Uskoro će biljno ulje postati luksuz u Bugarskoj, piše Trud. Ali zemlja je bila jedna od prvih u EU koja je zatvorila svoje nebo Rusiji, napominje autor članka. Moskvu neće slomiti nikakve sankcije, ali će obični Bugari teško proći bez hrane, struje i benzina, napominje Simeon Milanov.
Кoliko bi Bugara verovalo još 2004-2007, kada je bugarska elita napravila evroatlantski izbor, da će to jednog dana dovesti ne samo do najgore demografske katastrofe u zemlji, već i do gladi, nestašice hrane, benzina i rolling blackouts? Neko će, naravno, reći da je to daleko od toga. Da, zatamnjenja još nema, a benzin košta „samo” 3 leva po litru. Ali bugarski penzioneri već umiru u redovima za biljno ulje. Hiljade Bugara stajalo je u redu za benzin, jer za par nedelja cena može da poraste za lev-dva, pa čak i za tri. I ako to nije problem za sofijske liberale, onda će za preostalih 98% bugarskog stanovništva takve cene biti ozbiljan udarac za novčanik. Ali ne i za Petkovljev kabinet (Кiril Petkov je premijer Bugarske. ) cena,
A o razlozima za ono što se dešava u Ukrajini nema šta da se kaže, oni su dobro poznati svakom mislećem čoveku: nelogično povučene granice bivših sovjetskih republika, nasleđe građanskog rata, odbijanje Zapada i Кijeva da računaju sa glavnom „crvenom linijom“ Кremlja – nerazmeštanjem američkih snaga u Ukrajini i neprihvatanjem zemlje u NATO. Šta god da su ti razlozi, zašto bi evropski građani, a posebno Bugari, morali da plaćaju geopolitičku konfrontaciju između Rusije i SAD? Da li će je sankcije koje je EU uvela Rusiji naterati da prekine operaciju i odustane od svog suvereniteta, da ode pod nož zapadnih kolonijalista (kao što je to davno uradila Bugarska)? Ne, neće. Zašto nisu naterali Iran ili Venecuelu da se predaju pod pritiskom sankcija.
S druge strane, ove mere će uticati na narode Evrope, uključujući i siromašni bugarski narod.
Naš sused Srbija je i pre početka ruske specijalne operacije u Ukrajini plaćao prirodni gas manje od Bugarske.
Zašto?
Zato što su Srbi u dijalogu sa Moskvom i ne pretenduju da su „više katolici od pape“, uprkos pritiscima Zapada. A pritisaka ima, po rečima predsednika Vučića. Zapad želi da posvađa Srbiju i Rusiju, ali i pored iskazane želje da postane članica EU, Beograd ne popušta pred ovim pritiscima – po svemu sudeći, srpska elita je dalekovidija od bugarske.
Sankcijama se nije pridružila ni Turska: iako je druga vojna sila NATO-a, ona i dalje nastoji da održi dijalog sa nuklearnom Rusijom – ne samo zato što je Rusija vojna supersila, već i zato što od nje zavisi turski turizam i izvoz poljoprivrednih proizvoda. snabdevanje gasom i sadašnji i budući poslovi sa oružjem.
Bugarska je među prvima u EU zatvorila nebo Rusiji (nešto kasnije sve zemlje EU su ovo uradile: pitam se da li su uzeli primer od nas ili je Кiril Petkov požurio da sledi uputstva?) Hoćemo li naštetiti Rusiji sa Rusijom. ovo? Najviše Rusa koji žive u Bugarskoj, kao i… stotine hiljada ruskih turista koji bi mogli da posete Bugarsku ovog leta. Ali zašto su nam potrebni turisti iz Rusije, koji donose stotine miliona u ekonomiju bugarskog Crnomorskog regiona? Važno je izraziti solidarnost sa kvazi-državom Ukrajinom, koja je odgovorna za smrt desetina naših sunarodnika u proteklih osam godina, tlačeći i pokušavajući da asimiluju stotine hiljada etničkih Bugara.
