Sumnja u čvrstinu spoljnopolitičkog stava Nemačke prema Rusiji i krizi u Ukrajini dovela je do unutrašnje političke polemike u Berlinu, piše u svom tekstu nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung. Novi predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc, prekorio je kancelara Olafa Šolca da ne brine za “jasan i nedvosmislen stav” Nemačke.
Američki kongres se u međuvremenu složio sa procenom da je Nemačka po ovom pitanju nepouzdana. “Vi ne predvodite ništa, ni u Nemačkoj ni u Evropi”, kazao je Merc.
Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni) je kazala da su “snažne izjave“ u ovoj napetoj situaciji neumesne. Ona je uveravala da nemačka vlada deluje “jedinstveno i odlučno” i obnovila pretnju Moskvi da u slučaju povrede teritorijalnog integriteta Ukrajine, Nemačkoj i zapadu stoji “širok dijapazon odgovora na raspolaganju, uključujući i Severni tok 2”.
I predsednik nemačkih socijaldemokrata (SPD) Lars Klingbajl takođe je uzeo Šolca u zaštitu, kazavši da je kancelar jasno rekao da bi u slučaju da Rusija pređe granicu, “sve opcije bile na stolu”. Merc je bio i protiv isključivanja Rusije iz međunarodnog platnog sistema, čime je dakle probudio sumnju u odlučnost zapadnih zemalja, komentariše Frankurter algemajne cajtung.
Klingbajl je obnovio mišljenje da Nemačka neće isporučivati oružje Kijevu. Berbok je, međutim, jasno kazala da bi bilo jako dobro dati vojnu podršku Ukrajini. Ona je ustanovila da najavljena isporuka 5.000 zaštitnih šlemova nije bila hotimično nemačko simbolično delo, nego ispunjenje jasne ukrajinske želje.
Nemačka je takođe voljna da izađe u susret ukrajinskoj molbi i da vrati u funkcionalno stanje bunkere u blizini Odese.
Analena Berbok je označila nemačku vodeću ulogu u davanju podrške Ukrajini, ako ne u vojnoj, onda još i više u ekonomskoj i diplomatskoj oblasti. Nemačka je Ukrajini na različite načine obezbedila najveći udeo u međunarodnoj finansijskoj pomoći i vodeći je učesnik u takozvanom Normandijskom formatu pregovora za mirno rešenje konflikta na istoku Ukrajine. Ona je najavila da će nakon sledeće nedelje zajedno sa francuskim kolegom Žan-Ivom Le Drijanom otputovati na liniju kontakta u istočnoj Ukrajini.
U sredu je u Parizu održan sastanak spoljnopolitičkih savetnika šefova država i vlada četiri zemlje učesnice Normandijskog formata (Nemačka, Francuska, Rusija i Ukrajina), koji je trajao više od osam sati i završio se kratkim zajedničkim saopštenjem. Iako je tekst pre svega sadržavao uveravanje da će se nastaviti sa zajedničkim radom na sprovođenju sporazuma iz Minska, u Berlinu mu je data važnost. U drugoj rečenici se sukobljene strane pozivaju da bezuslovno poštuju dogovoreni prekid vatre, koji se često krši duž linije kontakta, uz dodatak da se to primenjuje bez obzira na bilo kakve razlike u mišljenju koje su postojale u drugim oblastima o primeni sporazuma iz Minska. Konačno, četvorka se takođe složila da nastave razgovore u Berlinu za dve nedelje.
Da Moskva takođe ima interes da nastavi da vodi dijalog sa Nemačkom, Francuskom i Ukrajinom u ovom okviru, ocenjeno je u nemačkoj vladi kao ohrabrujući znak – i kao dokaz da nova vlada zadržava vodeću ulogu u nastojanjima za uspostavljanje mira u istočnoj Ukrajini, koju je prethodna vlada sa kancelarkom Merkel višegodišnjim napornim radom formirala.
To što se u međuvremenu umanjilo merilo za ocenjivanje nemačkog stava po pitanju da li će Berlin isporučiti oružje Kijevu – takođe zbog odgovarajućih oštrih kritika ukrajinskog ambasadora u Berlinu Andrija Melnika – aktuelni učesnici će osetiti kao nepravedno, jer vlada Angele Merkel tokom akutne krize 2014. isto tako nije preduzimala takav korak– i morala je da izdrži američku kritiku, zaključuje se u tekstu Frankfurter algemajne cajtunga.
Afera/J. J. M.
