Upotreba klizećih bombi od strane Moskve i njihova efikasnost ispod radara mogli bi da nateraju Kijev da prepravi svoje kontraofanzivne planove, piše britanski Dejli Telegraf
Preleteći severoistočnu granicu Ukrajine, 10 najnaprednijih ruskih borbenih aviona spremalo se da lansira oružje koje još nije viđeno u ratu.
11 takozvanih klizećih bombi bačenih u noći 24. marta potvrdile su izveštaje da se rusko vazduhoplovstvo prilagođava nakon što je ponestalo krstarećih projektila i pošto nije uspelo da preuzme kontrolu nad nebom iznad Ukrajine.
Klizne bombe su opremljene “krilima” da im daju dodatni domet, a lete nisko i dovoljno daleko da izbegnu neke radarske sisteme protivvazdušne odbrane.
Ruske klizne bombe upale su u oko kada je borbeni avion slučajno bacio bombu na ruski pogranični grad Belgorod, oštetivši zgrade i ranivši najmanje tri osobe.
Pukovnik Jurij Ihnat, portparol ukrajinskog vazduhoplovstva, rekao je za Telegraf da bombe predstavljaju „veoma ozbiljnu pretnju”.
Dodatni domet koji nudi tehnologija klizanja znači da ruski mlaznjaci mogu da izbegnu rizične letove u blizini linija fronta da bi ispalili municiju.
„U ovom trenutku neprijatelj koristi taktičku avijaciju za borbene zadatke duž granice sa Rusijom, linije fronta i morske obale. U svim tim regionima neprijatelj već oko mesec dana intenzivno koristi klizne bombe“, rekao je pukovnik Ihnat.
Ukrajinski zvaničnici procenjuju da moskovske snage ispuštaju najmanje 20 kliznih bombi dnevno na bojno polje.
Dok svet čeka očekivanu kontraofanzivu Ukrajine, ukrajinski i zapadni analitičari su počeli da sugerišu da bi uvođenje oružja moglo da primora Kijev da u poslednjem trenutku izvrši promene u svom operativnom planiranju.
Najosnovnije klizne bombe su modifikovano oružje opremljeno krilima i navigacionim sistemima koji omogućavaju uspostavljanje putanje leta do cilja.
To može biti jednostavno i grubo kao pretvaranje ne-navođenog oružja. Kako se navodi, Rusi uglavnom remontuju stare sovjetske avionske bombe FAB-500.
Međutim, neke klizne bombe, kao što je UPAB‐1500B‐E, su posebno dizajnirane novim karakteristikama.
Čini se da su krilate bombe, koje su jeftinije i lakše za proizvodnju od balističkih i krstarećih projektila, postale oružje izbora Rusije jer joj navodno ponestaje više visokotehnološke precizne municije, navodi Telegraf.
Specifikacije i mogućnosti svakog kliznog oružja – modifikovanog ili proizvedenog – drastično se razlikuju, a za neke se navodi da imaju radni domet do 75 milja i da mogu da pogode metu u radijusu od 10 metara.
Veruje se da klizne bombe koje koristi Rusija imaju domet između 30 i 45 milja.
Bez obzira na efikasnost bombi, oružje daje ruskim borbenim pilotima mogućnost da efikasno koriste vazdušnu snagu da utiču na kopnene operacije na način na koji su se ranije trudili da postignu.
Obaveštajni podaci koje je prikupila Ukrajina pokazuju da se većina napada klizećim bombama izvodi sa 25-30 milja unutar ruske teritorije, u kom trenutku se ratni avioni vraćaju nazad kako bi izbegli da dođu u domet protivvazdušne odbrane Kijeva.
„Upornost koju daje novo improvizovano oružje znači da je pretnja protivvazdušne odbrane koja je ranije ograničavala upotrebu udarnih i jurišnih aviona donekle ublažena“, rekao je za Telegraf Džastin Kramp, vojni analitičar u obaveštajnoj konsultantskoj kompaniji Sibillajn.
Dok Ukrajina prelazi sa svojih zaliha sistema protivvazdušne odbrane iz sovjetske ere, Kijev se nalazi sa samo malim brojem sistema srednjeg do dugog dometa za odbranu od vazdušnih napada.
Većina ukrajinskih sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa nalazi se na prvoj liniji fronta, dok su raketni sistemi većeg dometa daleko iza fronta da brane gradove i drže ih van dometa ruske artiljerije i dronova.
Poslednjih nedelja Rusija je ponovo povećala broj svojih dalekometnih napada, koristeći samoubilačke bespilotne letelice iranske proizvodnje, balističke i krstareće rakete na gradove, poput glavnog grada Kijeva, u nadi da će iscrpiti ukrajinske zalihe PVO raketa.
„Zašto bi koristili oskudne balističke krstareće rakete kojih im nije ostalo mnogo? To je jeftinija opcija. Zato za taj posao koriste klizne bombe ili rakete zemlja-vazduh S-300“, rekao je pukovnik Ihnat o klizećim bombama.
„S-300 ponekad možemo da presretnemo, ali ove bombe predstavljaju problem“, priznaju Ukrajinci a prenosi Telegraf.
Daily Telegraph / Afera / A. Chatten
