SAD žele da Nemačka pruži veću vojnu pomoć Ukrajini, prenose nemački mediji. Istovremeno, visokorangirani nemački političar upozorava na talas bankrota nemačkih firmi zbog sankcija Rusiji
Čini se da Berlin sve više odstupa od svojih saveznika kada je u pitanju naoružavanje Ukrajine, izvestio je u četvrtak nemački dnevnik Di Velt, dodajući da to pitanje utiče na odnose između saveznika u NATO-u. SAD navodno žele da Nemačka zauzme odlučniji pristup vojnoj pomoći Kijevu, navodi se u tekstu.
Prošle nedelje, američka ambasadorka u Berlinu, Ejmi Gutman, rekla je nemačkoj televiziji ZDF da očekuje da će Nemačka „preuzeti veću lidersku ulogu“. Ona je priznala vojnu pomoć Berlina Kijevu, ali je rekla da su njena očekivanja „još veća“.
„Nemačka je do sada uradila ono što smo tražili“, rekao je američki zvaničnik za Di Velt u četvrtak, dodajući da bi Berlin mogao da se kreće „brže“. List je objavio da Vašington „sumnja“ u fundamentalnu lojalnost Nemačke Kijevu, postavljajući pitanje da li želi da Ukrajina „pobedi“ ili samo „da ne izgubi“.
U utorak je nemački tabloid Bild tvrdio da su američki zvaničnici navodno poslali diplomatsku notu Berlinu, u kojoj je državni sekretar Antoni Blinken navodno rekao da bi Vašington „pozdravio“ odluku Nemačke da pošalje borbene tenkove u Ukrajinu, a da pritom ne traži direktno takav korak.
Portparolka američke ambasade u Berlinu je, međutim, demantovala ovu tvrdnju, rekavši za Bild da takav kontakt nije napravljen.
„Nije tačno da smo rekli Nemačkoj da moraju da isporuče tenkove“, rekao je američki zvaničnik za Di Velt u četvrtak, dodajući da bi SAD radije videle da Nemačka preuzme veću lidersku ulogu, što sada „znači pomaganje Ukrajini“.
Prošle nedelje, nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht rekla je novinarima da Berlin neće biti prvi koji će poslati tenkove zapadne proizvodnje u Ukrajinu kada to nije uradila nijedna druga država.
Izveštaji o nezadovoljstvu Vašingtona odgovorom Nemačke stigli su pošto je Lambreht najavila novi paket oružja za Kijev. Nova pomoć će uključivati dva višecevna raketna bacača Mars II i 200 projektila za njih, kao i 50 oklopnih transportera Dingo, rekla je ona novinarima u četvrtak.
Talas bankrota trese Nemačku
Istovremeno sa ovom vešću stiže upozorenje da se Nemačka suočava sa talasom bankrota kao rezultatom politike sankcija Rusiji, upozorio je u četvrtak predsednik komiteta Bundestaga za energetiku Klaus Ernst.
U objavi na Tviteru, levičarski političar je naveo prethodne izjave kancelara Olafa Šolca da sankcije ne bi trebalo da pogode Evropu jače od ruskog rukovodstva. „Sada smo uveli sedam paketa sankcija i Gasprom ostvaruje rekordne profite. U isto vreme, preti nam talas bankrota. Zato: pregovarajte sa Rusijom otvorenog uma“, pozvao je Ernst.
Sa rastućim cenama gasa i električne energije, predviđa se da će Nemačka, najveća privreda EU, da se smanji u 2023. Prema Minhenskom institutu za ekonomska istraživanja Ifo, energetska kriza „puca“ na nemačku ekonomiju i mogla bi da dovede na pad BDP-a od 0,3% sledeće godine.
Ranije ovog meseca, druga levičarska nemačka političarka, Sahra Vagenkneht, osudila je vladu zato što je uspela da uvuče zemlju u puni „ekonomski rat“ sa svojim najvećim snabdevačem energijom, Rusijom. Ona je u obraćanju Bundestagu rekla da su sankcije Rusiji „fatalne“ za samu Nemačku.
Pošto su cene energenata izmakle kontroli, ekonomija zemlje će uskoro „biti samo podsećanje na stara dobra vremena“, upozorila je.
Afera / A. Chatten
