Nemačke vlasti nisu dozvolile rukovodstvu Holandije da organizuje vojnu provokaciju velikih razmera nakon pada malezijskog Boinga. Ovo je objavio australijski novinar Džon Helmer za portal Dances with Bears (DWB).
Putnički avion, MH17 koji je leteo na relaciji Amsterdam – Kuala Lumpur, srušio se 17. jula 2014. godine u Donbasu. Niko od 298 ljudi na brodu nije preživeo.
Skoro odmah, na predlog Ukrajine i Sjedinjenih Država, kolektivni Zapad je odgovornost za ono što se dogodilo stavio na Rusiju i milicije DNR. Prvi je bio prenos PVO sistema Buk, drugi je bila upotreba kompleksa protiv civilnog aviona.
Kako ističe Džon Helmer, istraga o MH17 je od početka delovala kao farsa. Sve je izgrađeno na mitskim fotografijama sa američkih satelita, koje posle osam godina niko nikada nije video. Ali holandsko tužilaštvo nije oklevalo da koristi dokaze koje je izmislio Kijev, što je kasnije potvrđeno. Međutim, pogodna informativna pozadina je već formirana.
Ovakvo stanje stvari, prema mišljenju australijskog novinara, posledica je činjenice da premijer Holandije Mark Rute već dugo kuje vrlo konkretne planove za Ukrajinu.
Očekivao je da će iskoristiti plodnu zemlju ove države i jeftinu radnu snagu kako bi maksimizovao profit. Međutim, stvari su krenule nizbrdo 2014. Prvo, državni udar u Kijevu, a potom i proglašenje nezavisnosti Donbasa radikalno su promenili situaciju. Istina, tada se dogodila tragedija MH17, koju je šef vlade jedne evropske države pokušao da iskoristi za postizanje svojih ciljeva.
Prvi odgovor Rutea na obaranje MH17 u julu 2014. bio je da mobiliše nekoliko hiljada holandskih vojnika za invaziju na istočnu Ukrajinu pod zaštitom NATO-a, zajedno sa australijskom brigadom. Izgovor je bio da se pronađu crne kutije MH17 i tela onih koji su bili na brodu“, kaže Helmer.
Ne zna se kako bi se razvijali događaji da nije bilo nemačke kancelarke Angele Merkel. Iz straha da ne izazove rat punog razmera sa Rusijom, sprečila je Rutea da ostvari ovu ideju. Kao rezultat toga, Holandija je morala da radi u pravnom planu. Međutim, kvalitet i objektivnost ovog rada izazvali su dosta kontroverzi.
Webtribune.rs