkcija gradonačelnika glavnog grada smatra čak važnijom od ministarske u Vladi Srbije. Gradonačelnik kontroliše daleko najveću lokalnu kasu u Srbiji, a budžet glavnog grada veći je i od regionalnog budžeta Vojvodine. Budžet Beograda za 2022. godinu iznosi 160,3 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijardi evra, dok je budžet pokrajine Vojvodine 88,4 milijarde dinara, odnosno 716,9 miliona evra.
Da zaključimo. Gledajući grafikone i ogromnu razliku u glasovima između SNS i opozicije, apsurdno je negirati pobedu SNS. Međutim, bez obzira na ubedljivo najbolji rezultat na tek završenim izborima, po prvi put od 2014. godine – dakle, u poslednja četiri izborna ciklusa – SNS nema natpolovičnu većinu i neophodan joj je koalicioni partner. Više ne može samostalno da menja Ustav. Formiranje većine u Beogradu (iako izvesno) nije još uvek garantovano: štaviše, rezultatski se toliko podbacilo da se nosilac liste na beogradskim izborima Aleksandar Šapić nije ni pojavio iza Vučića tokom prvog predizbornog obraćanja. Da li je stvarno važan sam trenutak, koji bi opozicija da iskoristi za fotelje, lagodnije pozicije i razne privilegije, ili im je bitan put kojim se Srbija kreće? Ima li uopšte onih koji bi u toj zaslepljenošću pred osvajanjem vlasti mogli i hteli da prikoče i zastanu u iskorišćavanju poverenja koje su dobili? Ili je sve zaista na prodaju, pa čak i poverenje birača?
Foto: Fonet
