Nemački građani se suočavaju sa značajnim promenama u bankarskom sektoru, jer se mreža bankomata i filijala banaka značajno smanjuje.

Bundesbanka je u svom poslednjem mesečnom izveštaju naglasila da će se dostupnost keša u budućnosti smanjiti, što će promeniti način na koji ljudi dolaze do gotovine.

Trenutno, većina stanovništva, njih 95,7 odsto ili oko 80,7 miliona ljudi, živi u mestima gde postoji makar jedan bankomat ili bankarski šalter, što znači da i dalje imaju relativno lak pristup kešu. Međutim, 3,6 miliona građana već sada mora da putuje u drugu zajednicu kako bi došli do gotovine, a taj broj bi u budućnosti mogao da raste.

Masovno zatvaranje bankomata i filijala

Banke u Nemačkoj već godinama smanjuju broj automatskih šaltera za gotovinu, delimično zbog toga što su bankomati često na meti kriminalaca koji ih raznose eksplozivom kako bi došli do novca.

Od 2002. do 2023. broj bankarskih filijala je smanjen sa 53.000 na 21.000, dok je broj bankomata dostigao vrhunac 2018. godine, nakon čega beleži pad i sada iznosi oko 51.000 širom zemlje.

S obzirom na ove trendove, udaljenost do najbližeg bankomata postaje sve veći problem. U proseku, građani sada moraju da pređu 1,4 kilometra da bi došli do bankomata ili bankarske filijale – u urbanim sredinama taj put iznosi oko 1,1 kilometar, dok u ruralnim sredinama dostiže 1,9 kilometara.

Iako se to možda ne čini kao velika razdaljina, anketirani građani su izrazili rastuću zabrinutost – procenat onih koji su rekli da teško ili veoma teško dolaze do gotovine porastao je sa šest odsto u 2021. na 15 odsto u 2023.

Alternativa – cashback opcija

Kako bi nadoknadili smanjenu dostupnost bankomata, mnogi Nemci koriste cashback opciju prilikom plaćanja u prodavnicama – na kasi trgovina im se skida veći iznos sa računa, a razlika im se isplaćuje u kešu. Ova opcija je trenutno dostupna na 31.289 lokacija širom zemlje, a prosečna udaljenost do ovakvih lokacija iznosi 1,7 kilometara po potrošaču.

Ipak, Bundesbanka naglašava da je izvlačenje keša na kasi samo dodatak, a ne zamena za bankomate i bankarske šaltere. Upozorava da prodavnice ne kontrolišu kvalitet i autentičnost novčanica, što može dovesti do vraćanja u opticaj novčanica koje bi trebalo biti povučene ili zamenjene.

Analitičari upozoravaju na mogućnost totalne kontrole

Dok banke i zvanične institucije zatvaranje bankomata i filijala opravdavaju ekonomskom isplativošću i bezbednosnim pitanjima, pojedini politički analitičari upozoravaju da bi ovo moglo biti deo šire strategije kontrole stanovništva.

Keš omogućava anonimne transakcije, dok prelazak na isključivo digitalna plaćanja putem kartica i elektronskih servisa ostavlja jasan trag o svakom finansijskom potezu građana.

Kritičari smatraju da se ovakvom politikom stvara društvo u kojem pojedinci zavise isključivo od milosti banaka i vlasti. Ako bi banke ili država iz bilo kog razloga odlučile da zamrznu nečiji račun, ta osoba bi praktično ostala bez mogućnosti da kupi osnovne potrepštine i plaća račune, što bi moglo postati moćan alat za ucenu i prisilu.

Takvi mehanizmi već postoje u nekim državama gde su nepodobni pojedinci ili organizacije isključivani iz bankarskog sistema, čime su faktički ostajali bez sredstava za život.

U tom kontekstu, nemačka Bundesbanka naglašava da keš u budućnosti „neće biti podrazumevan“, što mnogi vide kao uvod u njegovo potpuno ukidanje.

Iako se taj proces dešava postepeno, rastuća digitalizacija finansijskog sistema i smanjenje mogućnosti za podizanje keša moglo bi dovesti do scenarija u kojem će sve transakcije biti pod potpunom kontrolom banaka i vlasti.

Webtribune.rs