Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 8,4% svih odraslih starijih od 18 godina redovno uzima lekove koji im pomažu da spavaju. Među starijim odraslim osobama, upotreba je veća, sa 11,9% starijih od 65 godina koji koriste lekove za spavanje.
Kako starimo, veća je verovatnoća da ćemo doživeti poremećaje spavanja. Ove promene spavanja mogu uključivati bilo šta od sledećeg:
- Smanjenje ukupnog vremena spavanja noću
Potrebno je duže da zaspite
Ranije zaspati i ranije se probuditi
Manje sporotalasnog sna
Sa manje brzih pokreta očiju (REM).
Biti skloniji uznemiravanju i čestom buđenju
Dremanje tokom dana.
Dakle, mnogi stariji ljudi uzimaju lekove kako bi pokušali da poboljšaju kvalitet svog sna.
Međutim, za neke, ovi lekovi mogu doneti više štete nego koristi, prema novom istraživanju Univerziteta Kalifornije u San Francisku.
Studija, objavljena u Journal of Alzheimer’s Disease, zaključuje da česta upotreba lekova za spavanje povećava rizik od demencije, posebno kod belaca.
Studija je razmatrala upotrebu nekoliko različitih lekova za spavanje, od antihistaminika bez recepta do lekova koji se izdaju na recept kao što su antidepresivi, antipsihotici i benzodiazepini.
Istraživači su regrutovali nasumični uzorak od 3.068 crno-belih muškaraca i žena starosti od 70 do 79 godina, od kojih niko nije imao dijagnozu demencije. Učesnici su bili iz studije o zdravlju, starenju i sastavu tela (Health ABC) u Memfisu, Tenesi, i Pitsburgu, Pensilvanija.
Na početku studije (1997-98), učesnici su upitani da li su uzimali lekove koji bi im pomogli da spavaju. Istraživači su ih takođe pitali koliko puta mesečno uzimaju ove lekove: nikada, retko (1 ili manje), ponekad (2–4), često (5–15) ili skoro uvek (16–30). Postavljeno im je isto pitanje u 3. i 5. godini.
Istraživači su potvrdili koji su lekovi korišćeni tražeći od učesnika da ih donesu u kliniku kada su posetili.
Učesnici bele puti su imali skoro 3 puta veću verovatnoću od crnih učesnika da snimaju koristeći lekove za spavanje često ili skoro uvek (7,7% naspram 2,7%). Takođe su češće koristili lekove za spavanje na recept.
Istraživači su zabeležili početak demencije ako je učesnik ispunio bilo koji od sledećih kriterijuma:
- bolnički karton koji ukazuje na demenciju kao primarnu ili sekundarnu dijagnozu
recept za lekove za demenciju
dokaz o klinički značajnom padu globalne kognitivne funkcije (promena od najmanje 1,5 standardne devijacije na rasno stratifikovanom modifikovanom pregledu mini-mentalnog stanja).
Dovoljno kvalitetan san je od suštinskog značaja za fizičko i mentalno zdravlje. CDC preporučuje Pouzdani izvor da odrasli od 18 do 60 godina spavaju najmanje 7 sati noću i savetuje sledeće načine da se to postigne:
Idite u krevet i ustajte u isto vreme svakog dana, uključujući i vikende.
Uverite se da je vaša spavaća soba tiha, mračna, opuštajuća i na ugodnoj temperaturi.
Uklonite elektronske uređaje – televizore, računare i telefone – iz spavaće sobe.
Nemojte jesti velike obroke ili piti pića koja sadrže kofein ili alkohol pre spavanja.
Ne pušim.
Vežbajte tokom dana da biste lakše zaspali noću.
Neki ljudi smatraju da su suplementi melatonina korisni, a kada se koriste kratkotrajno u pravoj dozi, lekari ih smatraju bezbednim.
