Dok 40 odsto ispitanika zagovara bezrezervnu pomoć Kijevu, 47 odsto smatra da SAD treba da insistiraju na mirovnim pregovorima
Velika većina Amerikanaca slaže se da treba pomagati Ukrajini, ali podrška američkog javnog mnjenja odbrani Ukrajine ipak je oslabila u odnosu na početak rata, pokazuje najnovija anketa.
Dve trećine ispitanika odobravaju vojnu i ekonomsku pomoć koju je administracija Džozefa Bajdena poslala Kijevu, pokazalo je istraživanje nevladinog naučnog instituta Čikaški savet za svetsku politiku. Prema istoj anketi, tri četvrtine anketiranih veruje da Amerika treba da prihvati ukrajinske izbeglice i uvodi sankcije Rusiji.
Posle deset meseci ratovanja, većina Amerikanaca i dalje je na ukrajinskoj strani, ali je pomenuto istraživanje pokazalo i da je onih koji bezrezervno podržavaju Ukrajinu ipak manje nego u prethodnim anketama, piše „Vašington post”.
To je jedan od činilaca na koje će predsednik Bajden morati da obrati pažnju kad bude kreirao buduću politiku prema Ukrajini.
Administracija je Kijevu poslala je vojnu i ekonomsku pomoć vrednu više milijardi dolara. U Beloj kući navode da će stajati uz Ukrajinu koliko god je potrebno da se ova zemlja odbrani od ruskih napada, ali su vojni i politički krugovi u Vašingtonu počeli da poručuju da se Ukrajini ipak ne može pomagati unedogled.
Dobra vest za demokratsku administraciju je da je entuzijazam povodom Ukrajine opao uglavnom među republikanskim glasačima. U martu je 80 odsto konzervativnih birača podržavalo pomaganje Ukrajini, u julu je podrška među njima bila 68 odsto, a danas 55 procenata.
Podrška je u opštoj populaciji bila još slabija kad su anketari pitali da li se ispitanici slažu sa „neoročenim” pomaganjem Ukrajini. Sad je 40 odsto anketiranih odgovorilo da vladi u Kijevu treba pomoći koliko god je potrebno, dok je letos neograničenu podršku Ukrajini pružalo 58 odsto ispitanika. Istraživanje je pokazalo i da oko 47 odsto Amerikanaca veruje da Vašington treba da pritisne ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pregovara s Moskvom. U julu je 38 odsto Amerikanaca verovalo da je vreme za pregovore.
Rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja nagoveštavaju da predsednik Bajden može da računa na podršku domaće javnosti za svoju politiku prema Ukrajini, ali i da ta podrška nije neograničena. Dosadašnju politiku Zapadnog krila prema Ukrajini komplikuje i činjenica da Republikanska stranka početkom sledeće godine treba da preuzme kontrolu nad Predstavničkim domom Kongresa. Da bi Bajdenovi predlozi zaživeli u praksi, moraju dobiti „zeleno svetlo” u Kapitolu, a neki od najmoćnijih republikanaca već su saopštili da Ukrajina više neće imati „blanko ček”.
Najmanje su za dalje ratovanje raspoloženi podržavaoci bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji podsećaju da su sankcije uvedene Rusiji poremetile energetsko tržište i da je zbog toga poskupelo gorivo u Americi. Pojedini konzervativci žale se i da Vašington nema jasan uvid u to gde završava američko oružje – da li samo u rukama ukrajinske vojske ili i kod ekstremista poput bataljona „Azov”, a možda i na crnom tržištu.
Mediji su saznali da su čak i pojedini zvaničnici Bele kuće „privatno” pritisli Zelenskog da pristane na pregovore s Kremljom. I dok su se ovi razgovori vodili „iza scene”, general Mark Mili, najviši oficir u američkoj vojsci, javno je izjavio da je došlo vreme za mirovne pregovore. Kako je nedavno objasnio general Mili, ni Rusija ni Ukrajina ne mogu da pobede vojno, a nije realno ni očekivati da će Ukrajina osloboditi petinu svoje teritorije, koliko je danas pod ruskom okupacijom. Zvaničan stav američke vlade je da samo Kijev može da odlučuje o pregovorima, pri čemu Zelenski tvrdi da neće sesti za pregovarački sto dok ne istera i poslednjeg ruskog vojnika sa svoje teritorije.
Prema podacima britanskih obaveštajnih službi objavljenim proteklog vikenda, i u Rusiji je „znatno opala” podrška javnog mnjenja za rat u Ukrajini. Prema ovim izvorima, 55 odsto Rusa podržava mirovne pregovore, dok samo 25 odsto zagovara dalje ratovanje.
POLITIKA
