Piše: Milan B. Popović, pesnik, muzički CD recenzent, književni kritičar, kolumnista, i publicista iz Beograda
ANĐELKO ZABLAĆANSKI – KAKO MU I SAMO IME KAZUJE- GOVORI- SIMBOLIČNO PREDSTAVLJA – ANĐEOSKI – GRLI I PRIHVATA I SVEOBUHVATA POEZIJU POETIKU – TU ELITNU GRANU UMETNOSTI NA VIŠE NAČINA I KROZ SVOJU KNJIGU PESAMA – MESEČEVE OČI – I KROZ NJEGOV UREDNIČKI POETSKI ISKLJUČIVO DOMINANTNI PESNIČKI ZBORNIK – KNJIŽEVNI ČASOPIS, NASLOVA: SUŠTINA POETIKE IZ NJEGOVIH GLUŠCA ( SRBIJA!!! ).
78 . BROJEVA JE ANĐEO ANĐELKO ZABLAĆANSKI ODŠTAMPAO NOVIH BROJEVA – STAVLJAJUĆI POEZIJU NA SAM PIJEDESTAL POBEDNIČKOG POSTOLJA NAD SVIM UMETNOSTIMA I SVIM MERILIMA I VREDNOSNIM KNJIŽEVNIM I SVAKIM DRUGIM LESTVICAMA I KRAJNJIM UZVIŠENIM INSTANCAMA- ŠTO JE ZA SVAKU POHVALU, BILO ONA PRIVATNA , BILO ONA JAVNA KAO OVA SADA KOJU ISPISUJEM JA , MOJA MALENKOST U SVOJ SVOJOJ GRANDIOZNOSTI ( PESNIK I URBOPOETA, MILAN B. POPOVIĆ , KNJIŽEVNI KRITIČAR I MUZIČKI CD RECENZENT, KOLUMNISTA I PUBLICISTA – AUTOR ČAK DEVET ( 9 ) KNJIGA PESAMA OD KOJIH JE NAJNOVIJA IZAŠLA KRAJEM 2023. GODINE, POD NASLOVOM : RUDARENJE DUŠE! – ZA KOJU , REKAO BIH – NI MALO SLUČAJNO, RECENZIJE U SAMOJ KNJIZI PESAMA SU NAPISALI IZVANSERISKI PESNICI , PROZNI PISCI, ROMANSIJERI I KNJIŽEVNI UMETNICI I UREDNICI – PRE SVEGA I SVIH – GOSPODIN VRHUNSKOG I VANSERIJSKOG RANGA, MANIRA JEDNOG POSEBNOG RAFIN – MAN-A , I UREDNIK SCENE CRNJANSKI – BRATISLAV TODOROVIĆ, IZ ZEMUNA , A ODMAH POTOM I IMPRESIVNI VASA RADOVANOVIĆ – UREDNIK NAJSTARIJEG SRPSKOG ROCK N ROLL PESNIČKOG FANZINA – OPREM DOBRO – IZ BELOG POTOKA.
