Predsednički izbori u Francukoj: Emanel Makron i Mari Le Pen trče drugi krug
Agencije / V.Dinić
Emanuel Makron, aktuelni predsednik Francuske pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj osvojivši, na osnovu 97 odsto prebrojanih glasova, 27,45 odsto glasova ispred Mari Le Pen sa 23,7 (s kojom će morati da se nadmeće u drugom krugu!) i kandidata krajnje levice Žan Lik Melanšonom koji je osvojio 21,7 odsto…
Na izborima je bilo 12 kandidata, ali samo su Makron, Le Pen i Melanšon dobili više od 10 procenata glasova…Ovi predsednički izbori će delimično ostati upamćeni po katastrofi koja je zadesila dve stare stranke koje su nekada vodile Francusku – republikance i socijaliste. Republikanci, predvođeni Valeri Pekres, bili su toliko loši da nisu uspeli da prikupe ni pet odsto glasova potrebnih da bi potraživali izborne troškove. Potonuli su gotovo bez traga, a socijalistkinja An Idalgo pala je ispod dva odsto podrške.
Izlaznost se upoređuje sa onom na poslednjim predsedničkim izborima 2017. godine, oko 73 odsto…
Le Pen je pozvala sve glasače koji nisu Makronovi da joj se pridruže i „vrate Francusku u red”.
Makron ima priliku da postane prvi francuski predsednik izabran za drugi mandat u poslednjih 20 godina, ali na putu mu, kao i na prethodnim izborima, stoji Le Pen.
U Francuskoj su počele ankete o šansama Makrona i Le Penove u dugom krugu i poprilično su nejasne. Emanuel Makron, istina dobio je relativno tesnu većinu u prvom krugu, ali istraživanje javnog mnjenja koje je objavila jedna od dve najveće televizije pokazuju da trka nije gotova. Istina, anketari očekuju da Makron u drugom krugu dobije 51, a Le Penova 49 osto?! Što prevedeno tnači da će kandidati morati u narednim danima da se bore za “svaki glas”…
Istina, kandidat krajnje levice, Žan-Lik Melanšon, dobio je ovog puta 21,7 odsto naklonosti biračam mešzo više glasova nego pre pet godina i. analitilari procenjuju da bi njegovi birači mogli bi da budu presudni u drugom krugu.
Melašon nije direktno pozvao “svoje glasače” da podrže Emanuela makrona, ali je indirektno poručio: „Ne smete da date nijedan glas Marin Le Pen”.
Iako se slavilo u izbornom štabu Emanuela Makrona, on je bio dosta oprezam: Zamolio bih glasače da glasaju za mene i da oni koji nisu bili uz mene u prvom krugu sada svoj glas daju politici koju ja zastupamm a da odbace ideje krajnje desnice.
On je zahvalio glasačima, kao i kandidatima, posebno onim koji su pozvali glasače da ga podrže u drugom krugu: „Povlađivati populističkim idejama i ksenofobiji – to nije Francuska”, poručio je Makron.
Makron je govorio i o troškovima života – jednoj od glavnih i vodećih tema kampanje njegove protivkandidatkinje Mari Le Pen.
Istina, posle prvih informacija o rezultatima u izbornom štabu Le Pen se slavilo.
– Biću predsednik francuskoj naroda i pozivam sve one koji nisu glasali za gospodina Emanela Makrona da glasaju za mene, uz pominjanje osnovnih tema svoje kampanje; povratak francuskim vrednostima, kontroli migracije, pojačavanju bezbednosti svih građana i obećala da će „u roku od pet godina uvesti red u Francusku”.
Žan-Lik Melanšon, kandidat krajnje levice – koji je u prvom krugu bio treći – poručio je glasačima da ne glasaju za Le Pen i onemoguće desnicu da preuzme vlast: „Ne sme biti ni jednog glasa za Le Pen u drugom krugu”.
