Piše: Tomo Lovreković
Sećate se energije sa litija? Euforije, zanosa, ponosa? Prkosa?
A, izbora? Đedovog amaneta? Кrivokapića od kojeg se puno očekivalo?
Pamtite li radost u regionu kada je izgledalo da je došao kraj
mafijaškoj, srbofobnoj hobotnici nakon tri decenije? Pobedničkih lica
i bombastičnih izjava?
Ne radi prepotencije, no radi faktografije, napominjemo da smo u jednom
sličnom analitičkom tekstu, baš na ovom portalu, još tada upozoravali:
Milo Đukanović, kao legitimni predsednik Crne Gore nije gotov, a
većina programskih ciljeva i proklamovanih poteza za promene neće se
dogoditi.
Na žalost, vreme nas nije demantovalo, nego potvrdilo. Srpska
koalicija DF u više navrata je ispala gubitnik – na kraju krajeva,
dovela je Кrivokapića na vlast, a druga vlada se sastavlja bez njih, uz
opasku da ih se kod prve odrekao njihov mandatar, a u drugoj su dobili
epitet izdajnika prepuštajući čelno mesto skupštine, umesto da
opstruišu proces.
Druga šatro srpska opcija, SNP otišla je još korak dalje, direktno
dovodeći DPS ponovo na vlast – u tome su manjinski partner Dritana
Abazovića, koji je tako sa jedva cenzusnom podrškom postao najbitnija
figura u Crnoj Gori. Preciznije, treća najbitnija, odmah posle
Eskobara i Mila, ili Mila i Eskobara, svejedno.
Pored DF-a izgubljenog u prostoru, fikus SNP-a, Dritana na lancu,
najpametnije je odigrao Bečić sa svojim Demokrata, koji je jedini
ostao dosledan: valja i to naglasiti, ne radi doslednosti kao takve,
već jer će mu to bitni ključna moneta na narednim izborima da proguta
konkurenciju. Da li je sam pametan ili mu sugerisano sa strane dilema
je, kao i uvek, kada je Bečić u pitanju.
Apsolutni pobednik cele priče, međutim, mnogo brže nego što je bilo ko
u okviru DPS-a i očekivao, jeste sam Đukanović. I to je uspeo ne
radeći apsolutno ništa: dopustio je da se gramzivi i nesposobni među
sobom pobiju, da se deca malo izigraju, pa da dođu kod tate po savet i
uputstva.
Ne samo da međuperiod nije doneo sređivanje biračkih spiskova, prvi
legalan popis, hapšenja kriminalaca (ne računajući usputnu žrtvu
Medenicu), čestit temeljni ugovor i sve što je obećano, već se došlo u
gotovo apsurdnu situaciju: da je kolonijalna imperija guvernera
Đukanovića imala više suvereniteta nego ona Кrivokapićeva i
opoziciona!
U takvim okolnostima, Milu, koji vazda miluje ruku koja ga hrani,
ostaje samo da ponovi ono što je već jednom izgovorio za skupštinskom
govornicom, a pokazalo se kao proročki: Bravo, kreteni!
Foto: Tanjug/Pixabay
