Mnogi ljudi koji itekako zaslužuju da budu poznati narednim generacijama i generacijama, neopravdano su zaboravljeni. Jedan od njih je svakako i poznati užički advokat, biznismen i političar Aleksa Popović! Između ostalog Popović je prvi predložio u srpskom parlamentu da Srbija prvi posle Nemanjića postane kraljevina, a godinu dana kasnije proglasio je Milana Obrenovića, svog kuma, za prvog novovekovnog kralja Srbije.
Da je samo ovo uradio za Srbiju,bilo bi dovoljno da ga večno pamtimo! A uradio je mnogo više!
Pre svega za slobodu srpske štampe, zatim za uvođenje železnice u Srbiju, smatra se rodonačelnikom srpskog turizma, pogotovo u njegovom kraju, dakle na Zlatiboru. Da ne pominjemo hidocentrale, sanatorijume…
U više nego uzbudljivoj istoriji borbe za slobodu štampe u modernoj Srbiji uzvišeno stoji zahtev poslanika Alekse Popovića, iznet na decembarskom zasedanju srpske skupštine 1875. godine, da zakon o štampi ima „samo paragraf prvi i jedini: Štampa je u Srbiji slobodna i neograničena”.
Rodom iz ariljskog sela Pogled, po profesiji pravnik, ugledni političar, prijatelj i kum dinastije Obrenović, Aleksa Đ. Popović (1844–1915) posle pet vekova vratio je kraljevsku krunu na srpski vladarski presto. Na njegovu inicijativu Skupština Kneževine Srbije, kojom je predsedavao kao poslanik Napredne stranke, kneza Milana Obrenovića proglasila je, kako je tada govoreno, “prvim kraljem posle Kosova”, a Srbiju u kraljevinu.
“Srbija ti, evo, s pravom podnosi krunu, koju je Nemanja snažno svio, koju su Milutin i Dušan sjajnošću obasuli, koju je Lazar mučeničkim krstom prekrstio. Od ove svetinje nema veće”, zvanično je marta 1882. Popović obavestio Milana Obrenovića da ga je parlament proglasio kraljem.
Istorijska literatura nije zapamtila po kojoj liniji su Aleksa Đ. Popović, koji je Skupštinom Kneževine Srbije predsedavao u dva mandata, i Obrenovići bili kumovski vezani, tek poznato je da su bili veoma bliski.
– Zahvaljujući njegovom zalaganju, Milan Obrenović je 1880. potpisao rešenje kojim se Arilje proglašava za varošicu – priča Aleksandar Savić, autor izložbe “Užičani u vrhu vlasti Srbije i Jugoslavije 1815–2015”, koju je Istorijski arhiv iz Užica pre osam godina priredio.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Nedugo pošto je kuma proglasio kraljem, Popović je uhapšen i stavljen pod sudsku istragu zbog navodne pronevere novca pošto je bankrotirala francuska firma koja je trebalo da izgradi novu srpsku železnicu. Tada je razrešen svih državnih funkcija, ali optužnica protiv njega nije dokazana.
– Posle toga bavio se trgovinom, a 1889. pri Okružnom užičkom sudu postao je prvozastupnik – advokat, i to je bio do smrti – dodaje Savić.
Popović je bio jedan od akcionara i inicijatora izgradnje hidrocentrale na Đetinji, pred kojom je mermerna ploča u koje je uklesano njegovo ime. Bio je i akcionar tkačke radionice.
Maja 1899. Popović je organizovao doček Milana i Aleksandra Obrenovića, koji su došli u Užice da obiđu gradnju hidrocentrale. Mladog prestolonaslednika, Aleksinog kumčeta, Užičani su zvali kumom centrale.
Aleksa Đ. Popović je potpisao 200 pozivnica sledeće sadržine: “Priređivački odbor za doček Njegovog veličanstva, našeg preuzvišenog kralja i gospodara Aleksandra Prvog i Njegovog veličanstva slavnog kralja Milana, učtivo vas pozivam da izvolite doći na Svečanu večeru banket u Dvoru njihovih veličanstava u zgradi gimnazije.”
Posle Milanove smrti 1901, prestolonaslednika Aleksandra i njegovu majku kraljicu Nataliju, Popović je ugostio 1901. u svojoj kući u Užicu.
Kao zadužbinu Užicu, u spomen svom bratu Gavrilu, Aleksa je podigao česmu pred crkvom Svetog Đorđa u Užicu. Pripisane su mu velike zasluge za izgradnju sanatorijuma na Zlatiboru. Smatra se i začetnikom turizma na Zlatiboru – u selu Ribnica je prvi podigao turističke objekte i štampao prve zlatiborske razglednice.
Ime Alekse Popovića ne smemo da zaboravimo, on je jedan od najvećih Užičana i Srba u istoriji, pogotovo u istoriji 19. i 20. veka.
G. Katić/Afera
