Depresija je značajan poremećaj mentalnog zdravlja. Tačna dijagnoza obezbeđuje ljudima da dobiju uputstva i pomoć koja im je potrebna da se izbore sa depresijom. Dijagnoza osobe sa depresijom uključuje sagledavanje različitih promena ponašanja koje ukazuju na depresiju.
Nedavna studija Pouzdani izvor objavljena u BMC Psichiatri Trusted Source istraživala je kako gledanje na govorne obrasce može biti korisno u identifikaciji ljudi sa depresijom koji još nisu dobili dijagnozu.
Proučene metode mogu pomoći u otkrivanju ranih znakova depresije.
Veliki depresivni poremećaj, takođe samo nazvan depresija, je mentalna bolest koja utiče na raspoloženje i način na koji se ljudi ponašaju. Simptomi depresije mogu uključivati osećaj praznog ili beznadežnog, nedostatak energije i gubitak zadovoljstva u aktivnostima koje su vam nekada bile prijatne. Kada ljudi imaju depresiju, oni doživljavaju uporne simptome najmanje dve nedelje ili duže.
Da bi precizno dijagnostikovali depresiju, lekari će pregledati nečiju istoriju, postavljati pitanja, proceniti simptome i raditi na tome da isključe sve osnovne fizičke uzroke simptoma.
Dr Džilam Bisvas, direktor programa za psihijatriju, pravo i društvo u Brigham and Vomen’s Hospital, Boston, Massachusetts, koji nije bio uključen u studiju, objasnio je za Medical Nevs Todai izazove u dijagnosticiranju depresije.
„Postavljanje dijagnoze depresije zahteva potpunu kliničku procenu zajedno sa uzimanjem istorije, osnovnim informacijama, pregledom sistema organa i ciljanom kontrolnom listom simptoma“, rekla je ona.
Jedna oblast interesovanja su promene u obrascima govora kod osoba sa depresijom. Istraživači rade na tome da razumeju ove promene i kako lekari mogu najbolje da prouče govor kako bi identifikovali ljude sa mentalnim bolestima.
Ova studija je posebno razmatrala indikatore depresije i obrasce govora u nekliničkom uzorku. Autori napominju da su želeli da „testiraju da li će postojati povezanost između suptilnih znakova depresije i govornih karakteristika u nekliničkoj populaciji (tj. kod zdravih mladih odraslih osoba)“.
Istraživači su u svoju analizu uključili 118 mladih odraslih osoba. Prosečna starost učesnika bila je oko 24 godine.
Svaki učesnik je popunio upitnik koji je merio simptome depresije. Veći rezultat ukazuje na veću verovatnoću depresije.
Učesnici su takođe završili određeni test koji se zove test pravljenja staze. Ovaj test je merio sposobnost učesnika da se fokusiraju, obrađuju informacije i prelaze između zadataka. Učesnicima koji su postigli više od granične vrednosti za klinički relevantne simptome depresije takođe je trebalo duže vreme da završe deo testa za pravljenje tragova.
Istraživači su analizirali govor svakog učesnika tražeći od njih da govore o jednom negativnom i jednom pozitivnom događaju. Učesnici su govorili jedan minut na svakom upitu, a istraživači su beležili svoje odgovore.
Nakon analize podataka, 25 učesnika je postiglo rezultate iznad granične vrednosti relevantnih simptoma depresije, a 93 ispitanika ispod granične vrednosti. Za učesnike koji su imali veći rezultat za depresiju, istraživači su otkrili da je grupa govorila više od onih koji su imali niže rezultate za simptome depresije.
Istraživači su takođe mogli tačno da predvide u kojoj se grupi neko nalazio u oko 93% vremena.
Autori studije primećuju: „Naši rezultati pokazuju da čak i u uzorku bez kliničke dijagnoze depresije, promene u govoru se odnose na veće rezultate depresije.
Studija je imala nekoliko ograničenja koja je važno napomenuti.
Prvo, studija je uključila samo studente, a 79% regrutovanih učesnika bile su žene. Oni nisu reprezentativni za opštu populaciju. Ovo ukazuje da buduće studije mogu uključiti više različitih uzoraka.
Drugo, istraživači su ispitali samo relativno kratke snimke govornih obrazaca, koji mogu da zahvate samo toliko informacija. Istraživači takođe nisu vodili kliničke intervjue sa učesnicima, tako da je nekim učesnicima možda klinički dijagnostikovana depresija.
Međutim, na osnovu brojnih simptoma depresije, ovo se čini malo verovatnim. Istraživači primećuju da bi dugoročne studije mogle da rade na tome da vide da li su karakteristike koje su identifikovali rani pokazatelji depresije.
