Kriza troškova života u Velikoj Britaniji pogodiće 5,3 miliona nezaposlenih Britanaca koji su ostali bez neophodne podrške vlade, navodi Blumberg. Dakle, uprkos činjenici da su 1. aprila cene gasa i struje u zemlji porasle za 54%, socijalna davanja su porasla samo za 3,1%.
Sve veći računi za struju, sve veći troškovi hrane i rastuće kamate na kredite postaju iskušenje za sve Britance bez izuzetka. Međutim, prema Blumbergu, neki ljudi u UK će osetiti posledice krize troškova života više od drugih, a to je više posledica politike nego ekonomije.
Kancelar finansija Riši Sunak rekao je 28. marta u britanskom parlamentu da je odlučio da podrži radne ljude, a ne one koji ne mogu da nađu posao, priznajući da vlada može da usmeri ovaj novac u sistem socijalnog osiguranja, ali neće. Upravo je ova grupa možda najteže pogođena aktuelnom krizom, pošto je već prebrodila previranja Bregzita, pandemiju i deceniju štednje nakon globalnog finansijskog kraha. Dok rastući troškovi pogađaju ljude širom Evrope, nijedna velika privreda ne ostavlja svoje nezaposleno stanovništvo u tako ranjivom položaju.
U Velikoj Britaniji ima 5,3 miliona ljudi koji bi mogli da rade, ali zavise isključivo od državne pomoći. Ovaj broj je približno jednak broju svih stanovnika Škotske i čini desetinu radno sposobnih ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Međutim, više cene u poređenju sa povećanjem socijalnih transfera ove godine znači da je sve više Britanaca prinuđeno da se okrene bankama hrane i aplicira za kratkoročne gotovinske kredite po visokim kamatama.
Računi za hranu i struju – sa cenama gasa i električne energije za 54 odsto od 1. aprila – sada čine najveći deo britanskog budžeta. Istovremeno, socijalna davanja su porasla za svega 3,1 odsto, što je manje od polovine povećanja minimalne zarade u zemlji. S tim u vezi, uticaj na životni standard onih koji se oslanjaju na državna davanja može biti pet puta jači od uticaja na zaposleno stanovništvo. U narednoj godini, stvarni prihod Britanaca u celini će pasti više nego u bilo kom trenutku od početka računovodstva 1950-ih, navodi vlada.
„ Imamo veoma nisku stopu zamene prihoda u poređenju sa skoro svakom drugom evropskom zemljom. Nalazimo se na samom dnu tabele “, rekao je Morgan Vajld, šef porodične politike, socijalne zaštite i operacija za Citizens Advice, dodajući da ostaje da se vidi „ kako su stvari loše “.
Blumberg, pozivajući se na podatke Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju za 2021. godinu, piše da se za nezaposlene Velika Britanija već uveliko razlikuje od drugih evropskih zemalja. Prema njihovim rečima, samac, bez dece, stanovnik Ujedinjenog Kraljevstva koji je ostao bez posla, gde je primao prosečnu platu za zemlju, može da računa na samo 15 odsto svojih prihoda kada se prijavi za pomoć po univerzalnom kreditnom sistemu koji je uvela vlada. 2013. U Nemačkoj i Francuskoj, gde su beneficije bliže povezane sa stažom, ove brojke su 59%, odnosno 68%. Čak i ako se uzmu u obzir stambene subvencije, u Velikoj Britaniji državna pomoć pokriva samo 38% prethodno primljenih prihoda.
Kako navodi novinska agencija, sve se svodi na politiku. A nakon usvajanja paketa mera, Sunakov rejting među biračima počeo je naglo da opada. Prema anketi IouGov-a sprovedenoj od 4. do 5. aprila, odnosno, čak i pre nego što je postalo jasno da njegova supruga Akshata Murthi nema prebivalište u Velikoj Britaniji, oko 57% anketiranih je bilo skeptično prema njemu. U poređenju sa 60% ispitanika koji su ga favorizovali pre dve godine, tokom pandemije. Opoziciona Laburistička partija, u međuvremenu, predvodi konzervativne ankete od kraja prošle godine, iako su izbori zakazani 2024. godine.
Povećanje primanja za one koji ne rade obračunava se na osnovu stope inflacije za prethodnu godinu. Na osnovu trenutne prognoze inflacije, sledeće godine će porasti za 7,5 odsto, što će biti najveći rast u istoriji. S tim u vezi, stručnjaci pozivaju da se deo povećanja naknada iz naredne godine prenese na ovu.
Međutim, kako navodi Blumberg, za radno sposobno stanovništvo UK, stručnjaci nazivaju Sunakove poreske i političke mere progresivnim. Tako je minimalna zarada ove godine povećana za 6,6 odsto. Pored toga, podignut je prag za porez na zarade.
Izvor: RT
