Cene prirodnog gasa u Evropi skočile su u ponedeljak za 10 odsto nakon prošlonedeljne najave ruskog energetskog giganta Gasproma o predstojećem trodnevnom gašenju gasovoda Severni tok 1 radi održavanja
Cena septembarskih fjučersa na TTF čvorištu u Holandiji porasla je na 275,9 evra (385,5 dolara) po megavat satu, ili oko 2.905 dolara za hiljadu kubnih metara u 06:16 GMT, prema podacima londonske Interkontinentalne berze.
To je najviša cena prirodnog gasa na evropskom spot tržištu od 8. marta.
Porast cena počeo je krajem prošle nedelje, nakon što je Gasprom najavio da će jedina operativna turbina na gasovodu Severni tok 1 biti isključena radi popravke počev od 31. avgusta, a tranzit gasa kroz gasovod potpuno obustavljen do 2. septembra.
„Kada se posao završi i ne bude tehničkih kvarova na bloku, tokovi gasa će biti vraćeni na 33 miliona kubnih metara dnevno“, navodi se u saopštenju Gasproma u petak.
Izgledi za zatvaranje dolaze kada Evropa pokušava da napuni skladišta gasa uoči grejne sezone. Skladišta u Nemačkoj moraju biti popunjena do 95 odsto kapaciteta do 1. novembra. Krajem jula nemačka skladišta gasa su bila popunjena samo 66,8 odsto, prema Federalnoj agenciji za mreže (BNetzA), a agencija je tada saopštila da čak i ako tokovi kroz Severni tok nastavljaju se na trenutnim nivoima od 20% maksimalnog kapaciteta, nivo skladištenja od 95% do novembra „teško je ostvariv bez dodatnih mera“.
Dok političari razgovaraju o merama, širom Evrope raste nezadovoljstvo i panika. U Britaniji su predviđanja o „novoj najvišoj ceni gasa“ za samo mesec dana skočila sa oko 3000 na preko 6000 funti godišnje po domaćinstvu. Britanskim potrošačima već stižu procene koliko će plaćati u januaru kada je vrhunac grejne sezone. Prosečna kuća bi trebalo da plaća preko 500 funti (oko 550 evra) mesečno za struju i gas.
U Nemačkoj i Francuskoj – gde su vlade zavele oštre mere štednje enerenata i pokušavaju da motivišu stanovništvo da više štedi tako što će se ređe tuširati, kuvati ili grejati – javnost je sve manje zadovoljna teretu koji moraju da podnesu a koji se preneo i na druge oblasti života: hranu, prevoz, belu tehniku, usluge, zdravstvo… Cene strmoglavo skaču a kraj se ne nazire. Širom Evrope bukte štrajkovi jer zaposleni – pogotovo u transportu, obrazovanju ili zdravtstvu – koji su podneli ogroman teret tokom pandemije korone i koji su tada pretrpeli finansijski udarac, sada traže povišice koje su u liniji sa inflacijom koja je dvocifrena. Ekonomisti upozoravaju da bi podizanje plata za dvocifrene iznose zapravo dovelo do još veće inflacije.
Na Zapadu pokušavaju na sve načine da umanje efekat krize koja nastaje usled nestašice ruskih energenata. Tvrdeći da je cena koju će evropski potrošači plaćati „vredna“ kako bi se zaustavila Rusija i Putin u Ukrajini je glavna linija argumentacije. I dok se Zapad „odvikava“ – to odvikavanje svakim danom sve više diže cenu gasa što omogućuje Rusima da prodaju manje energenata a ostvaruju daleko viši profit nego ranije.
U pozadaini, ipak, vidi se plan i pravac da se Evropa odvikne od ruskog gasa. Pitanje je samo ko će u tom procesu duže izdržati – Rusi ili Zapad. Takođe, dok traje zapadno odvikavanje od ruskih energenata, za Rusiju traje trka da što pre izgradi nove gasovode i kanale ka azijskom tržištu gde planira da plasira gro svojih energenata.
Afera / A. Chatten