PESNIK, UMETNIK I TAKOĐE UREDNIK ANĐELKO ZABLAĆANSKI JE ZBIRKU – MESEČEVE OČI – KOJA JE – PRVONAGRAĐENA- NA ŠESTIM DRINSKIM SUSRETIMA, ZVORNIK, 2022. PODELIO U NEKOLIKO POGLAVLJA U KOJEM JE PRVO POGLAVLJE DOMINANTNO ALI PREDIVNO POSVETIO GROMADAMA OD SRPSKIH ISTORIJSKIH PESNIKA I PESNIKINJA – OD KOJIH LIČNO IZDVAJAM – DESANKU MAKSIMOVIĆ- ČIJI SAM TOM KNJIGA ( CEO OPUS) PROČITAO U NAJRANIJEM DETINJSTVU I SREDNJOJ ŠKOLI – IAKO JE ONA PO SVOM PESNIČKOM PRIZNANJU – NEROTKINJA- A U MENI ( MILANU B. POPOVIĆU ) JE RODILA EMOTIVNOG I POSVEĆENOG PESNIKA KOJI ŽIVI ZA POEZIJU, DIŠE KROZ NJU I UZ NJU I ŠALJE SVOJ VAPAJ – JER SVET U KOJEM OBITAVA – SPUTAVA, SAPLIĆE POEZIJU NA SVAKOM ĆOŠKU – IZIGRAVAJUĆI JOJ MAKROA, DA SE NE IZRAZIM NEKAKO ROGOBATNO, POLICAJCA ILI PANDURA, SPREMNOG DA JOJ ZAPUŠI USTA , STAVI JOJ LISICE NA TASTATURU I PRSTE I NE DA JOJ DA UDAHNE ČISTOGA VAZDUHA USLED METROPOLA- VELEGRADSKOGA SMOGA – ŠTO SE NADVIJA NAD PRELEPOM KALDRMOM VELELEPNE SKADARLIJE O KOJOJ I SAM POTPISNIK OVE RECENZIJE, MILAN B. POPOVIĆ , U SVOJOJ PESMI – MERAK – U KNJIZI GOREPOMENUTOJ: RUDARENJE DUŠE – PEVA!!!
ISTU TAKVU SUDBINU – GOTOVO ( NAIZGLED, NA PRVI POGLED I PŠRVI TREN) TRAGIČNU – ALI I UZVIŠENU , I PREDIVNU, RASKOŠNU DELI I SAM PESNIK I UREDNIK ANĐELKO ZABLAĆANSKI U DRUGOM POGLAVLJU SVOJE AKTUELNE KNJIGE : MESEČEVE OČI, NASLOVA : DOTICANJE SUŠTINE ( U PODNASLOVU: AKO SE USUDIM , NIKADA VIŠE NEĆU BITI ISTI!!!)!
ANĐELKO , PO SOPSTVENOM POETSKOM PRIZNANJU: PRUŽA RUKE NEBU I UZVIŠENOM BIĆU , I TO JE ODLIČNA ODSKOČNA DASKA ZA NEPROLAZNOST I TRAJANJE KROZ VEKOVE I POSLE NJEGOVOG A I SVIH NAŠIH OVOZEMALJSKIH ŽIVOTA I BITISANJA ! ( U PESMI : NA RAZLIVU ŽIVOTA, KONKRETNO!!!
EPIZODA: KUĆA MRAKA- JE PRIČA I PESMA ZA SEBE I OSTAVLJAM JE DRAGI AUDITORIJUME DA JE OTKRIJEŠ I DOŽIVIŠ I SAM JER SE NEKE DRAGOCENOSTI NE SMEJU TEK TAKO OLAKO BACATI KAO BISERI…
ANĐELKO ZABLAĆANSKI JE MISAON I RELIGIOZAN I NESKRIVENO PRAVOSLAVAN I PATRIJARHALAN ŠTO SE ODISTA NAJPRE MOŽE UOČITI U SONGU : MOLITVA BOGORODICI! ŠTA ĆETE VIŠE OD TOGA & SAM NASLOV GOVORI VIŠE OD SVAKOG SLOVA, JER KAD NASTUPI MOLITVA TU JE I TIHOVANJE I BROJČANICA LEPA CRNA KAO TAMJAN I NJEGOV OPOJAN MIRIS ŠTO DEMONE RASTERAVA!!!
PRECI I POTOMCI – SU POSEBNA STANICA, POSEBNO STANIŠTE, TRIP I PUSTOLOVINA. DAKAKO VREDNA SVAKOG ISTICANJA I NE ZABORAVLJANJA. BRAVO ANĐELKO ANĐELE ZABLAĆANSKI!!! OVO JE POSEBNA POHVALA!!!
IZVANSERIJSKA JE ODA I POEMA, NASLOVA : PRAVO NA….!!!
