Britanski profesor Džejms Ker-Lindzi u intervjuu za Kosovo onlajn naveo je da Južni Tirol predstavlja dobar uzor za Zajednicu srpskih opština na Kosovu, ali naglašava da ukoliko je autonomija Srba za neke problem, da bi trebalo kontrolu nad severom prepustiti Srbiji.
Lindzi ističe da je jasno da poslednji sastanak u Briselu nije dao rezultate koje su svi hteli.
“Izjava koja je usledila posle od EU je bila prilično eksplicitna da su podbacili u postizanju dogovora. Ovo je proces koji je važan, ali i proces s kojim ljudi postaju frustirani jer ne daje rezultate koje svi priželjkuju ili makar pravljenje prvih koraka u tom pravcu”, kaže naš sagovornik.
Kurti je u prošlosti toliko puta jasno rekao da ne želi ZSO, sada neki smatraju da se slika promenila?
Mislim da je ogroman pritisak na Kosovo da bi se pokušalo da se dobije neki dogovor sa Prištinom oko ZSO. Pogledajte, realnost je da što se tiče većine članica EU ili možemo reći gotovo svih članica, da žele da se reši ovo pitanje i znamo kako će se na kraju rešiti. Pošteno je reći da su očekivanja da će Kosovo biti priznato od Srbije i da će moći da uđe u UN i vremenom u EU, ali da bi se došlo dotle potrebno je preduzeti mnogo koraka. Jedno od važnijih koraka jeste ZSO. EU i SAD to govore kosovskoj vladi i premijeru Kurtiju da ako nastavi da bude težak neće doći do prizanja koje želi i koje se neće dogoditi preko noći, ali ako to želi, onda mora uraditi šta je potrebno oko ZSO. Jasno je rečeno i da je prednost ovoga da će Kosovo biti priznato, ali ako to ne uradite, situaciju na Zapadnom Balkanu činite nestabnijom i mi nećemo da plaćamo cenu vaših postupaka. To su u stvari poruke štapa i šargarepa. Štap je ako to ne uradite, poduzećemo dalje akcije protiv vas, šargarepa je ako pristanete na ZSO, naš posao će biti mnogo lakši da odemo u Beograd i dobijemo konačan dogovor.
Kada je boravila u Prištini i Beogradu, Ursula fon der Lajen je pričala od defakto priznanju Kosova od Srbije. S druge strane predsednik Srbije je rekao da nikada neće potpisati priznanje Kosova?
Priznanje je čudan posao, ujedno i kompleksan ai i jednostavan. Na kraju znači da ne možete slučajno priznati zemlju. Možemo videti da Srbija kada EU priča o defakto priznanju Kosova, na mnogo načina to i čini i to već duže vreme. Ono što moramo da vidimo i što je krajnji cilj, formalno priznanje, Vučić je rekao da priznanje ne dolazi u obzir, da ta opcija nije na stolu, trenutno. Priznanja diploma i ostalih dokumenata Kosova jeste defakto priznanje, ali nizak stepen. Ono što je problematično jeste da li Srbija treba da dozvoli Kosovu ulazak u UN čak i ako ne priznaje Kosovo. Ovo je čudna pozicija za EU i nerealistična očekivati da zemlja to uradi. Jer bi onda u principu Srbija govorila, trebalo bi da pustimo Kosovo u UN, biće velika žurku ali bićemo jedina zemlla koja ih ne priznaje, što je veoma nepovoljna pozicija za Srbiju. I to nema smisla po meni, nije realno.Treba da se teži konačnom dogovoru i to će biti finalna faza kada Kosovo ulazu u UN. Pre toga, ima mnogo toga što bi Srbija mogla da uradi pre nekog finalnog dogovora i uradila je.
Pojedini političari i analitičari pominju da bi ZSO mogla da bude po modelu Južnog Tirola?
Dobro je da se priča o Južnom Tirolu, jer predstavlja problem kada se priča o nekom modelu poput Republike Srpske koji bi destabilizovao Kosovo. Mnogi od nas koji su radili na ovom pitanju smo pričali da je Republika Srpska specifičan primeri i nastala iz specijalnih istorijskih okolnosti i niko normalan ne potencira model RS na Kosovu. Umesto toga, moramo razumeti da u svetu i Evropi možemo videti razne tipove autonomija i Južni Tirol jeste dobar primer i mnogo sam sretniji kad ljudi pričaju o tome, a ne o glupostima da bi moglo da bude kao što Republika Srpska.
U jednom nedavnom intervju pomenuli ste mogućnost razmene teritorije. To se u jednom trenutku, dok je Hašim Tači obavljao funkciju kosovskog predsednika pominjalo kao opcija, da bi kasnije bilo odbačeno. Da li je tako nešto ponovo na stolu?
