Piše: Vladan Dinić
Da li dogovor SNS – SPS u glavnom gradu nešto nagoveštava: BEOGRAD “PUTOKAZ” ZA VLADU SRBIJE
Posle konstutativne skupštine grada i očekivanog dogovora Srpske napredne stranke i Socijalističke pertije (Vučića i Dačića?!) manje je maglovit put ka formiranju Vlade Srbije! Ili, da su – naprednjaci i socijalisti za korak bliži saradnji.
U prilog tome svakako doprinose i sve brutalniji zahtevi EU, Olafa Šolca (i SAD?!) oko budućeg pravca puta Srbije: Jasno je da niko iole normalan ne bi mogao da prihvati sve očiglednije, bestidne zahteve Zapada: bezuslovno priznavanje Kosova, uvođenje sankcija Ruskoj federaciji i približavanje Srbije NATO alijansi…
A, kada smo to “in vivo” čuli, slušali i gledali (poštenije rečeno) krstili se u neverici: Čak ni čudovišni vođa Rajha Adolf Hitler, potpisujući Sporazom sa Srbijom nije bi ovako osion, kao, recimo Olaf Šolc (koji je iz Prištine ii sastanka sa Kurtijem) tresnuo Srbiji i Aleksandru Vučiću u lice NEMAČKI ULTIMATUM?! Samo je Austro-Ugarska 1914. godine u “liku ambasadora obučenog u lovačko opdelo bestidnije Nikoli Pašiću tresnula o sto ULTIMATUM, posle kojeg je Srbija, ma koliko bila slaba, iscrpljena balkanskim ratovima – morala da uđe u novi RAT, koji je ubrzo postao Prvi svetski rat…
Dolazak Šolca, ma kako i koliko čudno izgledalo – relaksirala je poziciju Srbije (i predsednika Aleksandra Vučića!), pa samim tim i personalno formiranje (do septembra) nove Vlade Srbije?!
Sad, posle Šolca, jasno je da će ministar Aleksandar Vulin (koji nikako nije po volji Zapadu) – opstati i u novoj Vladi, kako verujemo i socijalisti Ivici Dačiću koji ni po koju cenu neće da prihvate priznanje Kosova i neće da se uvode sankcije Ruskoj federaciji i Vladimiru Putinu… Tim pre, što u novom sazivu državnog parlamenta socijalisti u tome nisu usamljeni: tu su i Srpska stranka zavetnici, koalicija Nada i brojni poslanici –naprednjaci…
I zato, još jednom: nije NAJVAŽNIJE – ko će u Novu Vladu Srbije, već ko iz postojećeg satava NEĆE!
Ali, pre toga da podsertimo čitaoce portala Afera, ko je dosad činio odlazeću vladu:
1. Ana Brnabić (47), predsednik Vlade Republike Srbije, poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije
2. Branko Ružić (47), prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, diplomirao na Fakultetu političkih nauka
3. Branislav Nedimović(45), potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2000. godine.
4. Zorana Mihajlović (52), rođena 5. maja u Tuzli 1970, potpredsednik Vlade i ministarka rudarstva i energetike, diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1993. a doktorirala 2001.
- Nebojša Stefanović (46), potpredsednik Vlade i ministar odbrane, rođen u Beogradu 20. novembra 1976. Diplomirao na “Megatrendu”, a doktorirao juna 2013. godine na temu „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom”. Završio je Visoke studije bezbednosti i odbrane.
6. Maja Gojković(59), potpredsednik Vlade i ministarka kulture i informisanja, rođena 1963. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1987. godine.
7. Siniša Mali (50), ministar finansija, rođen u Beogradu 1972. godine. Diplomirao i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu…
- Anđelka Atanasković (64), ministar privrede, Rođena je 1958. godine u Trsteniku. Diplomirala je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odeljenje u Kraljevu, 1982. godine.
9. Irena Vujović (39), ministar zaštite životne sredine, rođena je 1983. godine u Beogradu. Diplomirani je ekonomista–master.