Erik Zemur (7 odsto), kandidat krajnje desnice je, očekivano, pozvao “svoje birače” da glasaju za kandidatkinju desnice Mari Le Pen.
Valeri Pekres, kandidat konzervativaca dobila je oko 4,7 odsto glasova (što je nedovoljno da dobije državne pare za poklrivanje troškova kampanje, potvala je glasače da “kažu ne ekstremizmu i glasaju za Makrona”.
Sličnu poruku je uputila i kandidatkinja Socijalističke partije An Idalgo, koja je osvojila tek oko dva odsto glasova. Glasače je pozvala da 24. aprila glasaju „protiv Marin Le Pen”.
Posle glasanja na biračkom mestu u Parizu, Klo kaže za BBC da su kandidati potrošili previše vremena na međunarodna pitanja.
„Oni ne govore o temama koje su najvažnije za Francuze i naš svakodnevni život”, smatra.
Malika kaže da je glasala za krajnjeg desničara Erika Zemura, jer „želim da glasam za Francusku, a ne za partijsku politiku”.
Endi je zabrinut da će Marin le Pen pobediti, ali nije ni obožavatelj Emanuela Makrona. Endi nije zadovoljan kako je Makron odgovorio na proteste žutih prsluka i pandemiju kovida-19: „Prošli smo tolike krize, a mi studenti smo prošli mnoge reforme koje nam nisu donele dobro”, navodi.
Filip Bridu, bivši glasač socijalista u gradu Perpinjan, na jugozapadu Francuske, kaže za BBC da je počeo da podržava krajnju desnicu jer su „bezbednost i imigracija važne teme, a levica se njima ne bavi”.
Nakon što ju je Makron pobedio 2017. godine, Marin le Pen je promenila ime svoje partije Nacionalni front u Nacionalni savez, mada njena politika gotovo da se nije promenila.
Ekonomija, nezaposlenost (7,4 odsto) , standard građana Francuska biće u žiži izbornih poruka Mari Le Pen i Emanuela Mkrona…
Rat u Ukrajini, porast cena energenata, porast cena robe opšte potrošnje širom sveta, u prodavnicama, na pijaci, na benzinskoj pumpi i na domaćim računima za energiju, fraza koju čujete svuda je pouvoir d’achat – što se prevodi kao moć potrošnje, ali je na engleskom poznatije kao troškovi života.
Tjeri, Francuz koji živi va Pariza i koji prodaje cipele na pijaci, kaže da su cene u Francuskoj dosta skočile: „Obuća je poskupela između 20 i 30 odsto, a porezi su takođe porasli”.
Mnogi predsednički kandidati obećavali su povećanje minimalne zarade, koja bi početkom maja prebalo da poraste na oko 1.300 evra neto.
Upravo to: poskupljenje životnih troškova je velika prilika za Marin le Pen. Jer je i u predizbornoj kampanji manje govorila o nacionalizmu, a više se koncentrisala na niske plate, rekavši da će ukinuti porez na dohodak za mlađe od 30 godina. Ipak, Mari Le Pen i dalje ostaje pri ideji sprovođenja referenduma o ograničavanju imigracije, želi da zabrani nošenje hidžaba na javnim mestima, a planira i da uvede radikalne promene u Evropskoj uniji.
I pomalo čudno: Distancirala se od ruskog predsednika Vladimira Putina, iako ga je posetila 2017. godine i nekada mu se divila, a njena stranka i dalje vraća ruski kredit…
Makron je prililno kasno ušao u kampanju, dok su njegovi protivnici obilazili Francusku, on se bavio diplomatijom u ratu u Ukrajini.
Inače, to se sad ne pominje, ali ogroma je zabruntost u EU: Jer, zna se – Mari Le Pen nije obožavalac Brisela, i da će, ako pobedi, učiniti sve da napravi FREGZIT i izvuče Francusku iz EU, što bi bio, po svemu sudeći, kraj Evropske unije…
