Članovi američkog Senata oživeli su stari nacrt zakona iz 1996. koji bi američkom pravosuđu dao jurisdikciju nad strancima koje američki zvaničnici odluče da optuže za ratne zločine u stranim jurisdikcijama, navodi se u izveštaju Njujork tajmsa
Na sajtu „RT“ analitičar Rahel Marsden dao je analizu ovog pitanja. Prenosimo tekst u celosti.
Pojavljuju se novi dokazi da američki establišment nastavlja da iskorištava priliku koju pruža emotivna reakcija javnosti na sukob u Ukrajini za dalje potkopavanje multilateralnog svetskog poretka.
Problem za Vašington u suočavanju sa ratnim zločinima je taj što je, da bi se utvrdilo da li je neko zaista prekršio međunarodno ratno pravo, potreban odgovarajući proces stvarnog suđenja u Hagu (gde se nalazi Međunarodni sud pravde i Međunarodni krivični sud – napomena, Afera). Ali ne samo da je Vašington prethodno usvojio zakon koji bi ovlastio Pentagon da preduzme sve neophodne radnje za spasavanje bilo kog američkog građanina koji je suđen za – ili osuđen za – navodna zverstva, on čak ni zvanično ne priznaje vlast to suda.
Kada su sudski zvaničnici krenuli da istraže akcije američkih snaga u Avganistanu 2020. godine, tadašnji predsednik Donald Tramp uveo je sankcije zvaničnicima suda. I dok su te sankcije od tada ukinute pod predsednikom Džoom Bajdenom, još uvek nema dokaza da je njegova administracija zainteresovana da zahteva da MKS drži Amerikance na istom standardu koji zahteva da se drži ostatak sveta. U poslednjem primeru takvog licemerja, zvaničnici Vašingtona pozivaju ruskog predsednika Vladimira Putina da odgovori Hagu zbog sukoba u Ukrajini.
Niko u ovom trenutku zaista nema pojma gde je granica između „konvencionalnih“ ratnih zločina i onih za koje se smatra da su izuzetni i kažnjivi. Niti bi se zaključci trebali donositi na osnovu suđenja uz propagandu. Točkovi pravde imaju tendenciju da se polako okreću.
Ali ko ima vremena za to? Sigurno ne Vašington! Kome treba sporo i neuredno međunarodno pravo kada se jednog dana možete probuditi i odlučiti da ste vi novi Hag?
Ono što američki senatori predlažu je lažni sud sumnjivog legitimiteta, s obzirom na složenost koju bi vreme, udaljenost i ratna magla uneli u lanac dokaza. Takav proces bi bio nametnut strancu za kojeg se od strane američkih vlasti sumnja da je počinio ratni zločin, a u slučaju da ta osoba završi na tlu SAD, navodi se u izveštaju Njujork Tajmsa.
Ako zamišljate kako bi to moglo da izgleda, samo pitajte francuskog državljanina Frederika Pjeručija, bivšeg višeg menadžera francuske multinacionalne kompanije Alstom, kojeg je FBI uhapsio na njujorškom aerodromu JFK 2013. godine, optužen od strane SAD za podmićivanje u vezi sa poslovanjem u Indoneziji, i osuđenom na dve i po godine zatvora u SAD. Pjeruči je bio stranac, radio za stranu kompaniju, osuđen 2017. na sudu u Konetikatu zbog indonežanske stvari. Ali američki Zakon o korupciji u inostranstvu dozvoljava dugačkoj ruci američkog pravosuđa da traži globalnu nadležnost ako se bilo koji aspekt američkog finansijskog ili monetarnog sistema dotakne na bilo koji način, ma koliko mali.
Slučaj izvršnog direktora Huaveja Meng Vandžou, ćerke osnivača kineske multinacionalne telekomunikacione kompanije, takođe naglašava koliko će SAD ići na sudu da bi odbranile svoju konkurentsku prednost.
Uhapšena od kanadskih vlasti na zahtev njihovih američkih kolega dok je bila u tranzitu na međunarodnom aerodromu u Vankuveru, Meng – koja čak nije ni bila na američkom tlu – optužena je za kršenje američkih sankcija Iranu koje nemaju nikakve veze sa Kanadom. Nakon što je Kanadu uvukla u četvorogodišnju diplomatsku borbu sa Pekingom, dok je Meng sedela u kućnom pritvoru u svom domu u Vankuveru, postignut je dogovor da se ona vrati u Kinu u zamenu za odloženi sporazum da se ona krivično goni u SAD. Nije teško zamisliti da je, poput Pjeručija, koji je pušten nakon što je Alstom kupio General Electric usred rekordnih kazni za korupciju, koje su na kraju iznosile 772 miliona dolara, Meng takođe mogla poslužiti kao zgodan ekonomski talac za odbranu krajnje konkurentske prednosti Amerike.
Ni atletsko takmičenje nije imuno od sudske eksploatacije. U decembru 2020. godine, američki zakonodavci usvojili su „Zakon protiv dopinga Rodčenkova“, koji dozvoljava vlastima da hapse ili čak izručuju strane sportiste Americi kako bi se suočili sa optužbama za sumnju na doping – čak i ako se takmičenja na koje se to odnosi nisu bila na tlu SAD. „Da bi se opravdala šira jurisdikcija Sjedinjenih Država nad globalnim takmičenjima, predlog zakona se poziva na doprinos Sjedinjenih Država Svetskoj antidoping agenciji“, navodi Njujork tajms.
Vašington se jednostrano zadužio da globalno definiše ko sa kim može poslovati kroz svoje režime sankcija, ko će biti osuđen za doping, ko se selektivno goni za korupciju na svetskoj poslovnoj sceni – a sada SAD žele same da definišu ko će biti označen kao ratni zločinac.
Da li su svi ostali na Zemlji u saglasju sa ovim? A ako ne, gde je onda bes?
RT / A. Chatten
Foto: Pixabay
