Kada je Džo Bajden ove nedelje najavio planove da traži reizbor 2024. godine, odmah je pokrenuo spekulacije o tome da li bi mogao da odsluži pun drugi mandat
Većina političkih stručnjaka se slaže da je starost u 80-oj godini jedna od najvećih političkih ranjivosti Bajdena. Ako bude ponovo izabran, imao bi 82 godine na početku svog sledećeg mandata i 86 na kraju. Donald Tramp, koji trenutno ima najviše šansi da bude nominovan za predsedničkog kandidata Republikanaca, ne zaostaje mnogo: drugi mandat bi započeo sa 78 godina.
Za američke glasače, bitka između najstarijih kandidata u istoriji SAD izaziva razne spekulacije, od toga da li neko od njih ima izdržljivost da još četiri godine radi kao kao glavnokomandujući do toga šta će se desiti ako njihove mentalne sposobnosti splasnu.
Ipak, možda najveći problem od svega je ne tako beznačajna šansa da – umru na funkciji. Ako bi Bajden pobedio, Kamala Haris, koja je trenutno potpredsednik i nema neku popularnost, bila bi prva u nizu da preuzme funkciju predsednika, dok Tramp tek treba da izabere svog potpredsednika.
Niki Hejli, još jedna republikanska kandidatkinja, dala je oštru izjavu o Badjenu za Foks Njuz : „Mislim da svi možemo biti vrlo načisto i ozbiljno reći da ako glasate za Džoa Bajdena, zaista računate na predsednika Harisa, jer ideja da on bi doživeo do 86 godina nije nešto što mislim da je verovatno.”
Bilo kakva predviđanja su po svojoj prirodi neizvesna, ali jedna uticajna kompanija za modeliranje dugovečnosti ljudi predviđa da će oba kandidata verovatno živeti mnogo posle kraja sledećeg predsedničkog mandata 2029. Prema kompaniji „Club Vita“, dostupni zdravstveni podaci sugerišu da bi obojica mogli imati više od još jedne decenije života pred njima.
Kompanija, koja nudi analitičke usluge osiguravajućim kompanijama, saopštila je da njen američki model sugeriše da Bajden ima očekivani životni vek od još 11 godina, što ga dovodi do 91. Tramp ima još 14 godina života, prema modelu, što znači da će umreti u 90.
Model se bazira na faktorima kao što su lično bogatstvo, bračni status i zaposlenje. Ove ključne demografije i za Bajdena i za Trampa stavljaju ih u iste povoljne kategorije za glavne faktore. Faktor su i adrese na kojima žive: analitičari su koristili Trampovu adresu u Palm Biču i Bajdenovu kuću u Delaveru.
Erik Piket, ispred „Kluba Vita“ sa sedištem u Nju Džersiju, ipak kaže da bi širok spektar faktora mogao da dokaže da je njegov model pogrešan; od toga da li su kandidati „znatno drugačijeg zdravlja do proseka nekoga sa istim karakteristikama“ do činjenice da predsednici imaju „pristup kvalitetnijim medicinskim tretmanima“ od tipičnog Amerikanca.
Relativno visok indeks telesne mase bi verovatno skratio i očekivani životni vek osobe, rekao je Picket. Prema konačnoj medicinskoj proceni sprovedenoj tokom Trampovog predsedavanja 2019. godine, njegov BMI od 30,4 znači da je bio gojazan prema zvaničnom merilu američke vlade.
Model kompanije „Club Vita“ stavlja kandidate nešto iznad proseka. Prema kalkulatoru očekivanog životnog veka koji je obezbedila Uprava za socijalno osiguranje američke vlade, prosečan američki muškarac rođen istog dana kada i Bajden može očekivati da će živeti još 8,5 godina. Za Trampa taj broj raste na 10,7.
„Rekala bih da će i Bajden i Tramp verovatno imati znatno duži životni vek od proseka, za svoje godine, jer imaju visok socio-ekonomski status, pristup najboljoj zdravstvenoj zaštiti u SAD i ne puše“, rekla je Dana Glei, viši istraživač na Univerzitetu Džordžtaun, koji je autor radova o mortalitetu.
Činjenica da niti puše niti piju alkohol ide u korist oba kandidata, kažu aktuari, s obzirom da su to dokazani faktori rizika u mnoštvu bolesti – od srčanih bolesti do raka i nekih oblika demencije. „Postoje i neki dokazi koji pokazuju da ljudi koji duže ostaju na poslu generalno žive duže, tako da i ovo može igrati ulogu“, rekao je Piket.
„Predsednik će imati pristup najkvalitetnijoj medicinskoj nezi i ostaće fizički, mentalno i društveno aktivan dok je na poslu – sve faktori koji produžavaju životni vek“, dodao je Piket. Ali ovo će biti „barem delimično suprotstavljeno okruženjem visokog stresa i verovatno većom izloženošću spoljnim faktorima rizika“, rekao je on.
Starost je postala veliko pitanje u izborima za Belu kuću. Poslednji put je to bilo pitanje 1984. godine, kada je Ronald Regan, koji je tada imao 73 godine, vodio kampanju za drugi mandat i uspeo da to pitanje okrene u svoju korist tokom predsedničkog mandata.
FT / Afera / A. Chatten