СМЕХ БОЛА
Душану Васиљеву
Како су ми очи сјале
Светих недеља мога надахнућа
Испред белих листова
У соби која је мирисала на бол
На младост, на жеље
И опет бол…
Жицом ми везаше снове
И сећања на мајчин испијени лик
Празно детињство
Смрт што од рођења ме прати
Дању и ноћу свуд
Сенка и бол…
Свој род сам бранио
Свестан — ја сам суштина једа
Што се не плаши смрти
Јер у мени дубоко почива радост смеха
И певаћу после рата јако
Тугу и бол…
У колибама смрти чекаћу
Дан кад се пролеће с пролећем сретне
Да све коначно мине
Кад зумбул плави потпуно свене
Тек што је процветао
А с њим и бол, и бол…
27. јануар 2022.
КАД МЕСЕЦ ПАДНЕ
У мирној луци,
на мирној води, усидрена лађа дрема.
Тек ветрић пирне
да у крошњи тополе
замирише дан.
Ни гласа,
ни слутње да у том часу
негде неког нема,
а морао би бити
да слуша тишину кад река тоне у сан.
Кад месец падне
са сувих грана
и сјајем заискри мртвом водом,
река као да пребледи,
као да узводно потече сећању
које ће проћи.
Врбе заплачу и гране чешљају
непостојањем,
привидном слободом,
и обала је пуста,
без стопа у песку,
а на лађу би морао неко доћи.
6. септембар 2022.
У ДУШИ СКРИВЕНЕ СЛИКЕ
Не певај птицо песму коју славуј једино зна
Кад багрем сав бео замирише у ведрој ноћи
Пусти да слушам тишину овог у мени бездна
Опчињен музиком њеном у сопства немоћи
Не певај птицо — од твог пева увенуће траве
Оне исте у чијој роси купао сам видике
Чезнући да оком загрлим небесне зоре плаве
Опчињен тоновима у души сакривене слике
Не певај птицо — глув сам за твоје мучне звуке
Јер могу ме дирнути само чемер и бол истине
Твој пој пун је безвучја и изван моје муке
А мене опчини песма кад је сва од суштине
26. јун 2022.
ANĐELKOVA PESMA , NASLOVA: SRBIJO MAJKO, JE NEŠTO O ČEMU ISPISUJE STIHOVE- NANOVO- JA SE IZVINJAVAM- ALI I MOJA MALENKOST, MILAN B. POPOVIĆ – I ZASLUŽUJE SVE DAROVE, HVALOSPEVE , JER I RODOLJUBLJE KOJE SE GUBI U PAKLU I DIKTATU SUPERMARKETA 21. VEKA . DOK SE SREBROLJUBLJE ISTIČE U PRVI PLAN OVDAŠNJIH STARLETA , YOU TUBERKI , PLASTIČNIH HIRURGA I NAPUĆENIH USANA. O DRUGIM DELOVIMA UDOVA NE BIH OVOM PRILIKOM.
VISOKOLETAČI – JE ANĐELKA ZABLAĆANSKOG, KAKO MI SE ČINI 100% AUTOBIOGRAFSKA EPOPEJA I ZASLUŽNA JE SVAKOG NAPISANOG STIHA, SLOVNOG ZNAKA I SLOGA. RIME I OTVORENOG STIHA!!!
