General u penziji Branko Krga je ceo svoj život posvetio vojsci – bio je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (2002-2005), načelnik Vojnoobaveštajne službe (1994-1997. i 1999-2001), radio je u diplomatskoj službi u Pragu i Moskvi, te kao savetnik ministra odbrane za politiku odbrane i međunarodnu vojnu saradnju…
Nakon penzionisanja je godinama radio i kao profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost. Sada dane uglavnom provodi podno Avale, retko se oglašava u javnosti, iako pažljivo prati zbivanja u svetu, ali je ipak pristao da u ekskluzivnom intervjuu za Kurir govori o svim važnim bezbednosnim pitanjima i izazovima, vojnoj neutralnosti Srbije, bombardovanju Jugoslavije 1999. godine…
Da li vam nedostaje vojska? Da li pratite zbivanja u Vojsci Srbije?
– Već je prošlo dosta vremena od mog odlaska iz vojske, tako da sam se odvikao od uniforme. Zbivanja u našoj vojsci pratim preko medija, a i u povremenim kontaktima s mlađim kolegama. Vidim da se neki aspekti kvaliteta vojske poboljšavaju, ali još uvek ima problema, što je i normalno. Kao i u moje vreme, i sada važi ocena da napredak ili zaostajanje vojske u najvećoj meri zavisi od države. Profesionalni pripadnici vojske nisu problem, oni su u stanju da na najbolji način iskoriste ono što im država omogući. Tu mislim, pre svega, na opremanje vojske savremenim naoružanjem i vojnom opremom, obuku na tim sredstvima i praktično korišćenje, kada i ako bude potrebno.
Odluka da budemo vojno neutralna zemlja je – dobra ili loša?
– Vojna neutralnost je naglašena u Rezoluciji Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Donošenje takve rezolucije bilo je inspirisano događajima u vezi sa Kosovom i Metohijom, odnosno najavom jednostranog proglašenja otcepljenja te pokrajine. U to vreme, a i sada, takvo opredeljenje je logična reakcija na događanja na Kosovu i Metohiji. To se odnosi, pre svega, na agresiju NATO na SR Jugoslaviju, kao i blagonaklonost većine zemalja toga saveza prema potezima Prištine u pravcu otcepljenja, što je u suprotnosti s Rezolucijom SB UON 1244 iz 1999. i Ustavom Republike Srbije iz 2006. A da li je odluka o tome da zemlja bude vojno neutralna dobra ili loša – pokazaće vreme. Čini se da je takva odluka bila iznuđena reakcija na mere koje su preduzimane protiv naše zemlje. Možda bi najbolje bilo da sve zemlje budu vojno neutralne i korektno sarađuju, jer bi tada verovatno bilo manje napetosti u svetu.
Da li je srpska vojska 1999. kapitulirala na Kosmetu?
– Razgovarati o kategorijama pobede i poraza u ratu kakav je bio 1999. godine pomalo je neumesno. Ipak, možda bi bilo najbolje da se ovo pitanje postavi komandantima jedinica koje su se legitimno borile za odbranu KiM i cele SR Jugoslavije. Sigurno je da nijedan od njih ne bi rekao da je njegova jedinica položila oružje. Kako onda može da se tvrdi da je naša vojska poražena? Šta bi se dogodilo da je rat nastavljen, s obzirom na odnos snaga, ali i našu rešenost da se branimo, to zaslužuje posebnu detaljnu analizu. Osnovna ideja Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 bila je da se rat dogovoreno prekine, što se i dogodilo. Za vreme višednevnih pregovora u Kumanovu, kao i posle tog nesrećnog rata, imao sam, po osnovu dužnosti koje sam obavljao, brojne zvanične kontakte s predstavnicima stranih zemalja, od kojih su neke učestvovale u agresiji, i nijedan od njih nije rekao da smo mi poraženi. Ali, nažalost, u Srbiji ima takvih, istina malobrojnih, koji uporno tvrde da je “Srbija izazvala i izgubila četiri rata”. Zašto to rade, to samo oni mogu da objasne, a većina ljudi zna da je to ružno, ako ni zbog čega drugog, onda zato što to prosto nije istina.
Izvor: Kurir
Foto: Yt
