Poslanici Evropskog parlamenta (EP) usvojili su juče rezoluciju o situaciji u Srbiji posle izbora. Rezolucija je usvojena sa 461 glasom za i 53 protiv, dok su 43 bila uzdržana. „Rezolucije dođu i prođu – nije ova prva, neće biti ni poslednja, ali će večno ostati zapisano da su u Srbiji postojale političke stranke i ljudi koji su sami tražili ukidanje suvereniteta sopstvene zemlje”, napisala je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na društvenoj mreži „Iks” povodom jučerašnjeg nastupa i obraćanja lidera koalicije „Srbija protiv nasilja” Marinike Tepić i Radomira Lazovića na panelu organizovanom u okviru Evropskog parlamenta o nacrtu rezolucije protiv Srbije.

Citirala je i njihove izjave u EP. „Danas, 8. februara 2024. godine, u Strazburu: Marinika Tepić: ’Pozivam vas da podržite zahteve proevropske opozicije da se pošalje misija koja bi istražila sve te nepravilnosti i da se izdaju preporuke koje bi i vlast i opozicija morale da ispune.’ Radomir Lazović: ’Ne želim da krijem, nama je drago zbog ovoga što se desilo, jer ovakvoj rezoluciji smo se nadali’”, napisala je premijerka.

Predsednik SNS-a Miloš Vučević poručio je da je krajnje zabrinjavajuće da su predstavnici opozicije išli da govore sve najgore o sopstvenoj državi i sopstvenim građanima. „Nisu oni napadali Aleksandra Vučića, ni neku stranku, nego su praktično optužili celu Srbiju. Naravno da je personifikacija svega onoga što se napada kroz EP Aleksandar Vučić, jer brani Srbiju, ali nisu u pitanju izbori. U pitanju je naš odnos prema Kosovu i Metohiji, prema Republici Srpskoj, Ruskoj Federaciji… Činjenica je da nismo uveli sankcije, da smo jedina evropska država koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji”, poručio je Vučević za „Večernje novosti”.

 

 

Podsetio je, između ostalog, da je vladajuća stranka skratila sebi mandat na zahtev tog dela opozicije i raspisala izbore na zahtev opozicije koja je juče išla u Strazbur „da pljuje sopstvenu državu i građane, da bi nam to danas u rezoluciji stavili na teret”. „Ja bih voleo da je EP recimo usvojio rezoluciju i pozvao Kurtija da ne vrši pritisak na Srbe, da ih ne proganja, ne hapsi pod lažnim optužbama, da ne upucavaju naše sunarodnike, da odgovaraju oni koji su vršili zlodela prema Srbima, da dobijemo odgovore koji su sve ljudi učestvovali u zločinima nad srpskim narodom. Takve rezolucije nema. Isti ti poslanici su tražili od nas da se odreknemo Kosova i Metohija, da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, da mi podržimo reviziju Dejtonskog sporazuma, tj. da de fakto ukinemo Republiku Srpsku. Sad su rekli da traže, ne znam kakvu, istragu o izborima u Srbiji. Mene to podseća na ultimatum iz 1914. Srbija je suverena i nezavisna država, slobodna i slobodarska i njeni građani su odlučili ko će državu da vodi u naredne četiri godine. Ne postoji sila koja može da dođe i to da promeni jer su građani jedini suvereni da odluče o sopstvenoj državi”, kazao je Vučević.

Predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić, reagujući na izjavu predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, koji je izjavio da „nije sramna i nije rezolucija o Srbiji, nego o krađi izbora u Srbiji”, a Orlić je na „Iksu” poručio: „Tajkun Đilas ceni šta je sramno: što ne ode u EP da psuje mater, pokaže šta mu nije sramno? To radi u srpskoj skupštini. On ceni ko je lopov: što nije u EU nagrabio 619 miliona ’prihoda’ tokom funkcije? To je uradio Srbiji. Sad traži sankcije jer ga narod neće. Prepoznali lopužu.”

Evroposlanici su juče glasali i za član 27, u kome se navodi da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako zemlja ostvari značajan napredak u reformama koje se odnose na EU, uključujući punu primenu preporuka OEBS/ODIHR i Venecijanske komisije i u kome se pozivaju komisija i savet da primenjuju stroge uslove, detaljno prate izveštaje Revizorskog suda i da odmah započnu reviziju sredstava koja su pružena Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III) i drugih finansijskih instrumenata. U tom članu se podvlači da ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, komisija se poziva na obustavu finansiranja EU na osnovu teških kršenja pravila zakona u vezi sa izborima u Srbiji.

A potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić ocenila je da je jučerašnje usvajanje rezolucije o izborima u Srbiji u Evropskom parlamentu „jako dobar signal da ne može tek tako da se pređe preko izborne krađe” 17. decembra. Ona je za TV N1 rekla da je u tom dokumentu prvi put videla da su evroposlanici i međunarodna zajednica „jasno odvojili državu i građane Srbije od Aleksandra Vučića”. „Veliki uspeh i pobeda, nikada se briselska administracija nije pomerila kao sada”, rekla je Tepićeva i ocenila da „sada imamo međunarodnu ofanzivu da ne može tek tako da se pređe preko izborne krađe koja se dogodila 17. decembra”.

Lazović je izjavio da se „u Strazburu danas branila Srbija i pravi patriotizam je kada kažete da su izbori pokradeni”. A uoči glasanja je održan razgovor na temu „Srbija: demokratija na raskršću”, koji su organizovali Zeleni – Evropski slobodni savez, socijaldemokrate i Obnovimo Evropu s predstavnicima koalicije „Srbija protiv nasilja”. U razgovoru na koji je predstavnike ove koalicije pozvala evroposlanica iz redova zelenih Viola fon Kramon, koja je, inače, izvestilac EP za tzv. Kosovo, učestvovali su lideri koalicije SPN, među kojima i Tepićeva, Lazović i predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović. Pored Viole fon Kramon, domaćini razgovora bili su i šef posmatračke misije EP na decembarskim izborima u Srbiji Klemen Grošelj, inače evroposlanik liberalne grupe Obnovimo Evropu, i Alesandra Moreti iz grupe Socijalisti i demokrate.

„Suspenzija finansiranja Srbije iz fondova EU, koja se pominje kao mogućnost u finalnom predlogu rezolucije Evropskog parlamenta o situaciji u Srbiji posle decembarskih izbora nije uperena protiv građana te zemlje”, navela je Viola Fon Kramon, uz tvrdnju da je neophodno napraviti razliku između građana i vlasti. Grošelj je rekao da je ono što ga je „zapanjilo na ovim izborima brutalan način na koji je sprovedena izborna krađa”. Poslanik EP Andreas Šider je rekao da EP želi da Evropska komisija „prouči kako se koriste fondovi” EU u Srbiji i da ponudi platformu za slanje ad hok misije.

Ovo troje evroposlanika su ujedno i predlagači najoštrijih mera u rezoluciji i poznati su kao kritičari izbora u Srbiji, ali i ukupne politike Srbije i zagovornici međunarodnih poteza koji su protiv interesa Srbije. A Tepićeva, Lazović i Grbović u razgovoru su podržali predloženu rezoluciju i pozvali na sprovođenje međunarodne istrage o izborima. Obratili su se i kopredsednik Zajedno Nebojša Zelenović, poslanik Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković, član RIK-a Tanasije Marinković, kao i kopredsednica Zajedno Biljana Stojković, kritikujući izbore i tražeći međunarodnu istragu.

Posetimo, EP je u prethodnih nekoliko godina izglasao više rezolucija o Srbiji karakterističnih po negativnim tonovima, poput poziva Srbiji da se uzdrži od bilo kakve dalje eskalacije koja podriva „ustavni poredak republike Kosovo”, da uvede sankcije Rusiji da bi mogla da napreduje i nametanja uslova da se odrekne Milorada Dodika i Republike Srpske. U rezoluciji koja je usvojena juče, između ostalog, tvrdi se da je Vučić zloupotrebio zahtev opozicije za prevremenim izborima, raspustio parlament i zakazao prevremene izbore. Član Predsedništva SNS-a Milenko Jovanov podsetio je da je predsednik Vučić odmah opoziciji izašao u susret jer je prihvatio zahtev za raspisivanjem izbora, ali da je opozicija po tom pitanju kasnije promenila mišljenje. „Oni sa svojim mentorima moraju da se dogovore da li hoće izbore ili ne”, rekao je Jovanov i podsetio da ovo nije prva rezolucija usvojena od strane EP.

