U Juti usvojen paket zakona kojim se zabranjuje deci pristup društvenim mrežama osim ako im roditelji ne dozvole. Zabrana korišćenja mreža važiće za svu decu od 10.30 uveče do 6.30 ujutru
Odvajanje tinejdžera od njihovih telefona i sprečavanje da beskonačno skroluju kroz TikTok i Instagram stalna je borba za mnoge roditelje.
Sada je pomoć pri ruci preko Atlantika, gde je Juta postala prva američka država koja je zabranila svima mlađima od 18 godina da koriste aplikacije koje izazivaju zavisnost bez pristanka roditelja.
Paket zakona koji je potpisao republikanski guverner Spenser Koks takođe će sprečiti decu da uopšte koriste društvene mreže između 22.30 i 6.30 i otvoriti vrata za tužbe protiv kompanija društvenih medija ako se utvrdi da su povredila decu.
Pristalice zakona su pohvalile Jutu — gde više od polovine stanovnika čine mormoni — zbog preduzimanja akcija protiv korporacija čiji proizvodi imaju korozivni efekat na mentalno zdravlje mladih ljudi.
Kritičari strahuju da će mladi biti isključeni sa interneta. Lobisti tehnološke industrije kažu da su nova pravila neustavna i da krše pravo stanovnika Jute na slobodu govora prema prvom amandmanu američkog ustava. Očekuje se da će kompanije pokrenuti pravni postupak pre nego što zakoni stupe na snagu u martu 2024.
Dok federalna vlada SAD tek treba da uvede uporedivi zakon, druge države spremne su da slede Jutu. Političari u Arkanzasu, Teksasu, Ohaju, Luizijani i Nju Džersiju preduzimaju slične mere, dok je prošle godine Kalifornija donela zakon osmišljen da zaštiti privatnost dece na internetu.
Majkl Mekel, republikanski državni senator koji je sponzorisao zakon iz Jute, rekao je da on ima snažnu dvostranačku podršku, što je retkost u polarizovanoj politici Amerike. On je ukazao na sve veći broj dokaza koji sugerišu da upotreba društvenih medija može imati negativan uticaj na mentalno zdravlje mladih ljudi i rekao da su zato političari svih rasa bili spremni da preduzmu akciju.
Podaci koje je objavio Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u februaru sugerišu da je skoro jedna od tri tinejdžerke u Americi ozbiljno razmišljala o pokušaju samoubistva 2021. godine, što je skoro 60 odsto više u odnosu na prethodnu deceniju. Eksperti pripisuju porast delom proliferaciji pametnih telefona i društvenih medija.
Godine 2021. curenje informacija sa Fejsbuka otkrilo je da su rukovodioci znali da Instagram, jedna od njihovih glavnih platformi, ima toksičan efekat na mnoge tinejdžerke – uključujući povećanje problema sa imidžom tela i moguće pogoršanje anksioznosti i depresije – ali kompanija je to istraživanje držala u tajnosti.
Mekel je rekao da je donošenje zakona bilo lično za njega: on je otac četvoro dece, uključujući dvoje tinejdžera.
Govoreći u svojoj kancelariji u gradu Spaniš Fork, rekao je: „Pogledali smo mnoga istraživanja koja sugerišu da su društveni mediji veliki faktor koji doprinosi padu mentalnog zdravlja. A ako pogledate podatke, bili smo prilično stagnirani po pitanju mentalnog zdravlja do otprilike 2009., 2010. i kada su se pojavili društveni mediji, to [grafikon putanje] je bio skoro kao hokejaška palica prema gore. I videli smo dramatično povećanje problema mentalnog zdravlja.”
Dok je zakon usvajao zakonodavno telo, Mekel je rekao da je čuo užasne priče o tome kako su mladi ljudi bili meta zlostavljanja preko društvenih medija, što je dodatno ojačalo njegovu odlučnost da deluje.
Međutim, ostaje da se vidi koliko će zakoni biti sprovodljivi.
Guverner priznaje da je nemoguće pratiti decu u svakom trenutku, ali Mekel veruje da su pravila dovoljno čvrsta da imaju značajan uticaj. On je rekao da nema razloga zašto taj zahtev ne može da funkcioniše u digitalnom prostoru.
Mekel je takođe ukazao na pretnju grupnim tužbama ako se utvrdi da kompanije društvenih medija ne poštuju zakon. Odeljenje za zaštitu potrošača u Juti takođe bi bilo ovlašćeno da deluje i tuži kompanije društvenih medija na sudu, kaže Mekel.
Rekao je: „Za kompanije društvenih medija bio bi veliki rizik da ignorišu ovaj zakon, nadajući se da neće biti sproveden.
„Ali reći ću da nikada nećemo uhvatiti svako dete, shvatamo da će uvek biti curenja. Ne znam da sam kao zakonodavac ikada doneo zakon verujući da će svi biti u potpunosti ispoštovani. Neće biti, ali mislim da će se velika većina dece i roditelja povinovati.”
Iako je nejasno kako će tačno zakoni funkcionisati, u zakonu se navodi da kompanije društvenih medija moraju da provere starost svojih korisnika.
Komentatori spekulišu da bi roditelji mogli da skeniraju lične karte preko aplikacije kako bi potvrdili da su deci dali dozvolu da otvore nalog. Ili korisnici mogu da pristanu na korišćenje softvera za prepoznavanje lica kako bi dokazali da su godina za koje kažu da jesu.
Roditeljima se mora dati lozinka „ili neki drugi način“ da roditelj ili staratelj pristupe nalozima društvenih medija svog deteta, navodi zakon, dok veb-sajtovi takođe moraju da sadrže funkcije koje omogućavaju roditeljima da postave ograničenje dnevnog korišćenja.
Zakonodavstvo se ne bavi nijednom od rastućih zabrinutosti u vezi sa upotrebom alata veštačke inteligencije kao što je ChatGPT.
Afera / A. Chatten
