FOTO: UNS
U Beogradu su dodeljene takozvane nagrade za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“. Reč je o „priznanjima“ koje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), uz podršku Ambasade SAD dodeljuje već sedamnaest godina zaredom. NUNS-ova nagrada za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu se dodeljuje svake godine povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija. Međutim, ove godine, zbog prvomajskih praznika NUNS je odložio svečanu dodelu nagrada za 5. maj. Nagrade se svake godine dodeljuju za istraživačke novinarske radove u tri kategorije: elektronski mediji (TV i radio), onlajn mediji i štampani mediji. Ove godine na konkurs se prijavilo 67 novinara sa 72 medijska teksta i priloga.
Čestitam svim dobitnicima!
Ali, pažnju čitalaca želim da usmerim na neke neobične činjenice. Otkud Kristofer Hil, novoizabrani američki ambasador u Srbiji na ovom novinarskom skupu? I o kakvoj je to američkoj podršci srpskim novinarima reč? Novčanoj ili moralnoj,“profesionalnoj“. Nije saopšteno. Jedan mlađani dobitnik ovogodišnje nagrade nije propustio da se zahvali Američkoj ambasadi primajući pomenutu nagradu. Kristofer Hil, kome je ovo, prema mojoj evidenciji, treće javno pojavljivanje od imenovanja na novu dužnost, nije propustio priliku da „izbaci“ nekoliko političkih poruka. Ambasador Hil je rekao da SAD podržavaju ovu nagradu svake godine. „Istraživačko novinarstvo je veoma teška profesija i siguran sam da su mnogi od vas, kad ste razgovarali sa vašim roditeljima šta ćete da budete – mogu da zamislim njihovu reakciju i da su vam rekli da nema novca u toj profesiji, a vi ste im odgovorili – nema novca, ali ima istine, naveo je Hil. “Nijedna godina nije laka godina za novinarstvo, svaka je teška, a jednu specijalno tešku imamo upravo sada, ruska invazija u Ukrajinu je jedan od strašnih akata koji se desio u Evropi, kaže Hil. Znamo da novinari u potrazi za istinom stavljaju svoj život u opasnost i mnogi su preuzeli taj rizik ovih dana – moramo da ih se sećamo i ove godine i narednih godina, dodao je. Slobodna štampa je ono što služi građanima, ona nije samo za jednu grupu ljudi ili za poslovnu zajednicu, vlast,“ istakao je Kristofer Hil, dodajući da „veruje da će u budućnosti doći do talasa snažnih i nezavisnih medija, jer su činjenice neophodne.“
Željko Bodrožić, javnosti nepoznata osoba iz Kikinde, (Šta je napisao i po čemu ga narod pamti?), inače predstavnik NUNS-a, je, govoreći o teškom vremenu u kom rade novinari u Srbiji, naveo da nam “ostaje borba jer nije ljudski ćutati”. “To je naš odgovor uzurpatorima vlasti”, dodao je.I on je zahvalio Ambasadi SAD koja podržava ovu nagradu. Nadam se da ćete nastaviti da pomažete demokratizaciju društva i slobodu medija, rekao je Bodrožić ambasadoru Kristoferu Hilu.
Poštovani gospodine Hil, i drage moje kolege, propustili ste priliku da povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, napravite gest, vredan pažnje!
Kad bolje razmislim, pogrešili ste! Zašto niste na svom skupu, minutom ćutanja, odali poštu 16-orici radnika RTS-a, koje je ubio NATO agresor 23. aprila 1999. godine, bombardujući zgradu državne televizije? Čudna igra brojeva pokazuje da je i novinar Dejan Anastasijević, po kome NUNS-ova nagrada nosi ime, umro 24.04. 2019. godine. I tu godišnjicu niste obeležili. Možda da ne bi uvredili gosta iz Amerike? Podsećam, Kristofer Hil, bio je jedan od „režisera“ NATO agresije na SRJ, sa svojom poslušnom evropskom svitom. Američki ambasador nije se izvinio Srbiji za hiljade nevino nastradalih u bombardovanju Jugoslavije. Nije se izvinio ni porodicama poginulih radnika RTS-a. Pišem to, evo, već treći put! Hil nije, ali jedan Amerikanac jeste! Novinar Džeremi Skejhil je, pre dve godine, došao u Beograd, i rekao pred majkama i rodbinom poginulih radnika RTS-a, da je NATO počinio zločin i ubio radnike koji su bili na svojim radnim mestima.
Kristofer Hil je, da ponovim, na NUNS-ovoj proslavi rekao: „Znamo da novinari u potrazi za istinom stavljaju svoj život u opasnost i mnogi su preuzeli taj rizik ovih dana – moramo da ih se sećamo i ove godine i narednih godina“, dodao je. Amerikanac se, ovog 3. maja, iako je za to imao sjajan povod, nije setio bombardovanja zgrade srpske televizije i 16-oro poginulih radnika!Organizatori ili četvoročlani žiri nisu ga podsetili. A u žiriju su bili: Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik lista Vreme, Dinko Gruhonjić, novinar i nastavnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Ljiljana Stojanović – urednica Jug press redakcije i Mirjana Jevtović, novinarka. O anonimusu iz NUNS-a, Bodrožiću, neću ni da govorim. Gospodo novinari, omanuli ste! Kolegijalno.
I na kraju, red je da pomenem nagrađene.
U kategoriji elektronski mediji, nagradu “Dejan Anastasijević”, iz oblasti istraživačkog novinarstva, dobio je reporter N1 Mladen Savatović. Slađana Gluščević i Miloš Katić iz Vojvođanskog istraživačkog centra (VOICE) dobitnici su nagrade u oblasti onlajn medija. Jovana Gligorijević, novinarka “Vremena“, dobila je godišnju nagradu “Dejan Anastasijević“ u kategoriji štampanih medija.
Ova nagrada nosi ime po Dejanu Anastasijeviću uredniku Bi Bi Sija na srpskom, bivšem dopisniku Tanjuga iz Brisela, novinaru Radija B92, Vremena i američkog magazina TIME. Ostaće upamćen po tome što je, oktobra 2002. godine bio prvi srpski novinar koji je u Hagu, svedočio protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