10. Tomislav Momirović (38), ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Rođen je 1983. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Nije član nijedne stranke.
11. Tatjana Matić (50), ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, rođena je 1972. godine u Beogradu. Filološkom fakultetu u Beogradu, profesor srpskog jezika i književnosti.
12. Maja Popović (50), ministar pravde, rođena je 1972. godine u Beogradu, Srednju školu završila je u Španiji – na engleskom koledžu Baleares international schooli i bila đak generacije. Pravni fakultet u Beogradu je upisala 1989. godine i isti završila u roku u svojoj 21. godini. Diplomske akademske studije master na Pravnom fakultetu u Novom Sadu položila je sa prosečnom ocenom 9.80 i stekla stručno zvanje diplomirani pravnik master. U Bezbednosno-informativnoj agenciji zaposlila se 2014. godine. Tokom službe u Agenciji bila je raspoređena u Upravi za međunarodnu saradnju – Odeljenje za kontakte sa stranim bezbednosno-obaveštajnim službama i institucijama – grupe Amerika i Evropa, kao glavni inspektor. Na mesto šefa Kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije raspoređena je 2015. godine. Govori engleski, španski, italijanski i francuski jezik i posedujediplomu za – najviši nivo znanja engleskog jezika za osobe sa neengleskog govornog područja.
13. Marija Obradović(48), ministar državne uprave i lokalne samouprave, rođena je 1974. godine u Kruševcu. Završila Pedagošku akademiju u Kruševcu i Učiteljski fakultet u Beogradu. Završila je Diplomatsku akademiju Ministarstva spoljnih poslova i visoke studije bezbednosti i odbrane, 9. klasa, Škola nacionalne odbrane, Vojna akademija.
14. Gordana Čomić (64), ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Rođena je 1958. godine u Novom Sadu. Studirala je na Prirodno matematičkom fakultetu, Institut za fiziku, i radila na Univerzitetu u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, na predmetima fizika i kvantna mehanika (1984-1999). Od 13. maja 2020. godine nije članica nijedne političke stranke. Govori engleski jezik.
15. Aleksandar Vulin (50), ministar unutrašnjih poslova, rođen je 2. oktobra 1972. godine u Novom Sadu. Završio je Pravni fakultet u Kragujevcu. Uspešno je, kao polaznik 6. klase, završio Visoku školu bezbednosti i odbrane, najviši nivo usavršavanja u sistemu našeg vojnog školstva. Bio je odgovorni urednik nedeljnika „Pečat” i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova. U aprilu 2014. imenovan je za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
16. Nikola Selaković (39), ministar spoljnih poslova, rođen je 1983. godine u Užicu. Završio je i osnovne i master studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kome je trenutno doktorand. Završio je Visoke studije odbrane i bezbednosti kao pripadnik osme klase. Govori engleski i aktivno se služi francuskim i italijanskim jezikom.
- Jadranka Joksimović (44), ministar za evropske integracije. Rođena je u Beogradu 1978. godine. Diplomirala je kao student generacije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2001/2002. godine na smeru Međunarodni odnosi. Master studije je završila na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke na Univerzitetu „Alfa“ u Beogradu 2013. godine. Trenutno pohađa doktorske studije politikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Dobitnik je stipendije Ambasade Kraljevine Norveške za „Generaciju koja obećava“ 2001. godine, a 2000/2001. godine i stipendije Fonda za talente Vlade Republike Srbije za „Najtalentovanije studente u Srbiji“. Od 2009. do 2012. godine bila je urednik opštinskog glasila „Zemunske novine“. Govori engleski jezik, služi se nemačkim jezikom.