A SLOGA U SRBINA BAŠ I NIJE NAJELITNIJA OSOBINA- ČAK – GLE ČUDA?- ODOMAĆENA JE I RASPROSTRANJENA KO NOŽ DO BALČAKA KRVAVA I DESANKINA PESMA O ČETNICIMA STRADANIH U JEDNOM DANU ĐAKA ČETA ! DA SE MALO POIGRAM SA ŽONGLIRANJEM STIHOVA, BEZ ZLE NAMERE JER JE ( PESNIKINJU DESANKU MAKSIMOVIĆ ISTINSKI ) POŠTUJEM DO GROBA, VIŠE OD BELOSFETSKIH BLASFEMIJA I VELELEPNIH DVORANA I ŠLJAŠTEĆIH REKLAMA VELEGRADA VAVILONA DŽET SETA LAS VEGASA , SAN FRANCISKA , MALIBUA , I LONDONA I BIT POPA – KOJI I NISU TAKO LOŠA ZAMENA, MADA ZAMENA NIJE ISTO ŠTO I ORIGINAL, SLOŽIĆETE SE ČITAOČE DRAGI SA MNOM ZAR NE? U PRAVU LI SAM JA?!?
ANĐELKO SE OBRAĆA PTICI – SLAVUJU- SA MOLBOM DA NE PEVA!!! JER VREME JE SADA GRAĐANSKIH RATOVA I BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA, I BOMBA TU PESMU I TAJ PISAK SLAVUJA NADGLAŠAVA!!!!
ANĐELKO ZABLAĆANSKI JE ROĐEN 4.OG DECEMBRA U GLUŠCIMA KOD BOGATIĆA. ŠKOLOVAO SE U RODNOM MESTU, SREMSKOJ MITROVICI I NOVOM SADU. POEZIJU, AFORIZME I KRATKE PRIČE PIŠE OD RANE MLADOSTI. OBJAVIO JE VIŠE OD DVANAEST KNJIGA PESAMA. IZUZETNA JE AUTORSKA LIČNOST NA OVIM ( SRPSKIM) I BALKANSKIM PROSTORIMA IAKO PIŠE ISKLJUČIVO NA ĆIRILICI. ČLAN JE UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE!
PESMA – GOSPOD JE TVOJA SNAGA- KRUCIJALNA JE PESMA I PORUKA , A NE OPORUKA, ZBIRKE PESAMA: MESEČEVE OČI – ANĐELKA ANĐELA ZABLAĆANSKOG , I TA PORUKA TREBA DA BUDE NAŠA, SVAČIJA I SVETOVNA I SVAKOLIKA, POJEDINAČNA I GRUPNA, ZBIRNA, KAO POD KANON PODCRTANA!!!
NJOME ZAVRŠAVAM OVU OPSERVACIJU KNJIGE PESAMA ANĐELKA ZABLAĆANSKOG – KOJA JE BRILJANTNA I MEĐ SVOJIM KORICAMA KRIJE MNOŠTVO LUCIDNIH STIHOVNIH OTKIDAJA JEDNOG EMOTIVNOG SRCA- DONEKLE RANJENOG – ALI OPORAVLJENOG ANĐELA ( SA NEBA ) I BELOG DA BELJI NE MOŽE BITI SA ZEMLJE KOJOM SVI HODIMO, NEKO BEZBRIŽNO I LAKO, NEKO SA PUNO BOLOVA I NEMIRA .
ANĐELKOVA ZBIRKA PESAMA : MESEČEVE OČI – NAPROSTO I NEDVOSMISLENO : LEČI SVOJOM POJAVNOŠĆU, IZBALANSIRANIM POETSKIM IZRAZOM, FORMOM I STILOM, STRUKTURALNIM TKANJEM I POETSKOM SEMANTIČKOM KOŠULJOM.
ONA ZAKLJUČAVA I ZATVARA SVA USTA DUŠMANA POEZIJE- JER U TOME I JESTE: SUŠTINA POETIKE- DA RAZBIJA STROGE RAMOVE I KONVENCIJE NA PARAMPARČAD!
ANĐELKO ZABLAĆANSKI JE OVIM POETIZOVANIM OSTVARENJEM: MESEČEVE OČI – TO- ZASIGURNO : USPEO , I NA TOME MU TREBA ODATI DUŽNO, ZASLUŽENO I ARGUMENTOVANO – POŠTOVANJE I PRIZNANJE ZA USPEH NAD VEKOVIMA !!!
