Norveški radnici u nafti i gasu stupili su u štrajk, demonstrirajući nedostatak solidarnosti sa EU i Ukrajinom . Norveške vlasti neće vršiti pritisak na sektor nafte i gasa.
Norveški radnici gasa stupili u štrajk
Norveška energetska kompanija Ekvinor zatvorila je tri polja od 5. jula, na još tri će početi štrajk 6. jula, a od 9. jula moglo bi da bude zatvoreno još nekoliko polja.
Proizvodnja nafte i gasa biće smanjena za 89.000 barela ekvivalenta nafte dnevno, od čega je 27.500 barela proizvodnja gasa, saopštila je grupa Ekvinor. Skoro četvrtina norveške proizvodnje gasa i oko 15 odsto proizvodnje nafte mogli bi da budu paralizovani do subote, ocenjuje Rojters.
Кako prenosi Handelsblat, Ministarstvo rada je saopštilo da “pomno” prati sukob i da bi moglo da interveniše i prekine štrajk ako se pojave vanredne okolnosti.
Za zemlje EU, ovaj štrajk je krajnje neblagovremen s obzirom na smanjene isporuke iz Ruske Federacije, kada je Severni tok 1 zatvoren zbog održavanja. Glavna opklada je bila na norveški gas kao zamena za ruske isporuke. Norveška je ranije rekla da će ove godine povećati prodaju za osam odsto. EU je do sada uvozila oko 20 odsto gasa iz Norveške i oko 40 odsto iz Rusije.
Norveškoj su veoma važni prihodi od nafte i gasa, koji čine polovinu ukupnog norveškog izvoza, a novac koji ostvare ide u državni penzioni fond. Postoji i cevovod koji povezuje norveška polja sa Poljskom.
Norveška ne želi da „zaustavi ratnu mašinu Кremlja“
Reklo bi se, eksploatišite, pomozite Evropi da „onesposobi vojnu mašinu Кremlja“ i da se obogati. Međutim, nije sve tako jednostavno.
Кako je u komentaru za Pravda.Ru primetio Vladimir Olenčenko, viši istraživač Centra za evropske studije Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose (IMEMO) Ruske akademije nauka , norveška nafta je tražena u Evropi, pa se trgovina sindikati, shvatajući tu ekskluzivnost, zahtevaju poboljšanje uslova rada za radnike koji bi im omogućili normalan život.
Rastuća inflacija i veće cene guraju ljude da vrše pritisak na menadžment za veće plate, rekao je on.
Prema rečima stručnjaka, norveška naftna polja rade maksimalno, a razvoj novih zahteva ulaganja.
„Da bismo imali razumevanja, nije samo otvaranje slavine za vodu, odnosno zatvaranje jače, i više i sipanje“, rekao je Vladimir Olenčenko.
Solidarnost sa EU se urušila zbog „zelene“ agende
A ceo problem je u tome što u Norveškoj postoje značajne snage koje ne žele da ulažu u sektor nafte i gasa. Tako je predstavnik opozicione Socijalističke levice Lars Haltbreken rekao da smatra neopravdanim pokušaj „da se vojne operacije u Ukrajini iskoriste za povećanje proizvodnje fosilnih goriva“.
Njagova stranka se povukla iz koalicionih pregovora sa drugim levičarskim strankama posle prošlogodišnjih izbora zbog odbijanja da nastavi bušenje naftnih i gasnih bušotina. Haltbreken smatra da Norveška ne bi trebalo da povećava emisije CO2, dok mnoge zemlje u EU prelaze na obnovljive izvore energije i uskoro će ukinuti fosilna goriva.
„Istraživanje novih gasnih polja bila bi strateška i ekološka greška“, rekao je on, a prenosi Politiko.
Prema novinama, Haltbrekenov partijski stav će „verovatno usporiti, ili čak blokirati“ nove planove manjinske vlade za razvoj novih gasnih bušotina u prethodno neiskorišćenim norveškim podmorskim zonama na mestima poput Barencovog mora.
Štrajk u Norveškoj izazvao je skok spot cena gasa. Cene gasa u Evropi juče su premašile 1.840 dolara za hiljadu kubnih metara.
I ovde je pronađena „ruka Кremlja”.
O ovoj vesti se naveliko govori u Nemačkoj, jer će ova zemlja najviše patiti od nestašice gasa. Čitaoci lista Špigl pronašli su u štrajku „ruku Кremlja”.
„Afinitet sindikata prema Rusiji je tradicionalno često veoma izražen“, napisao je jedan čitalac.
Drugi je optužio Norvežane da „njihov socijalni kompas ne funkcioniše baš najbolje” i da „besramno iskorišćavaju trenutnu situaciju”.
Treći je podsetio da je reč o tržišnoj ekonomiji, kada „top menadžeri zarađuju 20.000 mesečno i zahtevaju da stegnu kaiš, a ostali su hladni, gladuju i nalaze se na ulici“.
Zemlje EU su obećale da će odbiti isporuke ruskog gasa do 2030. godine, ali strahuju od odluke Moskve da odmah prekine snabdevanje zbog učešća u proksi ratu protiv Rusije u Ukrajini, jer njihove ekonomije nisu spremne za to.
