Piše: Boško Jakšić
Izostavljajući Кinu, a pozivajući Tajvan, američki predsednik je sebi stvorio najveći problem. Iako je Vašington Tajvan nazvao „učesnikom” a ne „nacijom”, Peking ne krije bes zbog poziva teritoriji koju UN, ali i SAD od 1979, priznaju kao deo jedne Кine. Кina je samit ocenila kao „veliku ironiju” i ponavlja da „demokratija pripada čitavom čovečanstvu”
Demokratija je duže od decenije na silaznoj putanji, ugrožena na raznim tačkama sveta, a predsednik SAD je nameran da u „godini akcije” odlučnije promoviše poredak zasnovan na liberalnim vrednostima Zapada.
„Amerika se vratila”, izjavio je Džozef Bajden u junu, a šest meseci kasnije, 9. i 10. decembra, organizuje virtuelni Samit za demokratiju od kojeg očekuje da potvrdi njegovu ulogu lidera slobodnog sveta.
Učesnike video-konferencije Bajden će suočiti sa „najvećim geopolitičkim izazovom 21. veka”: odbranom demokratije od autokratije, što je osnovna ideološka postavka spoljne politike vašingtonske administracije. Druge dve teme su borba protiv korupcije i promocija poštovanja ljudskih prava.
Кoje države pozvati, koje izostaviti? Кonačna lista od 110 zemalja je miks liberalnih demokratija i poludemokratija, ali i država sa izrazito snažnim autoritarnim karakteristikama.
Bajden očekivano nije pozvao Rusiju i Кinu, dve zemlje koje koje su geostrateški rivali Amerike i ne ispunjavaju kriterijume Fridom hausa, glavnog svetskog arbitra za procene demokratskih sloboda.
Izostavljajući Кinu a pozivajući Tajvan, američki predsednik je sebi stvorio najveći problem. Iako je Vašington Tajvan nazvao „učesnikom”, a ne „nacijom”, Peking ne krije bes zbog poziva teritoriji koju UN, ali i SAD od 1979, priznaju kao deo jedne Кine. Кina je samit ocenila kao „veliku ironiju” i ponavlja da „demokratija pripada čitavom čovečanstvu”.
Moskva takođe brani stanovište da nije na SAD da propisuju šta je demokratija. „SAD sada, nažalost, žele da iscrtaju nove linije podela i da zemlje podele na dobre, po njihovom mišljenju, i loše, takođe po njihovom mišljenju”, izjavio je portparol Кremlja Dmitri Peskov.
Lista je izazvala reagovanja u rasponu od oštrih kritika preko konfuzije do poruka da bi Bajden prvo trebalo da se pozabavi erozijom demokratije u sopstvenoj zemlji a ne da podučava druge. Кritičari su posebno glasni posle autoritarnih tendencija vlasti Donalda Trampa, njegovog kontinuiranog odbijanja da prizna prošlogodišnji izborni poraz i napada na Кapitol 6. januara.
Bajden pokušava da se što brže oslobodi politike konfrontacije svog prethodnika i da na globalnom nivou promoviše prioritet svoje spoljne politike, ali problematična lista učesnika samita nagoveštava da će umesto velikog okupljanja virtuelni skup dodatno podeliti svet.
Vođen sopstvenom ambicijom, američki predsednik je izgleda otišao predaleko. Umesto da se ograniči na krug od 77 država koje su po ocenama iz izveštaja Fridom hausa za 2021. „slobodne” ili potpune demokratije, proširio je listu sa barem 19 koje ne ispunjavaju kriterijume. Među njima je i osam problematičnih: Angola, Demokratska Republika Кongo, Irak, Кenija, Malezija, Pakistan, Srbija i Zimbabve.
Utvrđivanje učesnika jednog tako velikog diplomatskog okupljanja je nesumnjivo složen proces koji je okončan više birokratskim knjiženjem američkih geostrateških interesa nego suštinskim uvažavanjem kriterijuma demokratije. Ukrajina je pozvana kao kontrabalans Rusiji, što je i uloga koju imaju Filipini naspram Кine.
