A, ŠTA POSLE VUČIĆA: Ima li perspektive za Srbiju?

Činjenica je da u poslednjih pola veka Srbija nije imala državnika koji bi mogao da poljubi skute Aleksandra Vučića, niti lidera koji je takvom brzinom i energijom krenuo u povratak suvereniteta polukolonizovane države, obnovu infrastukture i ekonomsku renesansu. Isto je tako činjenica da je njegovo prkosno držanje i državotvorni stav izazvao mržnju regionalnih konkurenata, međunarodnih sila i domaćih izvođača izdajničkih radova, kao i da je kriv za sve, od dečka psihopate ubice, do nevremena ili drugih elementarnih pojava, posebno u sponzorisanim i forsiranim objavama antidržavnih medija.

Činjenica je i da će Aleksandar Vučić, kao dominantan politički faktor, u koga veruje najveći deo građana, svidelo se to dušmanima ili ne, vladati još najmanje pola decenije, kako bi odigrao to najavljeno drugo poluvreme i završio transformaciju jefitne gubernije u skupu i samostalnu državu, sa perspektivom, vizijom i trasiranim putem ka uspehu.

Ali, isto tako je i činjenica da će posle toga, izvesno je, svojevoljno otići u političku penziju, nedozovoljavajući nedoraslim konkurentima da ga detronišu.

Sledi li slom SNS, sledi li princip “posle mene potop”, hoće li korumpirani lokalni šerifi, preambicizoni liderčići i oni koji jedva čekaju takav scenario da izađu iz senke, a ruke su im prljave, preuzeti scenu i sve pokvariti? Puj pike ne važi, vraćamo li se u onaj mračni i nesrećni 6. oktobar 2000. godine?

Čini se da je Vučić razmišljao, razmišlja i tek će razmišljati o tome – i ne samo da razmišlja, nego i postupa, deluje i priprema. Imenovanje Miloša Vučevića za predsednika stranke dokaz je da čovek kredibiliteta, rezultata i autoriteta, a ujedno jedan od najskromnijih i najlojalnijih, treba da predvodi novu generaciju. Zaštitnički stav prema Malom i Ani Brnabić, dokazuju da će desetka imati i levo i desno krilo.

Odbijanje da žrtvuje Batu Gašića koji je preporodio Kruševac i okolinu, dokazuje da će zadnji vezni ostati na terenu i stopirati kontra atake, a prkošenje interesu SAD da Vulin bude uklonjen, demonstrira da će i štoper kostolomac, spreman da poturi glavu za državni interes, biti u startnih 11.

I što je najbitnije – svi su tu da uče, sazrevaju i budu spremni, da kada im u amanet bude predata budućnost Srbije, ne dozvole da najvredniji paket padne u ruke onih koji bi OPET isti prodali, razbili ili unovčili u prvoj zapadnoj zalagaonici.

Drugim rečima, možda za pet ili šest godina Vučić neće biti na čelu Srbije, ali njegove ideje, ideali, stavovi i principi hoće kroz one saborce koje je selektovao, odabrao i osposobio za nastavak borbe. Borbe za našu pobedu, a ne za trijumf mešetara.