Deo iz knjig Luke Mičete “Vane Ivanović između Tita i Draže – Post scriptum jednog Jugoslavena”
“Početkom osamdesetih godina prošlog veka zamolio sam Vasu Čubrilovića za intervju. Primio me je u svom domu ne baš dobro raspoložen.
„Šta je tema intervjua, mladiću?“, upitao je profesorski namrgođen.
„Sarajevski atentat“, odgovorio sam uzimajući vazduh da nastavim… kada me preseče rezak i odlučan ton bivšeg atentatora:
„Napolje!“
Kakav Franc Ferdinand. Kao da me je grom pogodio.
Krenuo sam ka vratima. Kada je trebalo da uhvatim kvaku, došao sam sebi, okrenuo se i uvređeno, ljutito, gotovo drsko rekao starom profesoru:
„Zbog čega me tako izbacujete iz kuće? Možete da mi budete ne samo otac već i deda. Objasnite mi u čemu je moja greška? Čime sam Vas uvredio?“
„Vraćaj se“, rekao je kratko.
„Šta vi hoćete, mladiću?“
Da bih pridobio profesora (iluzije mladosti), rekao sam kako se našoj generaciji ne dešava ništa, a da je njegova generacija menjala svet…
„Da smo bili pametni, ni mi to ne bismo radili“, odgovorio je nekadašnji pripadnik Mlade Bosne, dodavši da je najbolje da „tema intervjua bude jedna vrlo važna stvar: metodologija u istorijskoj nauci. To treba studentima“.
Metodologija u istorijskoj nauci… Živote!
Saslušao sam i improvizovani esej o značaju teme.
„Moj Mičeta, istoriju treba razumeti. Ne dao bog da je stvarate“.
Verujući da još ima nade za intervju, upitao sam: „Kako razumeti ako ne znamo, ako nam se ne ispriča“.
„Ne verujte u priče, idite u arhive, istražujte, čitajte knjige. Evo ja sada čitam knjigu Branka Mamule. Eto, ja i dalje pokušavam da razumem“.
„Mislite da je to rešenje“, očajnički sam pokušavao da nastavim razgovor.
„Nije. Uvek je više onih koji stvaraju istoriju od onih koji je razumeju. Posebno kod nas. Da je razumeju ne bi je stvarali, naročito ne na način na koji smo mi to radili. Istorija je opasna nauka.
Doviđenja dragi moj razočarani Mičeta. I zapamtite – metodologija. Nemojte plivati, ronite“.
Razočaran? Bio je to potop.
Nisam mogao da se otmem utisku da je čak i uživao u tome.
U stvari, ja samo nisam razumeo starog profesora…
Posle mnogo godina setiću se reči akademika Vase Čubrilovića i jednog intervjua od samo nekoliko rečenica, važnijeg od mnogih koje sam objavio na desetinama šlajfni.
Ali, šta da se radi kad Minervina sova poleće u suton…”
Foto: Vukotićmedia
