Kupovao glasove za Mila, pa sastavlja Vladu!
Ne znamo do tančina kako izgleda proces ubacivanja listića u kutije i brojanja istih u Pjongjangu, ali se čini da i tamošnji izbori imaju više smisla i veću snagu i demokratski kapacitet od glasanja u susednoj nam Crnoj Gori.
U, sad je sve izvesnije, osvit nove vlade, ambasadori velikih zapadnih sila u Podgorici, mogli bi kezeći se u lice građanima parafrazirati čuveni grafit sa zidova: “džaba ste glasali”.
Izborni rezultati koji su trebali poslati DPS u istoriju, ustvari ga vraćaju na veliku scenu, a mala vrata, dok lideri vladajućeg PES-a, predsednik Jakov Milatović i izvesno novi premijer Milojko Spajić, gaze date reči, pod pritiskom stranih moćnika koji sve odlučuju.
Tako je Milatović pre samo četiri meseca rekao da ne postoji šansa da Bošnjačka stranka bude u vlasti, jer nema demokratski kapacitet i jer ima grehove iz prošlosti, a sada njegov pajtaš Spajić ključeve vlade upravo daje toj partiji, čiji je lider organizovao kupovinu glasova, što pravih, što fantomskih, avio prevoze i honorare za istih u inostranstvu, neretko krojeći volju građana Crne Gore, za šta ga je prethodni suveren Đukanović bogato nagrađivao, što materijalno, što imovinski u vidu spornih stanova.
Interesantno je da svi oni koji će, kako sada stvari stoje, zauzeti ministarske pozicije, između interesa Crne Gore i mrvica pod skutama ambasadora, veoma rado biraju ono drugo – tako se Aleksa Bečić, lider Demokrata, odrekao popularnog Dritana sa kojim je bio u predizbornoj koaliciji, dok po svemu sudeći prosrpski ZBCG neće biti deo nove vlasti (opet), uprkos sasvim solidnom izbornom poverenju.
Istina, Spajić je, makar tako tvrdi, nudio određena ministarstva ZBCG-u, od kojih ni jedno nije programski ključno za njih, osim same prosvete, već bi predstavljali dekoraciju u vladi koja u najmanju ruku nije prosrpska, o čemu su lideri bivšeg DF-a i pričali.
Interesantno je da će ova krhka ambasadorska Vlada biti, kako sada stvari stoje, izglasana uz podršku jednog poslanika DPS-a, što je samo najava onoga o čemu se već dugo priča: povratku “oprane” Milove stranke u vlast, za početak “po dubini”, kroz plasiranje ne previše eksponiranih kadrova kao “eksperata”.
I u srpsko-srpskim odnosima situacija nije baš sjajna, pa bi, da ne ispadne kako eto u novom sazivu izvršne vlasti nema mesta za srpski narod, svoju marginalnu, ali lukrativnu ulogu trebao da odigra SNP, čiji je lider Joković već rekao da “oni prvenstveno gledaju sebe”, premda deklarativno jesu za što širi kabinet u političkom smislu.
Sve, dakle, staje u jednu rečenicu – i posle DPS-a, DPS. Imena i forme se menjaju, ali ta politika traje i opstaje.
Afera/T. Lovreković
