Višedecenijski špijunski sukob između Rusije i Zapada se zaoštrava zbog rata u Ukrajini. Ali za šta se sumnja da rade ruske obaveštajne službe i kako će proterivanje njihovih zvaničnika iz prestonica uticati na Putinove tajne operacije u inostranstvu, pita britanski Bi-bi-si u opširnoj analizi objavljenoj na sajtu britanskog informativnog servisa
Tekst, koji je prevela Afera, prenosimo u celosti.
Kada je Rusija prvi put usmerila svoje vojne snage na Ukrajinu 2014. godine, takođe je aktivirala svoje obaveštajne službe na Zapadu – od mešanja u američke izbore korišćenjem sajber napada do trovanja i sabotaže u Evropi.
Ali poslednjih meseci špijunski rat se intenzivirao jer su zapadne zemlje pokušavale da uzvrate udarac i nanesu trajnu štetu sposobnosti ruske obaveštajne službe da sprovodi tajne operacije. To simbolizuje neviđeno proterivanje 500 ruskih zvaničnika iz zapadnih prestonica.
Formalno, ovi zvaničnici se opisuju kao diplomate, ali se veruje da su većina prikriveni obaveštajci. Neki će vršiti tradicionalnu špijunažu – negovati kontakte i regrutovati agente koji mogu da prenesu tajne – nešto što zapadne zemlje rade i unutar Rusije.
Ali verovalo se da neki sprovode ono što Rusi nazivaju „aktivnim merama“. One se kreću od širenja propagande do agresivnijih tajnih aktivnosti. Poljska je saopštila da je 45 Rusa koje je proterala uključeno u akcije „podrivanja stabilnosti“ zemlje.
Od 2014. zapadne obaveštajne agencije rade na identifikaciji ruskih špijuna umešanih u takve aktivnosti. Jedna od njih je GRU jedinica 29155 ruske vojne obaveštajne službe, za koju se veruje da je zadužena za sabotažu, subverziju i atentate.
Bilo je potrebno skoro sedam godina da se sazna da ova jedinica stoji iza ogromne eksplozije koja je uništila skladište municije u češkoj šumi u oktobru 2014. Među njima su bili i neki od onih koji su kasnije umešani u trovanje u Solsberiju u Velikoj Britaniji 2018.
Isti tim je takođe pokušao da otruje trgovca oružjem u Bugarskoj koji je čuvao oružje u češkom depou – jedna teorija je bila da su eksplozija i trovanje bili povezani sa njegovim snabdevanjem oružjem za Ukrajinu gde je sukob upravo počeo.
Pripadnici te jedinice su takođe bili uključeni u izvlačenje proruskih lidera iz Ukrajine 2014. Zapadne obaveštajne službe i dalje to prate.
Ali obeležavanje pojedinačnih špijuna je skup posao. Dok su zapadni špijuni u Rusiji već dugo podložni danonoćnom nadzoru, njihovi ruski kolege u zapadnim prestonicama nisu.
„Što je veće prisustvo, to je teže držati poklopac na tome šta tačno nameravaju“, rekao je jedan američki zvaničnik za Bi-Bi-Si.
Ali ovo se sada možda menja. Zapadni zvaničnici kažu da su nedavna proterivanja više od simboličnog gesta protesta, već deo šireg nastojanja da se degradira sposobnost Rusije da nanese štetu. Neki hvatači špijuna takođe kažu da je masovno proterivanje davno zakasnilo. Rusi su nam se smejali zbog naše tolerancije njihovog prisustva, kaže jedan zvaničnik.
„Pokušavamo da nanesemo štetu Rusiji kako bi smanjila svoje ofanzivne sposobnosti i svoju sposobnost da projektuje pretnju protiv svojih suseda i Zapada“, kaže jedan zvaničnik. „Izvestan broj evropskih zemalja preduzeo je akciju da smanji kapacitet ruske obaveštajne službe širom Evrope“.
Za neke zemlje se veruje da su imale posebno značajno prisustvo. Berlin je proterao 40 Rusa. Međutim, jedan zapadni obaveštajni zvaničnik rekao je da veruju da je Nemačka ranije smeštala blizu 100 ruskih obaveštajnih službenika, koji su se ponašali kao „nosač aviona“ za druge operacije.
Zašto Velika Britanija nikoga nije proterala? Zvaničnici kažu da su svi oni izbačeni nakon Solsberija i da su jedini špijuni koji su ostali „deklarisani” oficiri koji služe kao veze za formalne kontakte. MI5 će ih verovatno posmatrati u potrazi za bilo kakvim znakom da sprovode neka prikrivena dela sa strane.
U SAD, proterivanja se zasnivaju na istragama svakog pojedinca. „Sve odluke o tome koga treba proterati zasnivaju se na obaveštajnim podacima koje je prikupio FBI na osnovu onoga što oni rade“, objašnjava jedan američki zvaničnik. Zapadne zemlje sarađuju kako bi osigurale da svako ko je protjeran ne može jednostavno podnijeti zahtjev za vizu u drugoj zemlji.
Bezbednosni zvaničnici kažu da veruju da će obim proterivanja u kratkom periodu imati „oslabljujući” uticaj na ruske obaveštajne službe dok se bore da razmisle kako se operacije mogu nastaviti i ko može gde da bude poslat gde.
Rusija je uzvratila proterivanjem zapadnih diplomata. U praksi, više od njih će verovatno biti „prave” diplomate, a ne špijuni. Jedna od pritužbi zapadnih bezbednosnih službi dugo je bila neravnoteža u broju ruskih diplomata u zapadnim zemljama i proporciji špijuna u odnosu na one sa Zapada koji služe u Moskvi. Rusija je proterala 40 Nemaca, ali to čini oko trećinu celokupnog diplomatskog prisustva u njenoj prestonici.
Invazija Ukrajine može ponuditi druge mogućnosti. Događaji iz prošlosti, poput rušenja Praškog proleća od strane Moskve 1968. godine, izazvali su razočaranje među nekima unutar tajne države u Moskvi, otvarajući put njihovom regrutovanju kao zapadnim agentima.
U Vašingtonu, FBI je ciljao onlajn reklame na ljude u neposrednoj blizini ruske ambasade, navodi se u izveštaju Vašington posta. Podsticali su ih da razgovaraju sa FBI, koristeći snimke na kojima Vladimir Putin javno kritikuje šefa ruske spoljne obaveštajne agencije SVR.
Od 2014. Ukrajina je takođe bila epicentar brutalnije tajne borbe, pri čemu je svaka strana pokušavala da regrutuje i iskoreni špijune, ali se pribegavlo i ubistvima visokih ukrajinskih zvaničnika.
Zapadne obaveštajne agencije i specijalne snage takođe već godinama obučavaju ukrajinske kolege, uz otvoreniju vojnu pomoć. Pomagali su u hvatanju ruskih špijuna i nudili obuku u tajnim akcijama, uključujući i kopneni ogranak CIA-e.
Špijunske bitke bi i dalje mogle da eskaliraju, posebno pošto tajne aktivnosti predstavljaju jednu od opcija za Moskvu da cilja linije snabdevanja koje donose vojnu pomoć Ukrajini. Raketni udar na konvoje ili objekte u Poljskoj bio bi veoma rizičan jer bi mogao da pokrene princip samoodbrane NATO-a po članu 5 koji vodi ka sveopštem sukobu.
Ali zapadni obaveštajni zvaničnici kažu da su zabrinuti da bi vrsta sabotažne operacije viđena u Češkoj 2014. mogla da bude pokušana u Poljskoj s obzirom na njenu ključnu ulogu kao polazno mesto za snabdevanje u Ukrajini.
Ovu vrstu tajnih operacija često sprovode Rusi koji putuju u zemlju i iz nje, a ne diplomate. Ali ambasade obezbeđuju infrastrukturu koja omogućava njihovo odvijanje, objašnjava jedan zapadni obaveštajni zvaničnik.
A nada će biti da će proterivanja velikih razmera to, kao i tradicionalno špijuniranje, sada učiniti mnogo težim, ne samo zato što će biti manje špijuna koje treba da prate.
BBC / A. Chatten
Foto: Facebook
