FOTO: UNS
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratiće se naciji danas u 18.00 časova, na Đurđevdan. Javnost u Srbiji opravdano očekuje da će saopštiti važne činjenice o budućnosti Srbije! Zašto kriti: Đurđevdan 2022. godine pamtićemo po tome, da li smo podlegli ogromnim pritiscima i ruskoj braći okrenuli leđa! To, do sada, nikada nismo učinili!
Đurđevdan, druga po veličini krsna slava u Srba, posle Nikoljdana, često je, u istoriji srpskog naroda, bio značajan događaj, kada su se donosile važne i teške odluke.U Ostružnici 1804. godine počela je ustanička skupština, radi uspostavljanja sudskih i upravnih vlasti na oslobođenoj teritoriji, koju je sazvao vođa Prvog srpskog ustanka – Karađorđe. Tokom skupštine okončane 15. maja propao je pokušaj nekih starešina da je usmere protiv Karađorđa i ponovo postave pitanje vođstva ustanka. Đurđev danak je bio i hajdučki sastanak, za vreme Otomanske okupacije. Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan. Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka „Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom nedavne posete senatorske trojke iz SAD nije dao nikakva obećanja u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji. O tome jeste bilo reči ali se prvi čovek Srbije nije obavezao da će se Beograd pridružiti kaznenim merama Amerike i zapada protiv Moskve.
Poznato je da je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, nedavno, istakao da Srbija od početka ruske „specijalne vojne operacije“ ima dosledan stav. Kako kaže, zvanična Moskva to ume da ceni. Ocenjuje kao pozitivno odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji. Kako navodi, kod građana Srbije postoji većinsko razumevanje za rusku vojnu operaciju. Harčenko je insistiranje Vašingtona i Evropske unije da Beograd uvede sankcije Rusiji nazvao neverovatnim pritiskom i neprijateljskim ponašanjem Zapada prema Srbiji. Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da Moskva neće priznati takozvano Kosovo. „Kosovo ostaje presedan u međunarodnom pravu. Jednostrano i nelegitimno proglašenje nezavisnosti Kosova ne treba dovoditi u vezu sa otcepljenjem Donbasa, jer su se građani Donjecke i Luganske republike na referendumu izjasnili za otcepljenje od Ukrajine, što sa Kosovom nije slučaj“ – rekao je Harčenko.
Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji posle Nikoljdana. Đurđevdan se u srpskom narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine. Đurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje, od kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“.Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Žene i devojke donesu uveče kući „omaje“ tj. vode sa vodeničnog kola, „da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne“, kao omaja od kola, i stave u nju različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i pored ostalog cveća.
Čudo o kojem se priča i ovog Đurđevdana dogodilo se 2016. godine, o istom prazniku u Bosni i Hercegovini i ostavilo u šoku i neverici stotine okupljenih na izletištu izvora Svetinja odnosno Ibret izvor u Dobrom selu kod Bužima. Baš na Đurđevdan, 6. maja 2016, Bekira Lavrin iz Ljubljane dovela je svog slepog sina Irnesa (9) na izvor Svetinja u Bosni i Hercegovini. Umila ga je vodom sa izvora, i on je velikim čudom progledao i prvi put od rođenja ugledao majku. Dečak je počeo da plače i postavlja pitanja mami šta će svi ti ljudi oko njega. Majka se od velikog šoka onesvestila. Đurđevdanskom čudu prisustvovalo je više stotina ljudi, koji su Bekiri pomogli da se osvesti i smiri, a dete počeli da ljube i daraju novcem. „Ovo je Božje delo,“- govorili su prisutni. Izvor čas poteče, čas presuši, što je za čuđenje. Ono što je najinteresantnije i zapravo neobjašnjivo, sa izvora Ibret (čudo) voda poteče tačno u podne i to svakog dana, mereno satom, tačno u sekundu. Tradicionalno svakog Đurđevdana okupi se veliki broj znatiželjnika da se uveri u ovo čudo koje se prepričava. Ljudi vodu sipaju u flaše, umivaju se i čak obučeni kupaju. Postoji jedna legenda od davnina kada su ljudi putovali karavanima te se jedan karavan zaustavio u blizini ovog izvora. Iz njega je izašla slepa devojka koja je čula huk vode, umila se na izvoru kako bi se okrepila i potom progledala. Od tada ovaj izvor nosi naziv Ibret (čudo, svetinja).