Deli: Direktno mešanje u unutrašnje poslove suverene zemlje

Poslanik mađarskog Fidesa u Evropskom parlamentu Andor Deli istakao je juče da je Fides glasao protiv rezolucije EP o situaciji u Srbiji nakon izbora i kritikovao ovu rezoluciju zbog mešanja u unutrašnje poslove Srbije i donošenja u vreme vođenja pregovora o KiM. On je za Tanjug rekao i da donošenje ovakve rezolucije ukazuje na „potpuni gubitak takta kad je reč o EP”. „Radi se o jednoj rezoluciji koja se direktno u pogledu izbora meša u unutrašnje poslove jedne suverene zemlje koja još nije članica Evropske unije, a osim toga, donosi se u jednom veoma osetljivom i kompleksnom političkom trenutku kada Srbija upravo vodi prelomne pregovore u pogledu Kosova”, rekao je Deli.

Ksenija Marković: Kažnjavanje građana

Narodna poslanica s liste „Srbija protiv nasilja” (SPN) Ksenija Marković ocenila je da bi zamrzavanje pretpristupnih fondova EU loše uticalo na građane i privredu u Srbiji i predložila je na sastanku s evroparlamentarcima da se taj član izostavi iz rezolucije EP. Ona je u pisanoj izjavi navela da bi blokiranjem pristupnih fondova bili kažnjeni građani i privreda Srbije, a ne režim, saopštila je Demokratska stranka, prenela je Beta. „Režimska propaganda bi to iskoristila kao argument da se pojača već intenzivna anti EU retorika i da još više napada opoziciju kao izdajnike koji traže od svojih stranih šefova da uvedu sankcije Srbiji i da kazne njene građane”, izjavila je Markovićeva. Ona je dodala da se u rezoluciji ne pominju sankcije Rusiji i da je tema tog dokumenta „izborna krađa u Srbiji”.

Fon Kramonova: Dijalog Beograda i Prištine nije domaće pitanje Srbije

Pred kraj panela organizovanog u okviru Evropskog parlamenta albanska novinarka upitala je izvestiteljku EP za Kosovo Violu fon Kramon da li smatra da bi dijalog Beograda i Prištine bio bolji bez predsednika Srbije Aleksandra Vučića. „Ja moram da odgovorim na ovo pitanje jer sam ja izvestilac za Kosovo. Mogla bih da o ovome pričam satima, ali to sada nije tema. Ovde pokušavamo da govorimo o domaćim pitanjima o Srbiji”, rekla je Fon Kramonova, dok su predstavnici opozicije Radomir Lazović i Pavle Grbović, koji su sedeli s njene leve i desne strane, na sve to ćutali i smejali se.

Bilčik: Pozivamo vlasti u Srbiji da istraže optužbe

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da ima stvari u rezoluciji o Srbiji s kojima nije sasvim zadovoljan, da su poruke rezolucije vrlo jasne. „Trudio sam se da ovde branim interese Srbije. I mislim da je u najboljem interesu Srbije da uzme sve konstruktivne elemente rezolucije”, kazao je Bilčik za Tanjug. Istovremeno, rekao je on, s jedne strane, priznajemo rezultate izbora koje je javno objavila Republička izborna komisija i istakao da je dobra vest što je održana konstitutivna sednica Narodne skupštine i da su mandati preuzeti kako od vladajuće većine, tako i iz opozicije. „Veoma jasno podvlačimo da sve optužbe o potencijalnim prevarama na izborima, o potencijalnoj migraciji birača koje su mogle da utiču na rezultate izbora, bilo parlamentarnih ili opštinskih, moraju da budu u potpunosti i propisno istražene. Mi, naravno, pozivamo vlasti u Srbiji da to učine, da postupe po preporukama OEBS-a i konačnom izveštaju, koji svi čekamo, i da ključne preporuke sprovedu u potpunosti i bez odlaganja”, rekao je Bilčik za Tanjug.

Palma: Ne mogu da se pomire s voljom građana naše zemlje

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma izjavio je da je rezolucija u EP o situaciji u Srbiji posle izbora „usvojena na osnovu lažnih informacija dela opozicije u Srbiji koji se ne može pomiriti s voljom građana Srbije”. „Ta opozicija i deo evroparlamentaraca moraju da shvate da vlast u Srbiji biraju građani Srbije, a ne poslanici Evropskog parlamenta”, rekao je Marković, navodi se u saopštenju Jedinstvene Srbije.