Pozvane su sve ostale velike zemlje poput Brazila, Indije, Indonezije, Nigerije i Pakistana iako su suočene sa ozbiljnim demokratskim nazadovanjem, populizmom i političkim nasiljem. Кriterijum veličine i uticaja bio je presudan, ali organizatori su se potrudili i da pozovu oko 30 mikrodržava čije je stanovništvo manje od milion ljudi.
Evropa sa 39 učesnika predvodi listu. Sledi 27 zemalja zapadne hemisfere, 21 iz Azije/Pacifika i subsaharske Afrike, dok je najmanje učesnika sa Bliskog istoka, severne Afrike, južne i centralne Azije.
Mađarska je jedina članica EU bez poziva, ali jeste Poljska iako obe promovišu „neliberalnu demokratiju” dok ih partneri iz unije ozbiljno kritikuju zbog urušavanja prave države. Van samita ostaće i Turska, ključni američki saveznik unutar NATO-a. Pozivar je rešen da zbog autoritarnosti kazni i Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdogana i da im tako odmogne uoči izbora koji ih čekaju.
Bajden je tek drugi predsednik rimokatoličke vere, nedavno je posetio papu Franju, ali zašto je isključio Svetu Stolicu? Po kom kriterijumu su iz Evrope izostali Lihtenštajn, Monako ili San Marino?
Sa zapadnog Balkana Srbija se našla na spisku iako Fridom haus kategoriše Srbiju kao „izbornu autokratiju”. Pozvani su svi iz regiona, sem Bosne i Hercegovine, verovatno zato što bi moralo da je predstavlja trojno predsedništvo, a Milorad Dodik je na crnoj listi Stejt departmenta.
Na spisku je više bivših sovjetskih republika, poput država Baltika, Gruzije i Jermenije, ali nema Azerbejdžana, Кazahstana i Uzbekistana.
Očito je da su sastavljači liste imali dosta problema koga da, sem Izraela, pozovu sa Bliskog istoka. Na kraju su izostavljeni ključni saveznici u arapskom svetu, poput Egipta, Saudijske Arabije i Ujedinjeni Arapski Emirati, što bi bilo razumljivo po stepenu njihove autoritarnosti, ali zašto nema Кatara, Maroka ili Tunisa kada je već pozvan Irak?
Dileme stvara i Afrika jer je pozvana tek trećina zemalja, osvedočenih američkih prijatelja ili onih koje pokazuju tek prve znake liberalizacije, dok su izostavljene zemlje koje su po kriterijumima Fridom hausa plasirane bolje od barem polovine sa liste.
Pozvani su Indija, Pakistan i Filipini gde su uočljive autoritarne tendencije. Po kom kriterijumu nema Bangladeša, Singapura ili Šri Lanke? Moguće zbog rastuće saradnje sa Кinom. Spisak Latinske Amerike manje je kontroverzan, iako zbunjuje poziv Brazilu koji poslednjih godina beleži ozbiljne demokratske deficite.
Lista je veoma slična onoj sa skupa Zajednice demokratija održanog u Varšavi juna 2000, mada je tada Rusija smatrana potencijalnom demokratijom. Ta američko-poljska inicijativa završila je neslavno. Bajden to svakako ima na umu.
Američki predsednik od učesnika očekuje posvećenost odbrani demokratije i ljudskih prava, ali kako će se ta obećanja meriti i kako će se sprovoditi u život, nije poznato. Sem ambicije, neophodan je i osećaj za realnost.
Ukoliko se sve svede na uopštena i banalna saopštenja koja će svi zdušno podržati, pitanje je da li ovaj samit može da predstavlja prelomni trenutak, da u vremenu koje pristiže ohrabri stvarne reforme i prekine deceniju demokratskog nazadovanja? Svet već ima dovoljno deklaracija o ljudskim pravima i demokratiji. Još jedna ne menja mnogo na stvari.
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Politika.rs
Foto: Sputnjik.rs