Vidite, da budemo jasni. Moja pozicija o razmeni teriotije je pragmatično rešenje u smisu da dozvolite Srbiji i Kosovo da postanu susedi koji se priznaju, kao članice UN. Čuo sam dosta ljudi pričaju kako ne žele da dozvole autonomiju kosovskim Srbima, onda je moj pogled bio ako to vidite kao problem, bolje rešenje je da Srbiji prepustite sever možda u zamenu za teritoriju na jugu Srbije i to koristite kao bazu za finalni dogovor. S druge strane, ako obe strane mogu da se dogovore oko sistema autonomije u okviru Kosova za Srbe, očigledno je to opcija koju moramo da istražimo. Kada pričam o razmeni teritoriji to je pragmatično rešenje problema, ali to ne znači da ne prihvatam druga pragmatična rešenja. Ako Srbija i Srbi sa Kosova prihvataju neku vrstu autonomiju koje zadržavaju granice kao što su sada, zašto da ne, zašto bi bili protiv.
Mislite li da bi Srbi pristali na neku vrstu autonomije, koja bi i dalje podrazumevalo veliko prisustvo pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije?
Jasno je da je to bio provokativan postupak. Znamo to, i zato je i bilo toliko kritika oko slanja specijalaca i nadam se da će kao dogovora biti i deo o autonomiji za policiju. To ima u puno zemlji širom sveta, ja sam iz Velike Britanije i različite oblasti imaju svoje policijske snage, ali kada je u pitanju kontrola granice zbog krijumčaranja to će tražiti saradnju Srba sa Prištinom. Obično, kontrola granice ne ide sa autonomijom, to je odgovornost centralnih vlasti. Može se razgovarati autonomiji policije u tom delu. S druge strane čini se nepotrebnim držati toliko specijalaca na severu, što većina karakteriše kao nepotrebnu provokaciju, ali sa osnivanjem ZSO, potreba za tim bi opala. Rizik od nasilja bi opao. To bi bila nada i biće deo dijaloga.
Mesecima pre Banjske mnogi su upozoravali da bi situacija mogla da ekskalira i to se na kraju i dogodilo. Nakon toga, i kosovski premijer Kurti i predsednica Osmani su u više navrata ponovili da je dijalog sa Srbijom nemoguć ukoliko se sankcije ne uvedu Beograd?
Veliko je pitanje šta se dogodilo u Banjskoj, ko je iza toga. Ima raznih teorija, dve strane će naravno zauzeti različite stavove. Iz Prištine kažu da su Srbija i Vučić bili iza toga, ali važno je sačekati kraj istrage. Stvari nisu tako jednostavne. Može biti da je u srpskim bezbednosnim strukturama bilo onih koji su snabdevali tu grupu oružjem bez znanja predsednika. Morate biti jako oprezni i ne požurujete sa zaključcima – to je Srbija. Ne kažem da to nije bila Srbija, međutim morate da imate istragu. Važno je reći i prepoznati da mnogo toga što vidimo bilo izazvano akcijama vlade u Prištini, što je bilo teško kritikovano od strane EU, jer je tim postupcima izgledalo kao da žele da izazovu krizu. Mnogi ljudi su vrlo nesrećni i nervzoni zbog posledica. Potrebno je naći političko rešenje, smanjivanju specijalnih snaga, uspostavi ZSO, onda ići napred i praviti sledeće korake.
Kakva je uloga Velike Britanije u dijalogu i kako komentarišete izjave Ališe Kerns koja je čak i SPC optuživala za šverc oružja?
Naravno, pozicija Velike Britanije se malo promenila, pogotovo nakon Bregzita. Nismo toliko blisko pristuni u dijalogu, barem ne zvanično kao druge zemlje. Situacija na Kosovu je veoma delikatna, stvari bi mogle da krenu na gore, i vidimo kako su ključni akteri u dijalogu oprezni u izjavama. Pokušavaju da se uzdrže od optužbi dok ne dobiju jasnu sliku. Znam da je primamljivo za neke ljude da izađu u javnost i kažu ovo je moje mišljenje, optuže jednu ili drugu stranu, ali to ne pomaže. Treba smirivati situaciju a ne žuriti sa zaključcima. Tako se ponašaju EU, britanska vlada, SAD koji pokušavaju da prepoznaju gde leže problemi pre delovanja. Mislim da bi zvaničnici trebalo da se uzdrže od “obraćanja” izabranoj publici, što mislim da veoma ne pomaže u ovom trenutku.
Izvor: Kosovo Online
