Piše: Marinko M. Vučinić
… Ubeđen da on jedini poznaje jedino prihvatljivu stranu srpske istorije i to je ona strana koja zastupa tzv. evropske, građanske i liberalne vrednosti koje srpski narod u svojoj neukosti i zaostalosti još nije zreo da prihvati, jer je nepopravljivo primitivan i zarobljen u svom endemskom nacionalizmu i anti-modernizmu…
Zastani malo gospodine Milane St.Protiću, zaustavi se i zamisli kada to sa toliko ostrašćenosti i pretencioznosti preporučuješ patrijarhu SPC gospodinu Porfiriju.
Iz nedelje u nedelju na stranicama „objektivnog“ BLICA u svojim „pedagoški“ usmerenim kolumnama zasipa nas ovaj
istoričar opšte prakse svojim lekcijama i pridikama o posrnulosti srpskog naroda, o izgubljenom Kosovu i Metohiji, našem gubitničkom mentalitetu i odsustvu osećaja za vođenje realne politike, sklonosti ka mitomaniji, našoj neukosti i stalnom precenjivanju svojih moći. Pri tome se on služi oprobanom metodom nedodirljivih liberala,
modernista i reformista uvek sklonih da vrše generalizacije i neutemeljena uopštavanja koja ne mogu da budu osnov za ozbiljnu raspravu o stanju istorijske svesti, zasnivanju i održanju naše tradicije ali i sagledavanju sadašnjeg položaja srpskog naroda.
Uvođenje Srbije u liberalno-građanske kalupe
Oni imaju posebnu misiju da srpski narod prevaspitavaju i uvedu u svoje liberalno-građanske kalupe, izvedu ga tako na pravi put i pravu stranu istorije, jer oni jedini imaju „istinski„ uvid u stvarno kretanje političkih tokova shodno njihovoj isključivoj predstavi o srpskoj istoriji.
Milan St. Protić sledeći ovakav pristup uporno, na svoj neprikosnoveni i neupitni sud, dovodi sprski narod navodeći pri tome veoma simplifikovane i jednostrane sudove. Pri tome je ubeđen da on jedini poznaje jedino prihvatljivu stranu srpske istorije i to je ona strana koja zastupa tzv. evropske, građanske i liberalne vrednosti koje srpski narod u svojoj neukosti i zaostalosti još nije zreo da prihvati, jer je nepopravljivo primitivan i zarobljen u svom endemskom nacionalizmu i anti-modernizmu. Kao što su analogije neprihvatljive i neadekvatne u zastupanju određene tvrdnje, tako je isto i sa uopštavanjima koje su u
osnovi kolumni koje piše Milan St. Protić.
On je sebi dao u zadatak da srpskom narodu / posebno su na njegovom udaru pripadnici intelektualnih krugova koje on naziva nacionalističkom elitom / otkrije njegove konačne o srpskoj istoriji i političkoj tradiciji, jer jedino je on za taj „podvig“ spreman i to očigledno shvata kao svoju posebnu i
uzvišenu misiju.
Obrušavanje na Srpsku pravoslavnu crkvu
„Razbijajući“ mnogobrojne zablude i stranputice srpske politike i našeg društva Milan St. Protić se obrušio na njegov ideološki jednostran način na Srpsku pravoslavnu crkvu u kolumni naslovljenoj Umesto litanija.
Neposredni povod je litija organizovana uoči održavanja parade ponosa i u tom tekstu on je dostigao vrhunac svoje
politikantske isključivosti i ideološke ostrašćenosti.
Evo samo nekoliko navoda koji to jasno pokazuju.
