Ruska Izvestia piše da su Vašington i Helsinkiblizu dogovora o smeštanju vojnih baza u Finskoj do kraja godine
Pregovori Vašingtona i Helsinkija o sporazumu o odbrani koji bi omogućio SAD da lociraju vojne baze u Finskoj trebalo bi da budu završeni do kraja ove godine, rečeno je za Izvestije u ruskoj ambasadi u Helsinkiju, dodajući da će reakcija Moskve zavisiti od toga šta predviđa konačni dokument. Uz to, Rusija zadržava pravo da preduzme odgovarajuće mere kako bi osigurala svoju bezbednost, istakla je diplomatska misija.
Od formalnog pristupanja Finske NATO-u 4. aprila, Helsinki je počeo da nudi da ugosti baze za snage Severnoatlantske alijanse na finskom tlu. Sama vojna alijansa ne isključuje ovu opciju, rekavši za Izvestiju da je Finska potpuno integrisana u političke i vojne strukture NATO-a.
Nikita Lipunov, analitičar Instituta za međunarodne studije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (Univerzitet MGIMO), naglasio je da bi pojavljivanje američkih vojnih baza na finskom tlu označilo logičan sledeći korak u politici Sjedinjenih Država za jačanje odbrambenih veza sa Severnom Evropom. Krajnji cilj Vašingtona ovde je da postigne maksimalno okruženje Rusije putem demonstracije sile, a da se zapravo ne upušta u direktnu konfrontaciju.
„Političari u Finskoj, kao iu drugim severnoevropskim zemljama, željni su da pristanu na tako blisko usklađivanje jer Rusiju doživljavaju kao pretnju i čvrsto veruju da će odbrambeni savez sa SAD poboljšati njihovu bezbednost. To je takođe ono što je bilo podstičući totalnu preorijentaciju finske političke elite ka evroatlantskom koloseku poslednjih godina“, objasnio je on.
Međutim, prema rečima eksperta, ostaje otvoreno pitanje da li bi takve baze bile trajne. Prema njegovom mišljenju, najverovatniji scenario je da Finska usvoji „norveški“ model baziranja, pri čemu američka vojska uživa širok pristup određenim vojnim objektima i raspoređuje svoj kontingent snaga i opremu na tim lokacijama na „rotacionoj bazi“, što predstavlja fleksibilniji pristup kao i neodređen način formulisanja odnosa.
Vojni ekspert Andrej Frolov ukazao je da SAD imaju bazu na Baltiku i „mislim da nema vojne potrebe za postavljanje druge baze u krugu od 100 kilometara od postojeće. Na kraju krajeva, sve zavisi 100 odsto od toga šta Amerikanci odluče”, naglasio je on.
Dok se Helsinki još pripremao za pridruživanje alijansi, vlada je ponavljala uveravanja da se pridruživanje neće pretvoriti u uspostavljanje NATO baza ili američkih baza u Finskoj, ponovio je vojni ekspert Aleksej Leonkov. Međutim, Finska ima šta da ponudi; imajući u vidu svoju geografiju, ima široku mrežu aerodroma koji bi se mogli koristiti u razne svrhe.
Izvestia / Afera – A. Chatten
