Mađar Viktor Orban, pošast Brisela, ali miljenik američkih konzervativaca, izneo je pred skupom američkih republikanaca plan od 12 tačaka za koji tvrdi da bi trebalo da omogući kolegama desničarima širom sveta da preuzmu i zadrže vlast
Viktor Orban (58), koji je velikom većinom ponovo izabran za premijera prošlog meseca, pohvalio se kako je u protekloj deceniji transformisao Mađarsku u „bastion konzervativnih i hrišćanskih vrednosti u Evropi“ u govoru u Budimpešti prošle nedelje na otvaranju sastanka američkih konzervativca Konferencija političke akcije (Cpac).
Citirajući Vinstona Čerčila, bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana, pa čak i pevača Stinga, mađarski lider je uporedio ono što je nazvao današnjom „budnošću“ sa komunističkom ideologijom protiv koje se borio kao mladi aktivista kasnih 1980-ih pre pada Berlinskog zida.
Orban je takođe tvrdio da su i Mađari i Amerikanci bili protiv „istih ljudi: bezličnih, ideološki obučenih birokrata koji sede u Vašingtonu i Briselu“ i da se raduje 2024, kada će se održati izbori za Evropski parlament, kao i izbori za američkog predsednika.
„Oni — progresivna levica — nam govore šta je istina, a šta nije, šta je ispravno, a šta pogrešno“, požalio se Orban. „A kao konzervativci, naša je sudbina da osećamo javni život naše nacije kao što se Sting osećao u Njujorku: kao ’legalni stranac‘ (ovo se odnosi na pesmu Stinga „Englishman in New York“, napomena Afera).
Dvanaest tačaka koje je Orban predložio kao ključne za budućnost uključuju „igranje po sopstvenim pravilima”, stavljanje naglaska na crkvu i porodicu i vođenje spoljne politike zasnovane na nacionalnim interesima. Konzervativci bi takođe trebalo da osnuju svoje „sopstvene medije“ kako bi se suprotstavili dominaciji štampe i emitovanja od strane onih koji su imali „progresivne levičarske stavove“ koji su im ukucani na univerzitetu, rekao je Orban, kao i da osnuju trustove mozgova, institute i omladinske organizacije da propagiraju svoje ideje. „Ne zaboravimo: političari dolaze i odlaze, ali institucije ostaju generacijama“, dodao je on.
Nema sumnje da su principi koje je Orban izložio pomogli da konsoliduje vlast u Mađarskoj, ocenjuje Tajms i kaže: „Naročito je važna kontrola medija: njegovoj vladi je obezbeđeno povoljno izveštavanje ne samo sa državne televizije, već i sa privatnih kanala i novina u vlasništvu prijateljskih biznismena. Takođe je postavio simpatične ličnosti u ključne institucije“.
List ukazuje da je ovo bio prvi put da se Cpac, stub desnice od svog stvaranja 1970-ih, sastao u inostranstvu. Konferencija je uključivala i kratka video-obraćanja Najdžela Faraža, bivšeg lidera Ukipa i Bregzit Partije, Takera Karlsona, voditelja Foks njuza, i Donalda Trampa, koji je hvalio Orbana kao „velikog vođu, velikog gospodina“ koji je „radio fantastično dobro”.
Jedan broj američkih i drugih novinara koji su se nadali da će prisustvovati događaju nisu dobili akreditacije, ukazuje Tajms. Na dvodnevnoj sednici održanoj u konferencijskom centru Balna (kit) na obali Dunava, slogan je bio „Bog, domovina, porodica“.
Tajms ukazuje da je za mnoge na američkoj desnici mađarski lider – heroj, a zemlja kojom vlada konzervativna hrišćanska utopija koja treba da posluži kao model svetu u borbi protiv liberalizma.
Prošlog avgusta, Taker Karlson – poznati pro-konzervativni voditelj sa Foks Njuza – je nedelju dana emitovao svoju popularnu noćnu emisiju iz Budimpešte, hvaleći Mađarsku kao „malu zemlju sa puno lekcija za nas ostale“. Jedan broj američkih konzervativaca — od kojih su neki pohađali Cpac — dobili su stipendije za život u Mađarskoj od obrazovne institucije povezane sa MOL-om, mađarskim energetskim konglomeratom koji kupuje rusku naftu, objavio je „Njujork tajms“ prošle nedelje.
Neki drugi lideri EU, poput češkog Andreja Babiša, slovenačkog Janeza Janše i bugarskog Bojka Borisova, pokušali su da se ugledaju na Orbana, ali su sva trojica nedavno izgubili vlast. Više uspeha postigla je poljska konzervativna vlada, koja je podržala Orbana u njegovim brojnim sporovima sa Briselom. Ali njihovi odnosi su postali zategnuti od ruske invazije na Ukrajinu jer Poljaci favorizuju daleko oštriji stav protiv Putina.
Pokušaji pre nekoliko godina da se izgradi panevropska desničarska grupacija, uključujući Francuskinju Marin Le Pen i Italijana Matea Salvinija, koje je podsticao Stiv Benon, Trampov glavni strateg, takođe su u velikoj meri propali. Le Pen, koja je prošlog meseca poražena u svom trećem pokušaju da bude predsedničko mesto Francuske, prvobitno je bila navedena kao govornik na događaju, ali je njeno ime potom nestalo bez objašnjenja.
Uprkos entuzijazmu delegata za Orbana, Amerika, sa svojom dugom demokratskom tradicijom, bezbrojnim ustavnim kontrolama i ravnotežama i više od 30 puta više ljudi nego u Mađarskoj, mnogo je teže mesto za transformaciju – kao što je pokazalo Trampovo iskustvo kao predsednika. „Iako se mnogima u Americi sviđa novi hrišćanski neliberalni nacionalistički mađarski kurs, iskustvo se ne može jednostavno preneti jedan na jedan“, napisao je Miklisi Gabor, mađarski komentator.
Tajms / A. Chatten
