U londonskom Ist Endu osvanuo je mural na kineskom koji propagira vrednosti Komunističke partije Kine. Reakcija britanske javnosti podeljena
U primeru koji je dušu dao za raspravu o slobodi javnog diskursa, propagandni mural duž legendarne Brik Lejn promenade u Londonu izazvao je nalet rasprava i kontra-grafita, zamagljujući granice između slobode govora i propagande.
Originalni grafit osvanuo je na jednom zidu prekrečenom u belo, gde su crvenim slovima, na kineskom, ispisane „osnovne socijalističke vrednosti“ Komunističke partije Kine. Na to su reagovali kineski disidenti i Britanci, dopisujući političke komentare koji pokazuju da je današnja Kina Si Đinpinga sve suprotno od tih vrednosti.
Grafi je tako postao neočekivano platno za otvoreni dijalog nakon što je privukao pažnju na društvenim medijima.
U kineske socijalističke vrednosti, na grafitu su sada i druge poruke. Pojavio se niz fraza, od referenci na tragediju na Trgu Tjenanmen 1989. do strastvenih molbi za oslobođenje Tajvana, Tibeta i ujgurskog stanovništva. Povela se polemika i na društenim medijima: iako su ga neki hvalili kao dokaz slobode govora, kritičari su osudili izvorni grafit kao „orvelovsku dvostruku propagandu“.
U brzom preokretu događaja, savet Tover Hamletsa – opštine koja je nadležna za Brik Lejn gde je grafit osvanuo – uzeo je stvari u svoje ruke, izbrisavši veliki deo grafita. Očito, lokalnim vlastima je smetala „kineska propaganda“ i vrednosti.
Teško je ovde ne uvideti dvostruke standarde – kada bi neko u Kini preškrabao neki natpis na kome se iznose vrednosti koje su bliske Zapadu, to bi odmah bilo preneto u zapadnim medijima kao primer represije slobode govora. Kada se isto desi u Londonu – mediji nisu tako reagovali već kažu da je reč o „debati“.
Ovaj slučaj donosi sveobuhvatnu debatu – tanku liniju između slobode izražavanja i propagandističkih poruka. Posebno, kineski PR se često naziva propagandom zbog svoje kontrolisane prirode, dok se zapadni PR pozdravlja kao oličenje slobode govora.
Afera / A. Chatten
