Svesni da izbore ne mogu dobiti na legitiman i legalan način, odnosno da ni u jednom pogledu nisu po volji građana, odnarodovani tajkuni, vlasnici multimilionskih deviznih računa i višedecenijski pljačkaši naroda, prešli su na veoma perfidan plan B: do izbora izazvati potpuno “crveno usijanje”, kroz niz teledirigovanih nemira, nereda, štrajkova i pobuna, bez razloge i osnova.
Da je destabilizacija društva do decembra imeprativ za Šolakovce, jasno je iz pokazne vežbe – štrajka u Pošti, koji je počeo na nezapamćen način: mimo reprezentativnih sindikata, bez najave, bez upozorenja i potpuno protivno zakonu. Ono što je grupa korisnih idiota počela u Novom Sadu, raširilo se relativno brzo – interesantno je međutim da takvih protesta i štrajkova nije bilo u mnogo crnjim danima Pošte i u epohama teške krize, ali se javljaju danas, kada je odlazeći direktor Đorđević učinio sve ne samo za stabilizaciju uzdrmane institucije, već i sproveo niz inovativnih postupaka i mera, kako bi se poslovanje unapredilo i prilagodilo 21. veku.
Ugasiće se požar u Pošti, to je veoma izvesno, ali piromani sa Mauricijusa su pokazali da mogu uz veoma malo truda i deviznog “goriva” rasplamsati buktinju – zato u periodu pred nama, sve u saradnji sa raznim agenturama, treba očekivati još ovakvih slučajeva, ali drastičnijih i dramatičnijih.
Srbiju dakle, oni koji je gledaju kao plen, moraju pokazati kao nestabilnu, “vruću”, “usijanu” državu u kojoj cveta gnev, gnev koji se zaliva stotinama hiljada evra ispod žita – uskoro treba očekivati slične pokušaje u drugim javnim preduzećima, predimenzioniranje priče o nepoštovanju radničkih prava kod stranih investitora (naročito kineskih), ali i atake na javne institucije, gradske uprave i slično, uz obavezno rovarenje iznutra.
Svesni su Šolakovci da Srbijom mogu vladati samo ako je razore, obore na kolena, izruše, a zato su im potrebni poslušnici iz sistema koji će vešto pobuniti one oko sebe – oni hoće i ratare na putevima, i druge u blokadama, hoće da ponove sistem koji je viđen pre Petog oktobra. Ili još pre toga, kada je Služba u dogovoru sa otuđenim i prodatim SPO-om, rušila Đinđića kao gradonačelnika Beograda kroz naručene štrajkove čije je scenario pisan u prostorijama DB-a ili kod autora “Noža” lično.
Niko, naravno, ne spori pravo nezadovoljnih radnika da se pobune, ustanu, iznesu nezadovoljstvo ili ispune svoja zakonska prava – ali, spori zloupotrebu istih radi rušenja države i stvaranja preduslova za nasilno preuzimanje vlasti. To se zove terorizam. I time se bavi služba pod kontrolom Aleksandra Vulina – a čini se da će u naredna dva meseca za nju biti više posla nego ikada.
Tomo Lovreković