18. Zlatibor Lončar (52), ministar zdravlja. Rođen je 3. avgusta 1971. godine u Beogradu. Zavbršio je Medicinski fakultet u Beogradu u školskoj 1996/97. godini. Doktorske studije iz oblasti medicinske epidemiologije upisao je 2008. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorsku disertaciju odbranio je 2015. godine. Specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije završio je 2001. godine u Londonu u bolnici Hammersmith, gde se usavršavao i tokom 2006. godine. Na Univerzitetu King’s college u Londonu završio je specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije 2011. godine, a tokom 2012/2013. godine usavršavao se u oblasti transplantacione hirurgije jetre u KBC Merkur u Zagrebu. Izabran je na poziciju ministra zdravlja Republike Srbije 27. aprila 2014. godine, 11. avgusta 2016. godine, kao i 29. juna 2017. godine. U poslednjem mandatu, na toj funkciji bio je do oktobra 2020. godine.
19. Darija Kisić Tepavčević (47), ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Rođena je 1975. godine u Sarajevu. Medicinski fakultet u Beogradu završila je 2001. godine sa prosečnom ocenom 9,60. Poslediplomske magistarske studije iz epidemiologije upisala je školske 2002/03. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Usmeni magistarski ispit položila je juna 2005. godine sa ocenom 10, a magistarski rad odbranila juna 2006. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom “Prediktivna vrednost kvaliteta života u proceni ishoda bolesti kod bolesnika sa multiplom sklerozom” odbranila je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 14. maja 2010. godine. Specijalizaciju iz epidemiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu upisala je maja 2004. godine, a završila juna 2008. godine sa ocenom odličan. Subspecijalizaciju iz epidemiologije nezaraznih bolesti na Medicinskom fakultetu u Beogradu završila je decembra 2017. godine. Čita, piše i govori engleski jezik.
20. Radomir Ratko Dmitrović (64), ministar za brigu o porodici i demografiju. Rođen je 1958. godine u Kostajnici, gde je završio gimnaziju, a pravo i novinarstvo studirao je u Beogradu i Zagrebu. Profesionalni je novinar punih 40 godina. Bio je dopisnik dnevnog lista Politika i nedeljnika NIN iz Zagreba, komentator na Radio-televiziji Srbije, glavni i odgovorni urednik nedeljnika Argument, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Vesti iz Frankfurta. U periodu od 2013. do 2017. godine bio je generalni direktor i glavni urednik kompanije Novosti. Pokretač je beogradske RAS televizije. Radio je u Vladi Zorana Đinđića kao savetnik potpredsednika Vlade Nebojše Čovića i kao šef Informativne službe Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Aktivan je i na polju literature i publicistike. Objavio je obimno publicističko delo “Krst na križu”, te roman “Beležnica profesora Miškovića”, po kojem je snimljena televizijska serija čije prikazivanje počinje uskoro.
21. Vanja Udovičić (40), ministar omladine i sporta. Rođen je 1982. godine u Beogradu. Završio je Fakultet organizacionih nauka – diplomirani je inženjer organizacionih nauka. Kapiten je vaterpolo reprezentacije Srbije od 2009. do septembra 2013, kada stupa na funkciju ministra omladine i sporta u Vladi Republike Srbije, koju je, u više mandata, obavljao do oktobra 2020. godine. Više puta je proglašavan za jednog od najboljih vaterpolista sveta, a za reprezentaciju je odigrao 284 utakmice i postigao 330 golova. Sa reprezentacijom je osvojio: na svetskim prvenstvima dve zlatne (2005. i 2009. godine), jednu srebrnu (2011. godine) i jednu bronzanu medalju (2003. godine); na evropskim prvenstvima tri zlatne (2003, 2006. i 2012. godine), jednu srebrnu (2008. godine) i jednu bronzanu medalju (2010. godine); na svetskim kupovima jednu zlatnu (2010. godine) i jednu bronzanu medalju (2002. godine); u Svetskoj ligi sedam zlatnih (2005, 2006, 2007, 2008, 2010, 2011. i 2013. godine), jednu srebrnu (2004. godine) i jednu bronzanu medalju (2009. godine); na Mediteranskim igrama jednu zlatnu medalju (2009. godine). Na Olimpijskim igrama sa reprezentacijom osvojio je jednu srebrnu (2004. godine) i dve bronzane medalje (2008. i 2012. godine). Igrao je u klubovima Partizan, Jadran, Posilipo, Pro Reko, Mladost, Radnički. Govori engleski i italijanski jezik..
