Džonson: „Ovo je najopasniji trenutak“. Francuska: ruske vežbe su „akt nasilja“. Moskva najavljuje prekid pregovora. Svetske berze ipak imaju drugačiji pogled
Specijalno za Aferu iz Londona
Piše: Alexander CHHATEN
Situacija u vezi sa Ukrajinom dodatno se pooštrava. Navodno rusko gomilanje snaga na ukrajinskog granici povod je za međunarodnu krizu u kakvoj svet, čini se, nije bio od Kubanske krize pre 60 godina.
Austrijski pisac Štefan Cvajg davno je primetio da „kad tirani spremaju rat, usta su im puna mira“. Svi pozivaju na mir, ali, izgleda – svi se spremaju za rat. Dok Zapad šalje naoružanje Ukrajini i vojnike ka istoku, Rusija i Belorusija otpočele su 10-dnevne vojne vežbe. Ukrajina najavljuje da će ona odgovoriti na ovu „provokaciju“ Moskve. Ruske snage se spremaju i za vežbe na moru, što je navelo Kijev da u poslednja 24 časa optuži Moskvu i za „pomorsku invaziju“ optužujući je da je Crna flota potpuno odsekla pristup moru Azov, kod Krima. SAD su pozvale svoje državljane da „pod hitno“ napuste Ukrajinu zbog pretnje od „neposredne ruske vojne akcije“.
Reaguju i svetski zvaničnici. Maratonska trka Emanuela Makrona do Moskve, Kijeva, Brisela nije donela mnogo uspeha. Priče o „razumevanju“ i napretku u stabilizaciji situacije takođe su praćene optužbama: Moskva je demantovala da je Putin dao ikakve garancije Makronu. Francuska je rusko-belorusku 10-dnevnu vojnu vežbu nazvala „aktom nasilja“. Britanski premijer Boris Džonson je na turneji između Kijeva, Varšave i Brisela poručio da je „ovo najopasniji trenutak“ za Evropu i poručio da Britanija „stoji uz saveznike“. Britanska ministarska spoljnih poslova Liz Trus juče je bila u Moskvi gde je razmenila oštre reči sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, a danas u posetu stiže britanski ministar odbrane. Preko Velike bare, američki predsednik Bajden konsultovao se sa novim nemačkim premijerom Šolcom i, očito, pritisnuo Nemce optuživši ih da popuštaju Rusima. Umešao se i Brisel koji je poslao pismo Moskvi u ime EU, što je navelo ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da kaže da to „vodi prekidu pregovora“.
U poslednja 24 časa Moskva je takođe poručila da su pregovori u „Normandijskom formatu“ (Rusija, Nemačka, Francuska, Ukrajina) bili neuspešni. Kako je saopšteno, „posle devet sati pregovora nismo uspeli da se usaglasimo u vezi sa interpretacijom sporazuma iz Minska“.
Ne bi trebalo zaboraviti ni na nedavnu deklaraciju Kine i Rusije u kojoj je Peking stao na stranu Moskve, usprotivivši se daljem širenju NATO. Takođe, rečeno je da rusko-kineska saradnja „nema ograničenja“ ni u jednom polju.
Međutim, da li je rat zaista na pomolu? Rusija je više puta negirala da ima ikakve namere da napadne Ukrajinu, ali jeste zatražila garancije od SAD i Zapada da NATO neće napredovati ka Istoku, niti da će balističke rakete biti postavljene blizu ruskih granica. Ako se pogleda kakve vesti se plasiraju sa Zapada, a kakve iz Moskve, čini se da se vidi sledeće: i jedni i drugi pozivaju na mir, ali dok Rusija redovno insistira na pregovorima i garancijama, Zapad insistira na tezi o „ruskoj pretnji“ a to su se obilato uključili zapadni mediji čije izveštavanje je, u najmanju ruku, kampanjsko i huškačko u pravcu rata, sve vreme tvrdeći da je to izazvano akcijama Rusije.
Možda glavni indikator toga da li će ili neće biti rata nisu ni mediji, ni diplomate već – ekonomija. Ako se pogledaju svetske berze, one nedeljama prolaze kroz tobogan uspona i padova koji su pre svega izazvani rastućom inflacijom i postepenim menjanjem ekonomskih tokova usled sve većeg otvaranja zemalja i popuštanja kovid restrikcija. Ali, generalno gledano, berze se oporavljaju nakon pada u decembru, što je indikator da su analitičari ipak procenili da su šanse od ratnog sukoba u Ukrajini manje nego što se to predstavlja (naročito u zapadnim) medijima. Za sada.
Foto: Pixabay.com
