Uz svo poštovanje velikih svetskih i domaćih proznih pisaca, više volim pesnike. Vreme je pokazalo da sam u pravu. U poslednje dve decenije književnici su postali nadobudni prostak Marko Vidojković, TV voditeljke i rijaliti ”zvezde”. I to veoma tiražni. E, niko od njih i njima sličnih ne može da bude pesnik, čak ni u pokušaju, jer, kako u pesmi ”Vidim ja”, iz nove zbirke ”Rudarenje duše”, reče beogradski poeta i rok novinar Milan B. Popović: ”Pesnički dar se ne stiče – To je dar samo od Boga – To je dar odabranih! Nagrađenih…”
Upravo taj božji dar štiti pesnike od uljeza, od kojih je naša književnost bremenita.
Prozna dela su uglavnom plod mašte, a pesme su intimne ispovesti. Volim poeziju Milana B. Popovića jer njegove pesme imaju ono zbog čega mi je taj književni žanr blizak – imaju dušu. Milan nije mogao da pronađe bolji naziv za ono što nam nudi u novoj zbirci. Rudareći po svojoj duši u pesmama
”Mama” i ”Izvini” pokazuje kolika je duša on kao čovek, dok u pesmi ”Srećan vam dan” nabraja njemu bliske i drage ljude, među kojima su i neki moji prijatelji, zahvaljujući im na podršci, na ovaj ili onaj način, a zapravo je to imenik ljudi koji su privilegovani što su mu bliski.
Da ne bih upao u zamku da sebe promovišem u književnog kritičara, što nisam, umesto daljeg iznošenja ličnih impresija o pomenutoj Milanovoj zbirci, evo meni najdraže od mnogo dragih pesama:
Ako budućnosti bude
Ne ostaj sam u njoj.
Budućnosti bude li
Nek se ne bude umorna jutra,
Još trzajnije noći.
Ono između tek da zaboravimo.
Bude li budućeg za buduće naraštaje
Budi i ostaj stabilan,
Budućeg mene u budućnosti
Bude li –
Nek se sve vere u budućnosti probude.
Na kraju, ali ne i kao najmanje bitno –
U budućnosti bude li ovakvog mene –
Budi mi tu, budi mi tu,
Budno uz mene.
Recenzent : Bogomir Bogica Mijatović recenzija knjige pesama : RUDARENJE DUŠE – MILANA B POPOVIĆA!