“Na moju neutešnu žalost Srpska pravoslavna crkva nije više ni srpska, ni pravoslavna, ni crkva. Najmanje je Hristova. Izmetnula se u profanu političku organizaciju čiji su interesi isključivo ovozemaljski, manipulativni i lukrativni. Bilo je i ranije u našoj istoriji vladika što su se bavili politikom i izigravali narodne vođe. Bilo ih je i kod drugih naroda. Dočim, nijedan od njih nije padao toliko nisko u
trivijalnost i svetogrđe od ovih današnjih i ovdašnjih. Bilo ih je zatucanih mračnjaka, opsenara i dogmata. Bilo ih je protivnika vlasti i poslušnika. Bilo ih je školovanih i neukih. Ali nikada dosad prizemnost nije ovladala crkvom. Slušamo samo političke tirade što za cilj imaju dodatno zaluđivanje ovog nesrećnog naroda. Slušamo slova o netrpeljivosti, slova napadna i uvredljiva, slova puna besa i ljutnje. Slušamo pozive na osvetu, na negaciju i opšte samosažaljenje. Čujemo hvalospeve o svojima i uvrede o tuđima. Čujemo žalopojke o srpskim žrtvama i bezosećajnost za tragediju drugog koju su neki među nama naneli.
Kod duhovnika nema ni kajanja ni pokajanja
Nema samospoznaje, preispitivanja, moralnih opomena. Nema ni kajanja, ni pokajanja. Slugeranjstvo i poniznost pred moćnim i oholim, to su postali sinonimi za aktuelne duhovnike u ovom nečasnom i nesrećnom vremenu“.
U ovom citatu su sadržane sve osnovne postavke
njegovog mesijanskog razračunavanja sa retrogradnom i
tradicionalistički shvaćenom istorijom srpskog naroda i ulogom Srpske pravoslavne crkve, jer jedino je on pozvan da se suprotstavi dodatnom zaluđivanju srpskog naroda koji je ophrvan žalopojkama o srpskim žrtvama, bezosećajnošću za tragediju drugih, izostaje samospoznaja, preispitivanja, nema moralnih opomena, kajanja i pokajanja.
Ideološka agenda bliska idejama Druge Srbije
U kolumnama može se prepoznati pretenciozni i ideološki jasno profilisani ton i ubeđenost da je on jedini u stanju da odredi šta je prava i jedino prihvatljiva “istina“ i spoznaja o srpskoj istoriji i političkoj tradiciji. Osnovno polazište sadržano je u uopštenoj i simplifikovanoj tvrdnji da Srbi ne znaju i ne razumeju svoju istoriju, već su skloni da se uvek priklone iracionalnim odlukama, rusofilstvu, mitomaniji, antimodernizmu, anievropejstvu, površnosti i ekstremnom nacionalizmu.
To je inače dobro poznata politička i ideološka agenda
koja je veoma bliska građanističkoj i tzv. liberalno -demokratskoj političkoj grupaciji i idejama Druge Srbije koja je i te kako živa i delatna u našem političkom životu i posebno dominantna u kulturnom i delu tzv. nezavisnog medijskog prostora.
U nekoliko prethodnih kolumni Milan St.Protić je našao za shodno da“ podučava“ i propituje rusofile i srpske nacionaliste nastojeći da pokaže da oni nemaju elementarno znanje o ruskoj istoriji i srpskom stanovištu jer jedino on poseduje dovoljno relevantnog znanja da sebi može dodeliti ulogu neprikosnovenog „učitelja“ i moralnog presuditelja.
Izneveravanje osnovnih demokratske opozicije
Istine radi, mora se reći da je on napisao u svojim kolumnama i veoma argumentovanu kritiku sadašnjeg stanja u opoziciji i nastojao da u nekoliko navrata otvori pitanje odgovornosti / uključujući i deo njegove odgovornosti / za pogubno izneveravanje osnovnih principa na koje se pozivala demokratska opozicija pre smene režima S. Miloševića 5 . oktobra 2000 godine.
On je bio deo tog demokratskog pokreta, a nakon demokratskih promena izabran je na mesto Predsednika
Skupštine grada Beograda , ali je tu funkciju brzo napustio / ona je zahtevala ozbiljan i naporan rad, suočavanje sa mnogim preprekama i problemima / jer je to bila mala scena za njegove ozbiljnije ambicije koje su se mogle ostvariti jedino u Vašingtonu vršeći dužnost našeg
ambasadora U SAD, to je verovatno više odgovaralo njegovom građanskom i liberalnom opredeljenju i velikoj ulozi u istorijskim promenama za koje se on godinama pripremao.