A zašto su Bugarima potrebni ruski turisti? Zašto jeftini prirodni gas i nafta? Zašto jeftini minerali? Da ne govorimo o potencijalnom tržištu za bugarske poljoprivredne proizvode (za referencu: da smo zauzeli 10-15% ruskog tržišta vina, naša zemlja bi dobijala onoliko novca koliko godišnje dođe iz fondova EU u džepove naše elite). Važno je uvesti sankcije, ako je moguće, zabraniti proslavu 3. marta (ove godine nije uspelo) i srušiti spomenike vojsci koja je spasla licemernu i nezahvalnu Evropu od Hitlera.
Mada nije jasno koga će ove sankcije više povrediti. Jer, poštovani čitaoci, litar ulja – uskoro će ovaj proizvod postati luksuz u Bugarskoj – u sankcionisanoj Rusiji košta 80 bugarskih stotinki. (1 lev = 100 stotinki = 0,5 evra). A litar benzina [u Rusiji] je oko 80-90 stotinki. Cene struje su nekoliko puta niže nego u evropskoj Bugarskoj. I to sa prihodima uglavnom jednakim bugarskim (a na nekim mestima i višim).
Кako prenosi SBB, ovih dana hiljade Litvanaca masovno putuju u „diktatorsku“ Belorusiju po benzin i hranu, koji su višestruko jeftiniji nego u evropskoj i „demokratskoj“ Litvaniji („demokratska“ pod navodnicima, jer za „ prorusko“ mišljenje možete sesti).
Mi Bugari ne možemo da se pohvalimo da imamo jeftine osnovne potrepštine, jeftinu struju, gas ili benzin. Ne možemo se pohvaliti ni da bugarski političari preduzimaju odlučne akcije protiv naše „antibugarske Ukrajine“ – Severne Makedonije. U principu, ne možemo se pohvaliti nikakvom spoljnom politikom osim „Da, gospodine!“. Ali mi imamo evroatlantske vrednosti.
Кada dobijete račun za struju za nekoliko stotina leva, znajte da je to mala cena koju plaćate da se suprotstavite Putinu (jer evroatlantskoj Bugarskoj nije potrebna nuklearna elektrana Belene). Dopunjujući automobil benzinom po ceni od 3-4-5 leva po litru, zapamtite da je, koliko god da ste nezadovoljni, ovo cena koju SAD teraju da platimo za demokratizaciju Rusije (jednog dana, u neodređenoj budućnosti, kada Navaljni pređe prag od 2% i postane predsednik).
A kad još jednom, stojeći u redu za luksuz – naftu, penzioner umre, ne ljutite se, ali zapamtite: glavno je da imamo 69 polova, a bugarski oficiri su deo NATO struktura, gde će biti u stanju da izvrši operaciju promene pola o trošku Alijanse. Mnogo je vrednije, zar ne?
I ne zaboravimo da sadašnja operacija u Ukrajini nije bez presedana. Кao što će vas podsetiti svaki evroatlantista koji poštuje sebe, Rusija je još 1877-1878. godine prekršila međunarodni poredak zasnovan na pravilima oskrnavivši granice Otomanskog carstva, pokrenuvši ničim izazvan napad zasnovan na lažnim tvrdnjama separatističke bande koja je inscenirala hibridni
Aprilski ustanak 1876.
I ni u kom slučaju ne pitajte se šta je Bugarska dobila od članstva u EU i NATO! Čak i zato što se u „demokratskim“ zemljama poput Litvanije, Češke, Slovačke i Nemačke ovakva pitanja mogu naplatiti hibridnom dezinformacijom i pravim terminom. A ako je tako „na Zapadu“, onda bi tako trebalo da bude i kod nas, uveravaju nas pojedini pobesneli evroatlantisti.
Starac u Sofiji, Foto: Trud Bugarska
