Nemački kancelar Olaf Šolc isključio je opciju održavanja prevremenih parlamentarnih izbora, poput Francuske, posle loših rezultata njegove vladajuće koalicije na evropskim izborima, rekao je danas njegov portparol.
Ideja o prevremenim izborima koju traži ekstremna desnica i neki konzervativci nije razmatrana “ni u jednom trenutku” rekao je Štefen Hebstrajt, i to uprkos “malo zadovoljavajućim” rezultatom tri stanke vladajuće koalicije – kancelarovih Socijaldemokrata, Zelenih i liberala – na upravo održanim izborima za Evropski parlament.
“Datum za redovne izbore određen je za jesen 2025. godine. To predviđamo da uradimo”, rekao je portparol, i istakao velike razlike između francuskog sistema u kome predsednik ima vodeću ulogu i nemačkog sistema gde je celokupna nacionalna izvršna vlast u rukama kancelara i njegove vlade.
Tri partije, koje su u vladajućoj koaliciji od kraja 2021. godine, zajedno su prikupile manje od trećine glasova na evropskim izborima održanim juče i izgubile su broj poslanika, posebno Zeleni, u odnosu na prethodne izbore, prema još uvek privremenim rezultatima.
Veliki pobednik izbora je konzervativna grupa Hrišćansko demokratska unija (CDU) i njena bavarska manja sestra Hrišćansko socijalna unija (CSU) sa 30 odsto osvojenih glasova u Nemačkoj, a sledi na drugom mestu ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 15,9 odsto glasova.
Danas je vođa CSU-a Mark Zeder pozvao da se organizuju izbori što je pre moguće i na novi početak za zemlju.
On je rekao za televiziju NTV da Šolcova vlada više “nema nikakvu podršku stanovništva”.
Kopredsednica AfD-a Alis Videl je na svom nalogu na mreži X napisala da Šolc ima da ispuni još samo jedan zadatak, a to je da otvori put ka novim izborima umesto da vlada još jednu godinu protivno velikoj većini stanovništva.
Od formiranja Savezne Republllike Nemačke 1949. godine prevremeni izbori održani su tri puta posle neuspelog glasanja o poverenju vladi u Bundestagu, donjem domu Parlamenta – za vreme socijaldemokrate Vilija Branta (1972), konzervativca Helmuta Kola (1982) i Gerharda Šredera, takođe socijaldemokrate 2005. godine.
Beta
AP Photo/Markus Schreiber, Pool