22. Milan Krkobabić (79), ministar za brigu o selu. Rođen je 1952. godine u Kačarevu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U periodu od 2008. do 2012. godine obavljao je funkciju zamenika gradonačelnika Beograda. Od avgusta 2016. godine do oktobra 2020. godine obavljao je funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća. Jedan je od osnivača i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS).
- Nenad Popović (56), ministar bez portfelja. Rođen je 30. septembra 1966. godine u Tuzli, Bosna i Hercegovina. Diplomirao 1992. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Moskvi. Predavao je na Ekonomskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, kao i na Ekonomskom fakultetu Moskovskog državnog rudarskog univerziteta. Nosilac je Ordena Svetog Danila Moskovskog za duhovni preporod Rusije, koji dodeljuje patrijarh moskovski i cele Rusije, Ordena prepodobnog Sergeja Radonješkog za poseban doprinos razvoju odnosa i zbližavanju pravoslavnih naroda, koji dodeljuje patrijarh moskovski i cele Rusije, Ordena Prepodobnog Serafima Sarovskog za poseban doprinos oživljavanju manastira, crkava, hramova, kao i za crkveno-društveni aktivizam, koji dodeljuje patrijarh moskovski i cele Rusije. Počasni je predsednik Fondacije Besmrtni puk iz Beograda. Osnivač je i predsednik Srpske narodne partije.
24. Novica Tončev (60), ministar bez portfelja. Rođen je 1962. godine u Nišu. Akademske studije Građevinskog fakulteta u Nišu, na Odseku visokogradnje, završio je sa najvišom ocenom. Doktorand je Građevinskog fakulteta u Nišu.
Novak Nedić (40), generalni sekretar, Rođen je 1982. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Član je Glavnog i Izvršnog odbora SNS.
Već na odokativni pogled jasno je – da MNOGI od pobrojanih mogu da odu svojim putem, i da niko za njima neće zažaliti: prema dosadašnjem pisanju medija što režimskim šđto opoziocionih “najsumnjivi su za odlazak”: dr Zorana Mihajlović, dr Nebojša Stewfanović. dr Zlatibor Lončar, a “osnovano sumnjivi” – Gordana Čomić, Novica Tončev, Ratko Dmitrović, Tomislav Momirović, Anđelka Atanasković, Maja Gojković, Branislav Nedimović…
Ipak, posle dogovora u Beogradu postavilo se opravdano pitanje: da li ovo može da nagovesti dogovor SNS-a i SPS-a oko većine na republičkom nivou, kao i oko nove Vlade Srbije?
Istina, komentarišući napise u pojedinim medijima o sastavu nove vlade, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno rekao da ne želi da trpi ničije ucene zarad eventualne buduće saradnje.
Na konstataciju da mediji spekulišu o budućem sastavu vlade, u kojoj će Dačić biti ministar policije, a pominje se novi ministar zdravlja (dr Danica Grujučić?!) i da li mu je to poznato, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da se to čak ni po kuloarima ne zbiva.
Usput, poručio je da nema nameru da pravi neku zajedničku platformu za Beograd i republičku vladu: „Hoćete socijalisti u gradu sa Đilasom? Idite sa Đilasom. I ako ćete da idete sa nama u gradu, to ne znači šta će i kako i da li će išta da budu na republici… I nemam strah da to izgovorim. Nema problema, ineću da trpim ucene. Nisam ih trpeo od SPS-a, ali neću ni kroz novinske napise, ni od koga, a ponajamanje od ljudi iz stranke kojoj pripadam”, naglasio je Vučić.
