Zapad rizikuje da slučajno uleti u nuklearni sukob sa Kinom ili Rusijom jer su se urušili kanali između rivalskih sila, upozorio je glavni britanski savetnik za nacionalnu bezbednost
Ser StivenLavrgov je rekao da su se svetske supersile bolje razumele tokom Hladnog rata i da je od tada došlo do prekida komunikacija što je značilo da postoji veći rizik od slučajne eskalacije.
Očekuje se da će predsednik Bajden danas održati telefonski razgovor sa predsednikom Sijem u pokušaju da ublaži tenzije oko Tajvana, ostvro za koje Kina tvrdi da je „odmetnuta provincija“. Njih dvoje nisu razgovarali od marta, iako se Antoni Blinken, američki državni sekretar, ovog meseca sastao sa Vang Jijem, kineskim ministrom spoljnih poslova.
Lavgrov je juče u Vašingtonu pohvalio odluku Bele kuće da se ponovo angažuje sa Kinom. Ali on je takođe istakao rizike tehnološkog napretka koji bi mogli da poremete delikatnu ravnotežu između konkurentskih supersila.
„Imamo jasnu zabrinutost zbog kineskog programa nuklearne modernizacije koji će povećati i broj i tipove sistema nuklearnog oružja u njenom arsenalu“, rekao je Lavgrov.
Rusija, Kina i SAD razvijaju hipersonične rakete koje putuju pet puta većom brzinom od zvuka i mogu da manevrišu u vazduhu, omogućavajući im da izbegnu sisteme protivvazdušne odbrane. Pentagon je ovog meseca saopštio da je uspešno testirao dva hipersonična raketna sistema.
U zapadnim prestonicama raste zabrinutost da Kina gura napred u trci za razvoj sledeće generacije oružja. Prošle godine testirala je hipersoničnu raketu koja je obišla svet pre nego što je pogodila metu.
Rusija je postala prva zemlja koja je koristila hipersonične sisteme u ratu kada je Moskva rasporedila svoje rakete „Kinžal“ u Ukrajini. Kremlj tvrdi da su rakete sposobne da nose nuklearne bojeve glave.
Ovog meseca Dmitrij Medvedev, bivši predsednik Rusije, rekao je da je zapadna podrška Ukrajini dovela svet u najopasniji trenutak od kubanske raketne krize 1962. On je rekao da je to „apsurdno“ i da „predstavlja pretnju za postojanje humanosti“ da kazni Rusiju za njene akcije u Ukrajini s obzirom na veličinu njenog nuklearnog arsenala.
Ruska državna televizija emitovala je tvrdnje da bi predsednik Putin mogao da zbriše Britaniju nuklearnim „cunamijem“ u znak odmazde za podršku Ukrajini.
Lavgrov je prošle godine imenovan na najvišu bezbednosnu ulogu u britanskoj vladi. U govoru u Centru za strateške i međunarodne studije, američkom istraživačkom centru, on je rekao da je prekid komunikacije sa Kinom i Rusijom stvorio veći rizik od „brze eskalacije do strateškog sukoba“. Rekao je: „Dva monolitna bloka hladnog rata, SSSR i NATO — iako ne bez alarmantnih udaraca — uspela su da postignu zajedničko razumevanje doktrine koje danas nema“, rekao je on. „Doktrina je nejasna u Moskvi i Pekingu, a kamoli u Pjongjangu ili Teheranu“.
Lavgrov je nastavio: „Tokom Hladnog rata imali smo koristi od niza pregovora i dijaloga koji su poboljšali naše razumevanje sovjetske doktrine i sposobnosti, i obrnuto. Ovo nam je svima dalo veći nivo samopouzdanja da nećemo pogrešno izračunati svoj put u nuklearni rat. Danas nemamo iste osnove sa drugima koji bi nas mogli ugroziti u budućnosti — posebno sa Kinom. Ovde Velika Britanija snažno podržava razgovore predsednika Bajdena sa Kinom kao važan korak.
Lavgrouv je rekao da je tokom proteklih 20 godina došlo do proliferacije broja zemalja sa visokotehnološkim oružjem. On je rekao da su zajedno sa porastom hipersoničnih projektila, razvoj sajber, svemirske tehnologije i genetskog ratovanja učinili svet manje bezbednim.
Bezbednosni izvori su rekli da povećana dostupnost i širi opseg naoružanja znači da je svet na „opasnoj putanji“. Jedan je rekao: „Postoji prava uzbuna zbog toga koliko se brzo ovo oružje širi, moraju se postaviti novi međunarodni sistemi da bi se ovo uhvatilo u koštac.
Uprkos povećanim rizicima, Lavrgov je rekao da je veći deo postojeće arhitekture i dalje „vitalni“, kao što su Konvencija o hemijskom oružju i Konvencija o biološkom i toksičnom oružju, kao i Ugovor o neširenju nuklearnog oružja. Međutim, dodao je: „Realnost je, međutim, da sadašnje strukture same po sebi neće pružiti ono što nam je potreban moderan sistem kontrole naoružanja da bismo postigli“.
Agencije / A. Chatten
Foto: Yt
