Projekcije govore da ćemo, bilo da uđemo formalno u EU ili ne, verovatno slediti emigracioni obrazac Hrvatske ili Rumunije i naše stanovništvo će nastaviti da se iseljava
Srbija je peta zemlja na svetu koja najbrže gubi stanovništvo, a procene Ujedinjenih nacija govore da će do polovine ovog veka u našoj zemlji živeti skoro 20 odsto manje ljudi nego danas. Efekti mera populacione politike koji se trenutno primenjuju u idealnom scenariju primetiće se tek za 60 godina, jer Srbiju karakteriše nepovoljna starosna struktura i činjenica da je svaka generacija manja od prethodne, kao i smanjeni broj žena u reproduktivnom periodu. Ukoliko bi svaka žena u našoj zemlji u proseku rodila 1,8 dece, bilo bi potrebno 60 godina da se zaustavi pad stanovništva, ističe dr Vladimir Nikitović, upravnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.
„Podaci izneti u publikaciji ’Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene’, koja je izrađena uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), govore da se u protekle dve decenije broj stanovnika Srbije smanjio za milion i po, pa u našoj zemlji sada živi 6,7 miliona ljudi. Proračuni pokazuju da će se stanovništvo Srbije do polovine veka smanjiti za 1,4 miliona ljudi, odnosno za petinu. Uzroci su brojni i poznati: natalitet je dugotrajno nizak, očekivano trajanje života je među najnižima u Evropi, a zbog internih migracija opustošeni su brojni delovi zemlje. Međutim, mnogo veći problem od pada broja stanovnika je regionalna depopulacija – ako se nastave postojeći demografski trendovi, u zemlji će do 2050. godine živeti svega četiri ili pet miliona ljudi, a celokupno stanovništvo biće koncentrisano u Beogradu i Novom Sadu. Ne samo metaforično već i bukvalno. Najnoviji popis stanovništva pokazao je da je Beograd jedini grad u Srbiji koji je između dva popisa dobio stanovništvo – on je danas bogatiji za 26.123 ljudi u odnosu na 2011. godinu, a svi ostali regioni Srbije beleže pad od oko deset odsto stanovništva. Procene govore da će prestonica naše zemlje do sredine veka izgubiti 3,8 odsto stanovnika, ali će Vojvodina ostati bez petine svojih žitelja, a Južna i istočna Srbija bez 40 odsto stanovnika. Opusteće i rubovi zapadne Srbije, kao i brojna planinska područja. Dugoročne projekcije glase da će 18 od 25 oblasti u Srbiji do 2100. godine izgubiti više od polovine svog stanovništva”, objašnjava Nikitović, koji je jedan od autora ove publikacije.
On dodaje da su niske stope rađanja globalni problem Evrope, ali Srbija pripada grupi zemalja iz koje stanovnici odlaze, a nije u stanju da privuče nove.
„Problem niskog fertiliteta stari kontinent rešava emigracijom, jer su svesni da neko mora da radi umesto njih – mi nismo privlačni za migrante i nismo spremni za njih. Za to vreme, naši radnici odlaze na rad u zemlje zapadne Evrope, jer nikoga ne možeš da nateraš da radi na građevini za 300 evra mesečno, baš kao što nikoga ne možeš da nateraš da rađa. Naše procene govore da je u poslednjih deset godina iz Srbije trajno otišlo oko 100.000 ljudi, ali je veoma teško proceniti broj migranata, koji odlaze na sezonske poslove u inostranstvo. Naime, od 2011. godine ustanovljeno je da se karakter migracija menja i da dominiraju kratkoročne, sezonske i cirkularne migracije, a od kad su se granice Evropske unije relaksirale, odnosno Nemačka oglasila naglu potrebu za radnom snagom, naše stanovništvo ubrzano odlazi na rad u ovu zapadnoevropsku zemlju”, ističe naš sagovornik, dodajući da su veoma nepouzdane procene koje stanovništvo u Srbiji prilikom popisa daje za odsutne članove svoje porodice.
Naime, jedno od pitanja koje se postavljalo prilikom popisa stanovništva glasilo je da li je neki član vaše porodice u inostranstvu i da li namerava da ostane duže od godinu dana – ukoliko je odgovor na ovo pitanje negativan, odsutna osoba se „računa” kao prisutna i ulazi u ukupni broj popisanog stanovništva u Srbiji, iako suštinski ovde ne živi. Ako porodica kaže da njen odsutni član planira da boravi više od godinu dana u inostranstvu, on se ne „broji”. To je, prema oceni našeg sagovornika, kvazipopis odsutnih osoba, koji nije naučno validan, jer je kriterijum nepouzdan. Mi smo emigraciona zemlja i neozbiljno je da se neko izjašnjava o namerama odsutnih članova porodice koji žive u inostranstvu, naglašava Nikitović.
„Projekcije govore da ćemo, bilo da uđemo formalno u EU ili ne, verovatno slediti emigracioni obrazac Hrvatske ili Rumunije i naše stanovništvo će nastaviti da se iseljava. Jedine oblasti koje neće doživeti demografski pad su Novi Sad i Beograd. Međutim, mi ćemo u narednih 10–15 godina postati i imigraciona zemlja, u kojoj će dolaziti izbeglice iz Azije i Severne Afrike, jer smo sagradili kuću na pola puta”, zaključuje upravnik Centra za demografska istraživanja.
POLITIKA