Govoreći o mogućnosti da SNS i SPS posle dogovora u Beogradu formiraju većinu i na parlamentarnom nivou, analitičar Dejan Vuk Stanković veruje u takvu mogućnost:
„Vrlo je moguća vlada kontinuiteta između SPS-a i SNS-a, verovatno u nekom drugačijem formatu. Pretpostavljam da neće biti nekih velikih političkih nagodbi i trgovina, jer kontinuitet vlasti znači i kontinuitet saradnje”, ocenjio je za medije Dejan Vuk Stanković.
Objašnjavajući dogovor – ko će biti kandidat za gradonačelnika (aleksandar Šapić – nasilac gradske liste SNS, primedba autora) Dejan Vuk Stanković smatra da to predstavlja neki vid međupartijskog dogovora i prvi znak vlade kontinuiteta u Beogradu, ali i u Srbiji:
„To je izvesno bar iz dva razloga – uz beogradsku vlast, tu je i govor predsednika Vučića koji ne odstupa od onih političkih načela koje je imala prethodna vlada i 10 godina saradnje koje su SNS i SPS imale u vršenju vlasti”.
Kada se govori o tome šta bi sve moglo da utiče na to ko će činiti većinu u republici ne može a da se ne pomene ukrajinska kriza, politički zahtevi koje je pred Srbiju stavila EU i nedoslednost dela opozicije u vezi sa nekim od ključnih državnih i nacionalnih pitanja.
“Posle čvrstih nemačkih poruka koje je predsedniku Vučiću u Beogradu saopštio kancelar Olaf Šolc, moglo bi da se otvori nešto više prostora za politiku koju zastupa SPS, smatra Stanković.
„Ovako je dobio ekstremno nepovoljnu ponudu koja se odnosi na naša nacionalna i državna pitanja a onda iz tog razloga nema ni razloga da žrtvuje svoje odnose koje je principijelno napravio sa Rusijom.
Teška je odluka da se nastavi politika kontinuiteta, da se brani ta neutralna pozicija”, objašnjava Stanković i dodaje da se ne može do kraja znati šta će se dešavati u politici velikih sila i u poznatim parametrima koji se odnose na evropske političke zahteve prema Srbiji. Ako se pođe od toga da su zahtevi poput priznavanja nezavisnosti Kosova i uvođenja sankcija Rusiji neprihvatljivi za većinu građanstva, ali i političke elite, SPS se pojavljuje kao neki prirodan partner Srpske napredne stranke.
„SPS je otvoren u saradnji sa Rusijom i apsolutno je na liniji državne politike po pitanju KiM, jer podržava prisustvo dijaloga, ali je protiv priznavanja nezavisnosti Kosova. Koalicija sa socijalistima u velikoj meri je uslovljena načinima na koje se Evropa postavljala prema otvorenim izazovima sa kojima se Srbija suočava na državnom i nacionalnom planu”, ukazuje Stanković i dodaje da se sa SPS-om vlast može formirati zato što nema spora oko državnih i nacionalnih pitanja.
Kada je reč o koaliciji sa nekom od stranaka iz redova opozicije, Dejan Vuk Stanković smatra da bi to bila neka vrsta eksperimenta kako sa stanovišta političkih aktera, tako i sa stanovišta birača SNS-a:
„Biračko telo Srpske napredne stranke teško bi ’svarilo’ koaliciju sa nekom od stranaka koje pripadaju bloku partija okupljenih oko Đilasa, Jeremića i drugih partija. Nije nešto što je očekivano i nema nekog velikog razloga za tako nešto”.
Dakle, da se vratimo na početak: kod sastava NOVE VLADE Srbije nije pitanje KO ODLAZI već ko – OPSTAJE?! Jer, jasno je da ćew se, kad saznamo ime mandatara (Brnabić, Vučević ili, ko zna Vesić?!) i da li ostaju dr Zorana Mihajlović, dr Nebojša Stefanović, dr Zlatibor Lončar – sve će biti jasno kao i pravac kojim će ploviti Srbija u ovim dramatičnim vremenika…
