Putinova neobično dugačka poseta Kini trebalo bi da pokaže Zapadu da je „bezgranično prijateljstvo“ Rusije i Kine samo sve jače i da su pokušaji Amerike da unese raskol između njih osuđeni na propast, veruju neki stručnjaci.
Čak i ako Tramp preda Ukrajinu Putinu i ukine joj sankcije, Rusija neće okrenuti leđa Kini, kažu oni.
Analitičari ukazuju na to kako je nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer, tokom administracije predsednika Ričarda Niksona, uspeo da izvuče Kinu iz sfere sovjetskog uticaja sedamdesetih.
Ali tadašnji odnosi između Pekinga i Moskve već su bili napeti.
Stvari su danas drugačije.
„Pojačavši trgovinski pritisak na Kinu, Trampova administracija samo učvršćuje rusko-kinesku osovinu.
– Pokušaji da se oslabe veze između ove dve zemlje i da se izvede „obrnuto od onog što je uradio Kisindžer“ nisu doneli opipljive rezultate – kaže Pjer Andro, stručnjak za kinesko-ruske odnose iz Instituta za politiku azijskog društva.
Andro je služio kao francuski diplomata u Rusiji, Tadžikistanu i Moldaviji.
– Ako je američka strategija da unese raskol između Moskve i Pekinga okončanjem rata u Ukrajini i ukidanjem nekih sankcija protiv Rusije, onda Vašington potcenjuje dubinu i složenost ovog partnerstva – piše on u članku napisanom za Centar za analizu evropske politike.
Kina je postala glavni kupac ruskih energetskih resursa i glavni snabdevač Rusije automobilima i drugom robom posle odlaska zapadnih kompanija.
Ali, agresija protiv Ukrajine takođe je učvrstila ideološke veze rusko-kineskog prijateljstva.
– Obe zemlje se protive zapadnom liberalizmu i dovode u pitanje američku „hegemoniju“. Obe su nuklearne sile i stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Njihovi strateški interesi se preklapaju. Ekonomski gledano, one se nadopunjuju. Rusija je sila sirovina, Kina je industrijska i tehnološka sila – objašnjava Andro.
Ali on veruje da su tu ključni srdačni lični odnosi između njihovih lidera.
Istih su godina (72), obojica su odrasli pod komunizmom sovjetskog doba i na vlasti su već dugo vremena.
Obojica su izgradila autoritarne vertikale moći i deluju kao da ne tolerišu pobunu.
Neposredno pred invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Putin je potpisao saopštenje sa Sijem o „prijateljstvu bez granica i saradnji u kojoj neće biti zona bez pristupa“.
Si naziva Putina „dragim prijateljem“.
Susreo se sa njim više nego sa bilo kojim drugim svetskim liderom, više od 40 puta.
Ali ova poseta je ipak posebna.
– Kina takođe ima koristi od držanja Putina na „kratkoj uzici“ i sprečavanja da se ponovo okrene Zapadu, ali Kina isto tako ne želi ni da Rusija postane jača. Idealni ishod za Peking je Rusija dovoljno snažna da se suprotstavi Zapadu, ali opet dovoljno slaba da ostane u kineskoj orbiti – kaže Patriša Kim, ekspertkinja za kinesku spoljnu politiku i odnose Amerike i Kine na Institutu Brukings u Vašingtonu.
Izvor: Kurir
