Većina dosadašnjih kvalifikacija, ili učešća na velikim turnirima, dočekanih uz pompu, završavali su se grickanjem noktiju i kalkulacijama pred poslednje kolo u stilu: ako jednom rivalu padne helikopter ili izgori autobus, a drugi ostane zaglavljen u hotelu, možemo proći kroz baraž.
Takve situacije, koje su vodile u poraz i kolektivnu depresiju, mogle bi biti za nama, a hoće li zaista, zavisi isključivo od Piksija i njegovih izabranika – ono što je selektor Stojković uspeo da postigne, jeste da ovaj put sve zavisi isključivo od nas samih.
Za razliku od hrabre i potentne igre u kvalifikacijama za SP i sve do Katara (malim delom i u Kataru), u borbi za prvi Euro posle višedecenijskog odsustva, nismo bili ni lepršavi, ni tako sigurni, služila nas i sreća, ali kako i sam Stojković kaže “hoćete li rezultat ili igru”. Taj višak sreće karma je kompenzovala na Marakani protiv Mađara, objektivno slabije ekipe, koja nas je pred zbog kazne sablasnim tribinama nadigrala i ponizila, ma ko šta rekao.
Šansu za revanš imamo već u subotu u Budimpešti, a onda i meč loptu tri dana kasnije kod kuće, protiv drugog nam oka u glavi, Crne Gore, koja uopšte ne deluje loše na terenu i koja nas je u Podgorici propisno namučila do samog finiša, a dobar deo meča i izgledala bolje na terenu.
Više od opasnih Mađara, utisak je, Piksi mora da se čuva boljki iz prethodnih dvadeset godina, koje je do sada vešto izbegavao – alibi politike u smislu povreda, tipa nema Vlahovića, sada ni Ristića, itd, jer je opšte poznato da su najboljih 11 onih koji istrče na teren, kao i jeftinog kalkulantstva.
Da li Srbija zaslužuje Euro ili ne, posle predugog odsustva, znaćemo već posle prvih desetak minuta utakmice u subotu – po formaciji, pristupu i stavu. Budemo li napadali i grizli i išli na pobedu, može se reći – to je to. Budemo li ziceraški hteli da otrgnemo bod, pa da sve rešavamo u Beogradu u direktnom duelu sa Crnogorcima, moramo imati u vidu da Fortuna ne mazi kukavice, a iako ih privremeno pomiluje, kasnije ih surovo kazni.
Zato je ovaj meč ne samo selektorski diplomski ispit za Piksija, već i za one koje je pozvao. Na konferenciji pred odlučujuće duele, rekao je da mu po prvi put ne trebaju fudbaleri, nego ratnici. U tih devedeset minuta, momci u dresovima sa grbom će birati: jesu li ratnici ili pičkice. Pristup će reći sve, ne rezultat.
Afera/T.L.
Foto: Instagram
