Jedini istinski cilj brojnih zapadnih centara moći jeste da Srbija ne bude suverena, samostalna u donošenju odluka i da se vrati u period pre 2012. godine, kada je bila poslušno detence moćnicima, umesto što je sada pod predsednikom Vučićem kočoperni mladić u naboju snage, koji i dalje raste i ojačava.
Stručnjaci i dobro upućeni pojedinci tvrde da je prisustvo stranih agentura, i sa istoka i sa zapada, nikad veće i izraženije, a napadi na Vučića i SNS nikada brutalniji, pokvareniji i monstruozniji.
Čini se da svako od njih ima svoje miljenike i svoj interes, a taj interes veoma je retko podudaran sa onim koji Vučić zastupa – interesom države i građana, zbog čega su “laserski nišani” okrenuti prema njemu sa nekoliko strana.
Zapad je uspeo da u svojoj radionici proizvede nekoliko trojanskih konja, pa da konačno uđe u dugi niz godinama neosvojivu im tvrđavu zvanu SNS, najveća i vladajuća stranka u Srbiji – očigledno dobro tempirana akcija donela je da Šormaz, Pak, Basta i naravno Zorana Mihajlović pokušaju da unesu razdor ili predstave unutrašnje slabljenje i trvenje kao realnost.
Istovremeno, u rukama te strane je i štap zbog još uvek neobjašnjivog slučaja Banjska, ali i mediji koji služe za hiperprodukciju laži i izmišljenih afera, kako bi se ova vlast pokazala kao duboko kriminalizovana, odnosno da praktično i sama počiva na kriminalu. U tu svrhu pojavljuju se suštinski opskurni likovi, ali ni malo opskurno plaćeni za njihovu ulogu – nosioci priče u BIRN-u, KRIK-u, N1 i Novoj. Da bi halucinacije slobodnih medija delovale uverljivije, sa dna kace se kopaju korumpirani policajci koji se predstavljaju kao vrsni ugroženi profesionalci, razni stručnjaci, generali sa putovnicama ili direktori VBA u vreme kada je VBA bila bušnija nego ikada.
Naravno, i Zapad je svestan da njihovi puleni nisu u stanju da vode ni prvu smenu u javnom toaletu, a kamoli državu, pa je zato cilj oslabiti Vučića što više i držati ga pritisnutog, ucenjenog i vezanog: u tom kontekstu treba posmatrati i štrajk u Pošti, ali i štrajkove koji će, teledirigovani tek uslediti, a sa ciljem daljeg slabljenja. Za očekivati je da deo tih aktivnosti bude usmeren baš protiv Kineza, jer je čelično prijateljstvo sa Pekingom trn u oku Brisela.
Naravno, ni baćuške nisu sasvim mirne – i njima odgovora manja suverenost Srbije, ali i pritisak da se prekine put integracija u društvo evropskih naroda i prevazilaženje konflikta na Kosovu. Moskvi je potreban konflikt i tenzija na Balkanu, kako bi mogli širiti svoj uticaj i pipke, ali istovremeno i kako bi skrenuli pažnju sa sebe
Ono što je, međutim, u konačnom zbiru najbitnije: u decembru neće glasati ni briselske ćate, ni moskovski izaslanici. Niti se pitati. Pitaće se narod i to jeste najveća pobeda Vučića.
Afera/T.L.
