Podaci pokazuju da Rusija očekuje nikad veći suficit u budžetu ove godine, i pored ogromnog i do sada neviđenog ekonomskog pritiska i pokušaja izolacije zemlje, piše analitičar Uriel Araujo, u analizi obljavljenoj na sajtu Southern Front
Dok Zapad priprema najnoviji, šesti paket sankcija Moskvi, podaci pokazuju da se Rusija drži mnogo bolje od očekivanog.
Francuski ministar finansija Bruno Le Mer je 1. marta u intervjuu radiju Frans info opisao zapadne pakete sankcija kao „izuzetno efikasne” mere koje bi izazvale „kolaps ruske ekonomije”. Ovo nije uspelo – rublja se oporavila, a analitičari takođe očekuju da će trgovinski suficit Moskve dostići rekordne vrednosti u narednim mesecima.
Zapad je sankcionisao zemlju na način bez presedana, posebno ciljajući na njene devizne rezerve, a kao odgovor na to, zabrinuti građani su pohrlili u svoje banke da podignu gotovinu. Činilo se da je finansijski sistem na putu kolapsa.
Uvoz je opao, očekivano, zbog logističkih poremećaja, ali i zbog regulatorne nesigurnosti koja je nastala kao rezultat novih sankcija i njihove relativne nejasnoće. Na primer, zamenik ministra trgovine i integracije Kazahstana, Kairat Torebajev, požalio se u intervjuu za EURACTIV 13. maja da „niko ne može da mi kaže da li Kazahstan može da prodaje jogurt Rusiji“.
Štaviše, sankcije i izbacivanje nekih ruskih zajmodavaca iz SVIFT mreže otežali su firmama u Rusiji da kupuju robu sa Zapada. U početku je rublja drastično depresirala i govorilo se o neizbežnom neplaćanju ruskih dugova. Sa zamrznutom aktivom i sankcijama koje sprečavaju njenu Centralnu banku da koristi oko polovine svojih 640 milijardi dolara deviznih rezervi (da vrati kreditorima), plus rastućom inflacijom i bekstvom stranog kapitala, stvari sigurno nisu izgledale dobro.
Međutim, krajem marta valuta je počela da se oporavlja. Do sredine aprila, vrednost je već dostigla 1 RUB = 0,013 USD, što je bio kurs neposredno pre ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini. Dana 26. aprila, rublja je dostigla najviši nivo od više od dve godine (trgovanje na 76,90 u odnosu na evro) pre nego što se stabilizovala blizu 77. A 5. maja je tada objavljeno da je rublja nakratko dostigla najviši nivo (u odnosu na američki dolar) od marta 2020. Postigla je maksimum od 65,31 za dolar.
Konačno, 20. maja rublja je dostigla i najjači nivo u odnosu na evro od juna 2015. (dodirujući 59,02) i najjači nivo u odnosu na američki dolar od marta 2018. (dodirujući 57,0750).
Moskva je 19. maja izjavila da je oko polovina od 54 klijenta ruske gasne kompanije Gasprom otvorila račune u Gasprombanci; analitičari su ovoj činjenici pripisali rast rublje. EU je ipak dozvolila svojim državama članicama da nastave da kupuju ruski gas bez kršenja sankcija koje su same uvele Moskvi – koristeći rublje za plaćanje.
Ali nije samo valuta ta koja se oporavila. I izvoz ide dobro. Prema Ekonomistu, Rusija zapravo može očekivati rekordan trgovinski suficit.
Iako je Kremlj prestao da objavljuje detaljne mesečne trgovinske podatke, i dalje se može raditi na podacima koji se odnose na same trgovinske partnere Rusije. Dostupni podaci pokazuju da je Kina 9. maja prijavila da je njen izvoz robe u zemlju opao za više od četvrtine (u poređenju sa prošlom godinom), ali je njen uvoz iz Rusije porastao za preko 65%.
Na osnovu podataka osam najvećih ruskih trgovinskih partnera, Ekonomist procenjuje da je ruski uvoz možda opao za oko 45% (od februara), dok je izvoz, s druge strane, porastao za oko osam odsto.
Institut za međunarodne finansije (IIF), koji je bankarska organizacija, procenjuje da bi višak na tekućem računu (uključujući trgovinske i finansijske tokove) mogao da iznosi 250 milijardi dolara u 2022. To je dvostruko više od 120 milijardi dolara koliko je zabeleženo prošle godine. Stoga se čini da su sankcije zapravo povećale trgovinski suficit Moskve. Čak se i izvoz usmeren na Zapad dobro drži.
Globalni rast cena energije dodatno je povećao prihode. Ruska inflacija je i dalje visoka, ali se usporava. Sa poboljšanjem pokazatelja ekonomske aktivnosti, ruske vlasti imaju razloga da budu optimistične u pogledu izbegavanja finansijske krize.
Istina je da Ruska Federacija, kao tržište od skoro 140 miliona ljudi, čini polovinu cele Evroazijske unije. Rusko tržište je iz perspektive ovih zemalja prilično nezamenljivo. Štaviše, u Evropi ne postoji brza alternativa za ruske izvore energije.
U međuvremenu, stopa inflacije u Nemačkoj je porasla u aprilu najbržim tempom od pre ponovnog ujedinjenja zemlje 1991. Ovo je podstaknuto rastućim cenama energije, koje je zauzvrat pogoršala aktuelna rusko-ukrajinska kriza. Slično tome, sa rastućim računima za energiju, stopa inflacije u Velikoj Britaniji raste najbržom stopom u poslednjih 40 godina.
U ovom trenutku se već može reći da su zapadne sankcije Rusiji propale, pa čak i imale suprotan efekat. To znači da Zapad gubi ekonomski i finansijski rat koji je vodio protiv Moskve. Ne funkcioniše ni slanje oružja u Ukrajinu.
Ovo objašnjava zašto razgovori o prekidu vatre ponavljaju glavni evropski lideri i same SAD, iako su isti igrači nedavno signalizirali svoju nameru za konfrontaciju punog spektra. Čak je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski promenio svoj do sada beskompromisan ton: gostujući na nacionalnoj televiziji 21. maja je izjavio da „samo diplomatija može da okonča rat u Ukrajini“.
Zapad gubi svoj proksi rat protiv Rusije u Ukrajini – i vojno i ekonomski. Sada mora ponovo da otvori diplomatske kanale. Jedini drugi izbor je globalni nuklearni rat.
Afera / A. Chatten
FOTO: SHUTTERSTOCK
