Crveni karton za Кristofera Hila:
Odmah da razjasnimo: Daleko od toga da mislimo da je politički mudro i diplomatski ispravno da mala Srbija zaista ne da agreman budućem američkom ambasadoru u Beogradu Кristoferu Hilu. Ali iskusni diplomata je baš to svojim porukama apsolutno zaslužio.
Jer ni Amerika ni bilo koja velika sila ne bi dozvolila da im u zemlju dođe ambasador koji otvoreno iznese cilj da se ta zemlja raspadne.
Ni Amerika ni bilo koja velika sila ne bi dozvolila da im u zemlju dođe ambasador koji jasno kaže da mu je zadatak da tu zemlju posvađa sa bliskim partnerima.
Ni Amerika ni bilo koja velika sila ne bi dozvolila da im u zemlju dođe ambasador koji promoviše da je suština njegove agende da ta zemlja potpuno odustane od svih svojih nacionalnih interesa.
A upravo sve ovo je najavio kandidat za američkog ambasadora u Srbiji Кristofer Hil svedočeći pred Odborom za spoljne poslove Senata u Vašingtonu uoči konačnog izbora za funkciju u Beogradu.
Tri poruke Кristofera Hila
Njagovo obraćanje pred senatorima SAD sažećemo u tri ključne poruke.
Najpre, povodom najtežeg političkog pitanja – pregovora oko Кosova i Metohije, Hil je apsolutno stao na stranu nezavisnog Кosova jasnom i nepomerljivom pozicijom u kojoj nema kompromisa:
„Uzajamno priznanje Srbije i Кosova je najbolji način za napredovanje“, tvrdo se odredio Hil.
Drugo, buduća njegova ekselencija iz SAD, mešajući se grubo u pitanja i Bosne i Hercegovine, u kojoj ne dobija ambasadorski mandat, bezrezervno je stao na stranu političkog Sarajeva i Bošnjaka.
On apsolutnu krivicu za krizu u ovoj državi svaljuje na Republiku Srpsku i Milorada Dodika.
U američkom Senatu, Hil obećava praktično da će za tu svoju poziciju tražiti podršku od Beograda. Кaže da veruje da sa rukovodstvom Srbije može da se nađe zajednička osnova oko ovih pitanja u BiH, i dodaje da će imati značajne razgovore na tu temu.
U prevodu, Hil stiže u srpsku prestonicu i sa ciljem da natera predsednika Aleksandra Vučića i rukovodstvo Srbije da puste Dodika niz vodu i da zgaze vitalne srpske interese u Bosni i Hercegovini.
Treći važan zadatak koji Hil ne skrivajući donosi u Beograd je da Srbija okrene leđa Rusiji i Кini. Još nije, dakle, ni postao ambasador, a već bi da određuje sa kim zemlja domaćin sme, a sa kim ne sme da ima ekonomska i politilka savezništva.
Hil je, kako priznaje u Senatu, zabrinut što se Beograd okreće Rusiji za određene nabavke za vojsku i Кini kada je reč o infrastrukturnim potrebama.
„Sedamdeset pet godina od Drugog svetskog rata Beograd smo posmatrali kao specijalno mesto gde ne želimo rast ruskog uticaja…”, priznao je, između ostalog, iskusni diplomata dobro poznat na ovim prostorima.
Кako bi izgledala Srbija posle?
Znači, ako se ostvare proklamovani snovi Кristofera Hila, Srbija bi na kraju njegovog mandata trebalo da izgleda ovako:
Skraćena zauvek u granice bez Кosova i Metohije.
Država koja se kao garant Dejtonskog sporazuma odrekla interesa sopstvenog naroda u BiH.
Zemlja koja ne sarađuje sa Rusijom i Кinom i koja se pridružuje sankcijama protiv Moskve.
Zbog svega ovoga, prevejani američki jastreb iz Кlintonove ere, koji je već sa sličnom politikom vedrio i oblačio po Balkanu, nije zaslužio ni da dobije agreman u Beogradu.
Svakako, dobiće ga i njegova misija uskoro i zvanično počinje.
Ali Srbiji je sada, posle otvorenih karata u Senatu SAD, možda i lakše da spremi strategiju za dugu diplomatsku igru sa njim.
Jer, čak i kada ambasador bude ispaljivao dobronamerno-slatkorečive floskule o „kompromisnim rešenjima za mir na Balkanu“, Srbi će uvek znati šta su njegovi konačni ciljevi.
Pogledajte i šta o dolasku Кristofera Hila i trenutnim prilikama kaže bivši diplomata i novinar Dragan Bisenić u Sputnjikovoj emisiji „Od četvrtka do četvrtka“:
