Posle manje od dva meseca, Liz Tras primorana da podnese ostavku. Ona je premijer sa najkraćim stažem u Britaniji. Ali samo – do sada
Za manje od dva meseca Britanija je izgubila dva premijera, niz ministara koji su podnosili ostavke/smenjivani kao kiša i izgubila Kraljicu. Sve ključne institucije zemlje – monarhija, parlament, Dauning strit doživele su ili ogromnu promenu (u slučaju monarhije, to je dolazak novog monarha na presto) ili su doživeli spektakularan pad (haos u Vestminsteru). Nekada politički i institucionalni centar moćne imperije koja je imala kolonije na svim stranama sveta i u kojoj sunce nikada nije zalazilo, Britanija danas liči na trećerazrednu tranzicionu demokratiju koja se davi u sopstvenoj političkoj sapunici.
Liz Tras nije izdržala ni šest nedelja na mestu premijera. Pošto je bila primorana da otpusti svog najbližeg saradnika – ministra finansija Kvazija Kvartenga – i pošto je morala u potpunosti da odustane od svih ekonomskih mera koje je obećala u kampanju, Liz Tras je na kraju bila primorana da podnese ostavku.
U poslednjih 48 sati nizalo se toliko skandala da to Britanija ne pamti. Politički cirkus je toliki da više niko ni ne pamti i ne govori o tome šta je bilo juče – nekoliko sati je mnogo da se stvari potpuno promene. Britanski tabloid Dejli star pre nekoliko dana objavio je šaljivu naslovnu stranu: ko će trajati duže, glavica kupusa iz supermarketa ili Liz Tras. Glavica kupusa je pobedila! To je Britanija danas. Zemlja u kojoj glavica kupusa ima duži rok trajanja nego premijer.
Umesto opštih izbora – koje opozicija, ali i britanska javnost – sve više priželjkuje, vladajući Konzervativci (koji su sami napravili ovaj haos odlukom da prvo oteraju Borisa Džonsona (isto posle niza skandala)) sada imaju rok da do kraja oktobra izaberu novog premijera koji bi trebalo da smiri posrnulu zemlju. Čak se pominje da bi Boris Džonson ponovo mogao da se vrati?! (Mnogi otvoreno kažu da niko ni u ludilu nije pomislio da je moguće imati veći haos i skandale nego pod Džonsonom, ali se pokazalo da je i te kako moguće).
A koliko je posrnuće veliko govore podaci: Britanija ima najvišu stopu inflacije u poslednjih 40 godina, vrednost funte je najniža u istoriji, kamatne stope skaču, cena hrane skočila je za 15 odsto, struja je duplo poskupela (a tek će da poskupi!), Škotska ponovo traži nezavisnost a slični glasovi sve više stižu iz Velsa. Rečju – očaj.
Ovo ni „zli Putin“, koga britanski mediji i mnogi političari krive gotovo za sve (jer je navodno on kriv što je skočila cena hrane i što je svetska ekonomija u haosu, a ne odluka Zapada da uvede sankcije Rusima i da prestanu da kupuju ruski gas i energente), nije mogao da smisli.
Dok Britanci crvene, smet se smeje i gleda u čudu. Britanci koji su poznati po tome da se drugima mešaju u sve i da umeju svakome da zakuvaju čorbu, sada su očito sebi zakuvali i zabiberili dobro.
Afera / A. Chatten
Foto: Tanjug/AP