Beskopromisni zastupnik liberalnih ideala
Milan St. Protić je uvek sebe predstavljao kao žestokog i principijelnog opozicionara ali i beskopromisnog zastupnika liberalnih i slobodarskih ideala. Nakon dolaska na vlast SNS-a 2012 godine bilo je jasno da se radi o nedemokratskom, autoritarnom i antiliberalnom sistemu lične vladavine, ali to nije bio dovoljan i razuman razlog da dosledni zastupnik načela liberalizma i demokratije donese odluku da se povuče sa funkcije ambasadora Srbije u Švajcarskoj i Lihtenštajnu.
On je na toj dužnosti ostao do 2014 godine bez obzira što je zahvaljujući svojoj pronicljivosti i političkom iskustvu mogao da prepozna pogubnu prirodu naprednjačkog režima.
To se nije desilo. Što i nije veliko iznenađenje
poznavajući prirodu našeg političkog i društvenog života u kojoj nema mesta za doslednost i poštovanje moralnih i demokratskih načela.
U našim političkim prilikama uvek se radi samo o elementarnom i suštinskom pitanju, o doslednosti i spremnosti da se podnese i lična žrtva za uverenja koja čovek zastupa i propoveda gorljivo drugima… Isprazne su priče o liberalnim i evro-atlantskim „vrednostima“ i
principima ako one nisu potkrepljene spremnošću da se dosledno brane slobodarski ideali i demokratske ideje.
U idejnom korpusu liberalizma sloboda govora i objektivnost medija zauzimaju jedno od najvažnijih mesta, ali sloboda koja se zasniva na pluralizmu mišljenja i težnji da se ostvari što veća objektivnost i kritički pristup u medijskom delovanju.
Blic: “Ruski gospodar mora biti zaustavljen…”
Nedavno je na naslovnoj strani BLICA osvanuo naslov koji nagoveštava STAV ovog lista o neodložnoj potrebi uvođenja sankcija Ruskoj federaciji /ovo je nezabeležen slučaj takvog otvorenog i navijačkog svrstavanja jednog tzv. nerežimskog lista u novijoj istoriji našeg novinarstva/.
U tom stavu BLICA doslovno stoji sledeći tekst:
“Ruski gospodar mora biti zaustavljen. Sankcije su bolno pitanje za Srbiju zbog vlastitog užasnog iskustva devedesetih. Uprkos tome, treba se pridružiti merama protiv Putina i njegove ratne klike koji vode svet ka atomskom uništenju. Odlazak Putina je u interesu Srbije, ali i neke nove Rusije kao budućeg dela ujedinjene, demokratske Evrope“.
Moglo se očekivati da će osvedočeni zagovornik liberalnih ideja Milan St. Protić u svojoj redovnoj nedeljnoj kolumni ustati u odbranu objektivnog i profesionalnog novinarstva i izreći svoj beskompromisni sud o ovoj naslovnoj stranici jer ona je apsolutna negacija liberalnih i tzv. evropskih vrednosti za koje se on tako istrajno i sa puno strasti i ideološke isključivosti zastupa u kolumnama u listu BLIC.
To se naravno neće desiti jer on svakako deli stav iznet u ovom listu o neophodnosti uvođenja sankcija Rusiji.
SPC nije po njemu više ni pravoslavna, ni srpska a nije ni Hristova
Umesto takvog principijelnog stava on je odlučio da napiše tekst Umesto litanija /verovatno nije ni bio na tom
okupljanju o kome piše i donosi sud, ali nije jedini koji to radi/ u kome je samo ponovio svoj već poznati repertoar o nezrelosti i iracionalnosti srpskog naroda, o nedostojnosti Srpske pravoslavne crkva koja nije po njemu više ni pravoslavna, ni srpska a nije ni Hristova.
Pri tome služeći se već oveštalim i toliko puta ponovljenim stereotipnim predstavama i stavovima koje uporno navode pripadnici i glasogovornici građanističke i liberalno-demokratske ideologije neprestano ponavljajući tvrdnje o
dominantnim procesima fašizacije i klerikalizacije srpskog društva, usponu desničarenja, malignoj rusofiliji i uronjenosti Srbije u ekstremni nacionalizam i ksenofobiju.
Zato je neophodno reći : Zaustavi se malo Milane St. Protiću.
- septembar 2022 godine
Marinko M. Vučinić
